🟨 рука, зуб, пут
🟥 рока, зоб, пот
🍏 роука, зоуб, поут
🟩 рака, заб, пат
🟪 р'ка, з'б, п'т

Овай блажени Стефан засия из земл̃е Далматие-Дакие, земл̃е сада названих Срба, гдѣ многи у послѣдня врѣмена процвѣташе. А ова земля е таква да не само что слично оной обещаной земл̃и точи мед и млѣко, него као да е у себе примила и везала четири врѣмена и ваздух, па их из себе онда раздае другима. Ер у цѣлой се васел̃ени не може нащи земля да има сва добра сабрана уедно и на све стране, као что има ова, почто земл̃е обично имаю само нѣка добра и само на нѣким мѣстима. А ова Србска земля е пуна сваких добара и има добар ваздух и складан састав у свему. А почто се дрво познае по плоду и човѣк по дѣлима, по плоду и по дѣлима описат щемо и ми ову землю. Трѣба прѣ свега споменути о злату н̃еном и сребру, то ест рудници, скупоцѣни и богати, кои као да све више расту уколико се више црпу. А гдѣ се на Истоку и Западу може нащи таково и толико богатство? Ваистину нигдѣ.

📔 Житија светих Срба, Житије деспота Стефана српског, Константин Философ
🖼 Надежда Петровић, Поље косовских божура

#србскословенска #читанка

Такоће су у овой земл̃и засаћени и многи виногради, кои нигдѣ тако као у овой земл̃и без великих трудова изобилую у сѣмену, саду и плодовима. Тамо су извори рѣка и студенаца и складности прѣдѣла еднога са другим и слике лѣпоте, те едни прѣдѣли прѣвазилазе друге красотом и плодотворностію. А када землю напушта зима и рћаво врѣме и када се приближава лѣто, ваздух е тада добро растворен и красан, као что нѣко истинито рече да е видѣо овога прѣмного но да се нигдѣ не може нащи бол̃е. Потрѣбно е нѣчто рещи и о птицама и о свему осталом, что Господ овой земл̃и подари, као и зелен и вощіе за храну людима, а тога свега ту има у изобилію, као нигдѣ у другим земляма. Ер она дае храну у изобилію, не само пустим земляма и населіима, множство свега плодоноснога, риба, и свега потрѣбног что Господ даде людима у насладу изобилно, и све что покори Творац под ноге н̃ихове. Ако ко помисли на заштищеност те земл̃е, она е утврћена прѣвисоким горама и таквим градовима какви се по другим странама у малом брою едва могу нащи. Богати су сваким бедемом и утврћеніем, а снабдѣвени су водама кое су веселіе градовима. А не трѣба прѣвидѣти ни оно прѣвелико и многославно дѣло Божіе, кое не прѣвидѣ ни велики Мойсие у кн̃изи о створенію свѣта, то ест едну од четири райске рѣке, кою овдѣ ёш стари Трачани назваше Дунав. Ова рѣка извире у Германии и оттуда иде ка истоку и улива се у Евксинско море кроз пет устія. Позната е и Чесима, идущи од сѣвера и запада ка истоку, и дѣли Угарску, и напая Србску землю, коя е ванредна, затим пролазещи Влахе и Бугаре, улива се у пучину званога Црнога мора. У овой земл̃и има ёш и една од лs рѣка знаменитих у васел̃ени, звана Сава, коя е овдѣ као нѣки зид са обѣю страна; она се с'единюе са Дунавом на найлѣпшем мѣсту, гдѣ Дунав на три крака улази, и има два острва, гдѣ овай благочестиви Стефан саздаде Бѣли Град, као что ще о томе дал̃е бити говора.

#србскословенска #читанка

КОРЊАЧА И ЗЕЦ

Корњача и зец су се такмичили у брзини. Тако утврде они време и место те крену на пут. Знајући да је рођени тркач, зец се није толико бринуо за трку него леже крај пута и задрема. А корњача, знајући своју спорост, трчала је без предаха. Тако она престигне зеца, који је спавао, и добије победничку награду.

📝Езоп

корњача — черепаха (сравни: кора)
такмичити се — соревноваться
брзина — скорость (сравни: борзый)
те — да (как союз)
кренути — пойти, поехать, начать, отправиться (сравни с устаревшим: крянуть)
тркач — бегун
бринути се — заботиться (сравни: беречь)
крај — возле, у, рядом с (как предлог); конец (как существительное)
спорост — медлительность
добити — получить

#сербский #српски #руски #русский

https://www.youtube.com/live/vDDy5QxDQjI?si=PF7sqd2JcmPg0Xfk

Πέντε! 🇬🇷

Видимо се у осам! 👋🏻

🗺 Как спросить «что?» по-южнославянски

https://youtu.be/YIbxaF7kzDY

Всем привет! 😊

В этом видео я попытался объяснить сербскую падежную систему с точки зрения форм, а не падежных названий, которые встретите в учебниках.

