Пажня и дігітална култура
Обещавши нам техноложску утопїю, наша свеприсутна и наметл̃ива саѷбер култура е умѣсто тога изазвала духовну крізу у коёй е людско искусство сѵстематски фрагметіранно, а кохерентност собства све више угроженна. Живещи у култури організованних ометанія, наше мисли су ізолованне и неповезанне, спрѣчавающи нас да видимо и доживимо цѣлину живота. Рассѣянност и фрагментацїа имаю негатівне послѣдице по організацїю знанія. Оне нас спрѣчаваю да се бавимо своём духовном дубином и чине нас неспособним да се бавимо духовном дубином других, ер изгубивши везу са собственном личностію, не можемо да примимо нити личност ближн̃ег нити Божію.
Маѯімос Констас
Обещавши нам техноложску утопїю, наша свеприсутна и наметл̃ива саѷбер култура е умѣсто тога изазвала духовну крізу у коёй е людско искусство сѵстематски фрагметіранно, а кохерентност собства све више угроженна. Живещи у култури організованних ометанія, наше мисли су ізолованне и неповезанне, спрѣчавающи нас да видимо и доживимо цѣлину живота. Рассѣянност и фрагментацїа имаю негатівне послѣдице по організацїю знанія. Оне нас спрѣчаваю да се бавимо своём духовном дубином и чине нас неспособним да се бавимо духовном дубином других, ер изгубивши везу са собственном личностію, не можемо да примимо нити личност ближн̃ег нити Божію.
Маѯімос Констас
https://youtu.be/JQK4DugqGHc?si=e8Rvjuo41bmAx_eH
Један кратак одговор на питање које је мучило многе још од школских дана:
Како смо то раније писали слово ј?
Уживајте! 😄
Један кратак одговор на питање које је мучило многе још од школских дана:
Како смо то раније писали слово ј?
Уживајте! 😄
YouTube
Да ли је Јован Хаџић заиста био Ован (без ј)?
Погледајте снимак и сазнајте како је Јован Хаџић записивао своје име.
Минутка истории: вместе с оккупантскими войсками уходит и оккупантская письменность
Объединённые немецко-хорватские войска потерпели поражение в Первой мировой войне, вследствие чего им пришлось покинуть сербские земли. Когда мирная жизнь снова зацвела в сербской столице, нам пришлось снимать оккупантские вывески. Запрет кириллицы в Сербии действовал в периоде 1915-18. В то время оккупанты активно насаждали хорватскую латиницу и болгарскую кириллицу.
Объединённые немецко-хорватские войска потерпели поражение в Первой мировой войне, вследствие чего им пришлось покинуть сербские земли. Когда мирная жизнь снова зацвела в сербской столице, нам пришлось снимать оккупантские вывески. Запрет кириллицы в Сербии действовал в периоде 1915-18. В то время оккупанты активно насаждали хорватскую латиницу и болгарскую кириллицу.
Ружа у бодляма
🌹 Єдан побожан човѣк кои є яко уврѣћен и уцвѣлєн посрѣд своих гонителя живѣо ходаше єданпут жалостан по свойой башти, вещ и о самоме промислу скоро очаявающи. Као прилѣплєн задржи се он код єдног ружичног бокора и дух руже проговори нєму овако: „Ниє ли ово изобилє коє я оживлявам єдна купа благодарности пуна сладостних мириса за Господа у име свакога цвѣща, нєгова жртва тамяна? Па гдѣ ме видиш ти? У бодляма. Али оне не боду мене; оне чуваю мене и сока ми даю. То исто чине и твои неприятел̃и теби, па зар дух твой ниє нѣчто више и тврће него єдан малотрающи цвѣтак?“
Укрѣплєн отиде човѣк одатле; нєгова душа постаде путир благодарности за неприятелє нєгове.