#сербский #српски

https://www.youtube.com/watch?v=DVhHi43argY

Час број шест. Видимо се у пет! 🇬🇷👋🏻

Да не би ко помислио да хвалим само бездушне и безосѣщайне ствари, погледайте ми у овой земл̃и на люде, та послѣдня и найчастния створенія Божія. Заиста, найболя земля раћа найбол̃и пшенични клас, кои нам доноси плод тридесетоструко, шестдесетоструко и стоструко. Ови люди су, дакле, тако храбри да такав глас у васел̃ени нико други нема: а од тога, по Соломону, нема ничег частниег мећу людима. А добропотрѣбни су и у послушности да им нема равних у васел̃ени. Гдѣ е потрѣбно, брзи су на послушност а спори на говор; а гдѣ е потрѣбно обратно, они су брзи на одговор свакоме кои пита, наоружани оружіем и сдесна и слѣва. Тѣлесном пак чистотом прѣвазилазе друге народе; а исто тако и лагком и свѣтлом крвію. А уз то су и милостиви и дружелюбиви. Ако би ко од н̃их осиротѣо у потрѣбама, остали му све потрѣбно даю, не само поединима, но свакоме и свагда, и не само обичним даваніем него двоструком милостинём, тако да се на н̃их може примѣнити рѣч Соломонова: „Почтующи ништега, чине милостиню”.

#србскословенска #читанка

Живот пак у цѣлой той земл̃и е као црква Божія, и люди не живе као остали народи скотски и против природе, и не споминю узалуд сваки час име Божіе, него е установл̃ено да се сви од малога до великога моле више од два пута на дан. Достойно е любави и части код н̃их то что син, иако е у дому своме, када е заедно са родител̃има стои као слуга прѣд н̃има. А ово се може видѣти не само код богатих, вещ и код найгрубл̃их и код послѣдн̃е сиротин̃е. Гдѣ се чуло код н̃их да е нѣко злоставляо отца свога или матер? Заиста нико и никако, ер се код н̃их врши закон по Христу и они чине едан другога вещим и бол̃им од себе, господином називающи откривене главе, као что е у старини било и као что е сада у южним земляма. Ер е речено: „Изуй обущу са ногу твоих, земля на коёй стоиш света е”. А Свети Апостол Павле заповѣда людима да се моле Богу откривене главе. Ер е, вели, срамота ако се човѣк моли покривене главе или ако пушта велику косу да расте. Ако пак ние срамота откривати главу прѣд Оним кои зна наше срдце, колико ли то тек ние прѣд людима. Зато е код н̃их ваистину све изванредно, а и остало бива по Павлу „что е частно, что е побожно, что е изабрано”, и може се нащи све оно что уздиже, а особито любав, коя е глава свакой врлини.

📔 Житија светих Срба, Житије деспота Стефана српског, Константин Философ

На днях кто-то из вас спрашивал, с каких пор используем латиницу. Всё видно на графике.

Упадок кириллицы:

1️⃣ Первая мировая война (1914-1918) — оккупантские власти австрийцев, хорватов, немцев и болгар запрещают кириллицу.
2️⃣ Формирование Югославии (1918— ) — латиницу стали использовать из-за идеи единого государства и троименного народа (сербов, хорватов и словенцев).
3️⃣ Новое коммунистическое государство (1945—1990) — новая власть работала явно не в интересах сербского народа.

📉✍️ Успони и падови ћирилице од 1900 године до данашњијех дана!

Пад ћирилице као главнога писма у Србаља није од данас, није нова појава и може се пратити од 1900 године, па до данашњијех дана.

Падове ћирилице можемо подијелити у њеколико раздобља:
1. Прво раздобље је од 1900 - 1914. г., што представља и најзлатније раздобље недавне прошлости гдје је употрјеба ћирилице била тврдна и скоро стопостотна.

2. Друго раздобље је у Првоме свјетскоме рату и траје од 1914 - 1918. г., гдје бијаше осјетан пад ћирилице због одласка људи у рат, и пријелаза цијеле државе на острво Крф, као и велике погибије становништва у Великом рату.

3. Треће је раздобље прве Југославије гдје је био први прави пад у миру, те је било устаљено падање из године у годину до почетка Другога св. рата.

4. Четврто је раздобље 2. св. рата од 1941 - 1945. г., гдје се осјећао раст и повраћај ћирилици до 1944. г.
Посљедња година је пак дала пад употрјебе ћирилице.

5. Пето је раздобље друге Југославије од 1945 - 1990. г., гдје је био огроман пад у кориштењу ћирилице из године у години.
У томе раздобљу бијаше 1965-а година када употрјеба ћирилице бјеше само 35%, а најгора година је 1988. г. када употрјеба ћирилице бијаше само 30%.

6. Шесто је најсвјежије и њега се највише сјећамо, а оно је од 1990 - до данашњијех дана. У томе раздобљу је дошло до наглога повраћаја употрјебе ћирилице, вративши се на 60% употрјебе 1996. г.

📚 Извор:
‣ Синиша Стафановић - УСПОН И ПАД ВУКОВЕ ЋИРИЛИЦЕ Од Кримског рата до Кримског рата - Андрићев институт Андрићград - Вишеград, 2023.

#Језикословље #Ћирилица

👉 СвеСрбље 👈

https://www.youtube.com/watch?v=fEryvNfTwC4

Кто не спит — считайте что повезло. 😁 Начинаем через десять минут.

Будем проходить новые примеры и буду отвечать на ваши вопросы. 👋🏻

https://www.youtube.com/watch?v=E9_zjL_hxqs

Видимо се вечерас у 18.30. 🇬🇷

Завтра в прямом эфире! 🫡

https://youtube.com/live/AayqpbjWhUE?feature=share

В этом ролике будем разбирать частотные сербские слова, которые трудно запомнить. Сначала мы их переведём на русский, а потом приведём примеры однокоренных русских слов.

Я надеюсь, что вам это понравится.

Увидимся завтра в 19 часов. 😊