🖌 Йохан Готфрид Хердер
🌹 Єдан побожан човѣк кои є яко уврѣћен и уцвѣлєн посрѣд своих гонителя живѣо ходаше єданпут жалостан по свойой башти, вещ и о самоме промислу скоро очаявающи. Као прилѣплєн задржи се он код єдног ружичног бокора и дух руже проговори нєму овако: „Ниє ли ово изобилє коє я оживлявам єдна купа благодарности пуна сладостних мириса за Господа у име свакога цвѣща, нєгова жртва тамяна? Па гдѣ ме видиш ти? У бодляма. Али оне не боду мене; оне чуваю мене и сока ми даю. То исто чине и твои неприятел̃и теби, па зар дух твой ниє нѣчто више и тврће него єдан малотрающи цвѣтак?“
Укрѣплєн отиде човѣк одатле; нєгова душа постаде путир благодарности за неприятелє нєгове.
🖌 Йохан Готфрид Хердер
Forwarded from Љетописац
Загонетка Данила Хармса о 17 коња
Ова кратка дјечја мистериозна прича Данила Хармса објављена је у часопису "Мурзилка" 1928. године. Чак ни одрасла особа неће одмах схватити у чему је трик.
17 коња
У нашем селу умро је један човјек и оставио својим синовима сљедећи тестамент:
„Остављам 1/2 свог насљедства свом најстаријем сину,
остављам 1/3 свог насљедства средњем сину,
и остављам 1/9 свог насљедства свом најмлађем сину.”
Када је овај човјек умро, послије његове смрти остало је само 17 коња и ништа више.
Синови су почели да дијеле 17 коња међу собом.
„Ја“, рече најстарији, „узимам 1/2 свих коња“. Дакле, 17/2 би било 8 1/2.
- Како ћеш узети 8 1/2 коња? – упитао је средњи брат.
- Нећеш ваљда да исјечеш коња на комаде?
„То је истина“, сложио се са њим старији брат, „али ни ти нећеш узети свој дио. На крају крајева, 17 није дјељиво са 2, 3 или 9!
- Па шта да радимо?
„Да вам кажем шта ћемо“, рече млађи брат, „знам једног веома паметног човјека, зове се Иван Петрович Расудилов, он ће моћи да нам помогне.”
„Па, зови га“, сложила су се друга два брата.
Млађи брат је негдје отишао и убрзо се вратио са човјеком који је јахао коња и пушио кратку лулу.
„Ево”, рече млађи брат, „ово је Иван Петрович Расудилов.”
Браћа су испричала Расудилову своју тугу. Саслушао их је и рекао:
- Узмите мог коња, онда ћете имати 18 коња и издијелите се у миру.
Браћа су почела да дијеле 18 коња.
Најстарији је узео 1/2 - 9 коња,
средњи је узео 1/3 - 6 коња, и
најмлађи је узео 1/9 - 2 коња.
Браћа су сабрала своје коње. 9+6+2, то је 17 коња.
И Иван Петрович сједе на свог 18. коња и запали лулу.
- Па, јесте ли задовољни? – упитао је изненађену браћу и отишао.
📝 Данил Хармс
📖ЉЕТОПИСАЦ
#приче #Хармс #загонетке
Ова кратка дјечја мистериозна прича Данила Хармса објављена је у часопису "Мурзилка" 1928. године. Чак ни одрасла особа неће одмах схватити у чему је трик.
17 коња
У нашем селу умро је један човјек и оставио својим синовима сљедећи тестамент:
„Остављам 1/2 свог насљедства свом најстаријем сину,
остављам 1/3 свог насљедства средњем сину,
и остављам 1/9 свог насљедства свом најмлађем сину.”
Када је овај човјек умро, послије његове смрти остало је само 17 коња и ништа више.
Синови су почели да дијеле 17 коња међу собом.
„Ја“, рече најстарији, „узимам 1/2 свих коња“. Дакле, 17/2 би било 8 1/2.
- Како ћеш узети 8 1/2 коња? – упитао је средњи брат.
- Нећеш ваљда да исјечеш коња на комаде?
„То је истина“, сложио се са њим старији брат, „али ни ти нећеш узети свој дио. На крају крајева, 17 није дјељиво са 2, 3 или 9!
- Па шта да радимо?
„Да вам кажем шта ћемо“, рече млађи брат, „знам једног веома паметног човјека, зове се Иван Петрович Расудилов, он ће моћи да нам помогне.”
„Па, зови га“, сложила су се друга два брата.
Млађи брат је негдје отишао и убрзо се вратио са човјеком који је јахао коња и пушио кратку лулу.
„Ево”, рече млађи брат, „ово је Иван Петрович Расудилов.”
Браћа су испричала Расудилову своју тугу. Саслушао их је и рекао:
- Узмите мог коња, онда ћете имати 18 коња и издијелите се у миру.
Браћа су почела да дијеле 18 коња.
Најстарији је узео 1/2 - 9 коња,
средњи је узео 1/3 - 6 коња, и
најмлађи је узео 1/9 - 2 коња.
Браћа су сабрала своје коње. 9+6+2, то је 17 коња.
И Иван Петрович сједе на свог 18. коња и запали лулу.
- Па, јесте ли задовољни? – упитао је изненађену браћу и отишао.
📝 Данил Хармс
📖ЉЕТОПИСАЦ
#приче #Хармс #загонетке
Если вас смущает, почему мы русскую фамилию Петрович записываем как Петрович, а не как Петровић, то это потому, что для вас ч и ћ — это один звук.
Такой же вопрос мы можем задать вам: почему у вас Милош Бикович, а не Милош Быкович? Ведь там в корне действительно животное бык, а не бик. 😁
Такой же вопрос мы можем задать вам: почему у вас Милош Бикович, а не Милош Быкович? Ведь там в корне действительно животное бык, а не бик. 😁
🇷🇸 понедељком, уторком, средом, четвртком, петком, суботом, недељом
🇷🇺 по понедельникам, по вторникам, по средам, по четвергам, по пятницам, по субботам, по воскресеньям
🇷🇺 по понедельникам, по вторникам, по средам, по четвергам, по пятницам, по субботам, по воскресеньям
У модерном стану
Вѣра стануе у едной вишеспратници у Милешевской улици. То е модерна сграда са фасадом од црвене опеке и лѣпим, великим балконима. Има два улаза, два лифта и пространо степениште.
Вѣрин стан е трособан. Налази се на трещем спрату. Ту Вѣра живи са родител̃има, а н̃ен брат долази поврѣмено у Бѣоград. Он живи у Прагу. Тамо студира филмску режию. Са родител̃има и сестром вића се обично само о празницима и за врѣме распуста.
Стан ние велики, али е приятан. Има централно грѣян̃е и телефон. Састои се од три собе, кухин̃е, прѣдсобля, купатила и тоалета.
Прѣдсобл̃е е мало. У зиду е плакар са чивилуком и огледалом. Собе су свѣтле. Двѣ су окренуте према сѣверу, а дневна соба и кухиня према югу.
У дневной соби се налази модеран лежай маслинастозелене бое, двѣ фотел̃е, сточищ и, дуж зида, плакар. Една врата воде на балкон. Са тог балкона се види мали парк и дѣчие игралиште.
У Вѣриной соби се налази библиотека. Ту е велика зидна полица са кн̃игама, лежай и писащи сто. Ових дана Вѣра много ради. На н̃еном столу леже двѣ кн̃иге, два велика рѣчника и примѣрци часописа Кн̃ижевност.
У свим просторияма на поду су еднобойни загаситожути теписи, на прозорима дугачке бѣле завѣсе. Лустери су у старом стилу. У прѣдсоблю виси старински зидни сат. Овакви детал̃и су сада у моди.
Соба Вѣриног брата е права момачка собица са едним двокрилним прозором. У едном углу е кревет, до кревета стари ормар. У другом углу, поред прозора су радни сто и столица. Изнад кревета виси гитара.
Кухиня се састои од радног дѣла и дѣла кои служи као трпезария. Ту су, лѣво: ѐлектрични шпорет, судопера, бойлер, радни сто и машина за пран̃е посућа, а десно – велики зидни плакар за посуће и фрижидер. У дѣлу за ручаван̃е стои трпезарийски сто на развлачен̃е и шест столица.
Вѣра стануе у едной вишеспратници у Милешевской улици. То е модерна сграда са фасадом од црвене опеке и лѣпим, великим балконима. Има два улаза, два лифта и пространо степениште.
Вѣрин стан е трособан. Налази се на трещем спрату. Ту Вѣра живи са родител̃има, а н̃ен брат долази поврѣмено у Бѣоград. Он живи у Прагу. Тамо студира филмску режию. Са родител̃има и сестром вића се обично само о празницима и за врѣме распуста.
Стан ние велики, али е приятан. Има централно грѣян̃е и телефон. Састои се од три собе, кухин̃е, прѣдсобля, купатила и тоалета.
Прѣдсобл̃е е мало. У зиду е плакар са чивилуком и огледалом. Собе су свѣтле. Двѣ су окренуте према сѣверу, а дневна соба и кухиня према югу.
У дневной соби се налази модеран лежай маслинастозелене бое, двѣ фотел̃е, сточищ и, дуж зида, плакар. Една врата воде на балкон. Са тог балкона се види мали парк и дѣчие игралиште.
У Вѣриной соби се налази библиотека. Ту е велика зидна полица са кн̃игама, лежай и писащи сто. Ових дана Вѣра много ради. На н̃еном столу леже двѣ кн̃иге, два велика рѣчника и примѣрци часописа Кн̃ижевност.
У свим просторияма на поду су еднобойни загаситожути теписи, на прозорима дугачке бѣле завѣсе. Лустери су у старом стилу. У прѣдсоблю виси старински зидни сат. Овакви детал̃и су сада у моди.
Соба Вѣриног брата е права момачка собица са едним двокрилним прозором. У едном углу е кревет, до кревета стари ормар. У другом углу, поред прозора су радни сто и столица. Изнад кревета виси гитара.
Кухиня се састои од радног дѣла и дѣла кои служи као трпезария. Ту су, лѣво: ѐлектрични шпорет, судопера, бойлер, радни сто и машина за пран̃е посућа, а десно – велики зидни плакар за посуће и фрижидер. У дѣлу за ручаван̃е стои трпезарийски сто на развлачен̃е и шест столица.
Почему-то у всех учеников проблемы с этим словечком:
изнајмљивати (изнаймл̃ивати) - снимать (квартиру)
изнајмљујем (изнаймлюем) - я снимаю (квартиру)
изнајмљен стан (изнаймл̃ен стан) - съёмная квартира
изнајмљивати (изнаймл̃ивати) - снимать (квартиру)
изнајмљујем (изнаймлюем) - я снимаю (квартиру)
изнајмљен стан (изнаймл̃ен стан) - съёмная квартира
👆👆👆
1️⃣ зато = нет последующего глагола
— Зашто не учиш српски?
— Зато!
2️⃣ зато што = есть последующий глагол
— Зашто не учиш српски?
— Зато што нећу!
👉 Союзные и вводные слова осложняются словом што, если в данном предложении есть глагол. Таким образом различаем простые конструкции и зависимые предложения.
1️⃣ зато = нет последующего глагола
— Зашто не учиш српски?
— Зато!
2️⃣ зато што = есть последующий глагол
— Зашто не учиш српски?
— Зато што нећу!
👉 Союзные и вводные слова осложняются словом што, если в данном предложении есть глагол. Таким образом различаем простые конструкции и зависимые предложения.