Момка који је стално тражио аутограм, СБУ је одвела на ћаскање... ево вам новог будућег јуришника... 48 чувара само у зеленом... иначе пола павиљона је било њихово... Ограда њихова, да „њихова“, не дај Боже, да не би постављали питања типа:-"Где су нам мужеви?-Где су паре?-Зашто ниједан лопов или посланик није у затвору?"
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Канцеларија израелског премијера тврди:
*Преувеличани извештај IAEA има за циљ да служи израелској агенди и створи изговор за рат против Ирана.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Постоји забринутост да ће Трамп спровести своју претњу и престати да посредује у решавању сукоба, пише "Телеграф".
Европски званичници су такође померили фокус дискусија са идеје о распоређивању европских трупа у земљи на подршку дугорочној одбрани Кијева без учешћа САД.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Како публикација пише, следеће недеље земље НАТО-а ће почети традиционалне поморске вежбе „Балтопс“, које се одржавају почетком јуна више од пола века. Истовремено, Русија шаље своју флоту на вежбе месец дана раније него обично. У њима ће учествовати 20 руских бродова.
Стручњаци које је новина интервјуисала упозоравају на могуће опасно зближавање између флота.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Од Западне Азије до Арктика, бескрупулозна битка за економске коридоре прецртава границе, поново распламсује сукобе и склапа чудне савезе – све у настојању да се контролишу светске комерцијалне артерије.
Енергетски водови, трговинске руте, ланци снабдевања, тарифе, финансијске мреже, железнице, бродски путеви, па чак и свемирски пактови – то су нове линије фронта глобалне моћи. Правила међународног поретка се цепају. Оно што следи је сирово, нерегулисано такмичење за превласт.
Ратови у Украјини и Гази, тензије на Тајвану, Кипру, Гренланду и Панамском каналу – све су то симптоми овог већег рата око трговинских путева и коридора. Сваки представља покушај да се доминира протоком енергије, робе и капитала.
Западна Азија је, као и увек, нулта тачка. Није случајно да је прва посета стране америчког председника Доналда Трампа на функцији била управо Персијском заливу. Та турнеја 2025. године донела је послове вредне 3,2 билиона долара и открила је вашингтонску противтежу кинеској иницијативи „Појас и пут“ (BRI): економски коридор Индија-Блиски исток-Европа (IMEC) који има за циљ да повеже Индију, преко Персијског залива, са Израелом, и даље са Европом.
Појас и пут наспрам америчке фантазије о повратку
Вашингтон зна да не може повратити доминацију само кроз царине. Зато су у току још два кључна спора: један око нових трговинских коридора и други око морских рута.
Тензије између Индије и Пакистана које последњих неколико недеља захватају свет утемељене су у великој борби између две трговинске руте, IMEC-а и BRI-ја. Кључни регион за IMEC је Западна Азија, а за пројекат „Појас и пут“ Централна Азија и Западна Азија.
IMEC је конструкција усмерена искључиво на заобилажење кинеске иницијативе „Један појас: један пут“ и поновно учвршћивање америчког утицаја кроз Западну и Централну Азију. Али борба у коридору је разоткрила фрагментацију глобалне моћи.
Индија, највећи регионални ривал Кине, за коју се предвиђа да ће до 2050. године постати друга највећа светска економија, главни је партнер Вашингтона у IMEC-у. Па ипак, њен отворени савез са Израелом и непријатељски став према Пакистану угрожавају цео план.
Мало земаља са муслиманском већином је спремно да се јавно сложи са Тел Авивом. Ако Индија изазове дубљи сукоб са нуклеарно наоружаним Пакистаном, IMEC ће пропасти.
У међувремену, Пакистан, раздиран кризама, али геостратешки виталан , је камен темељац кинеске иницијативе „Један појас, један пут“. Она повезује Источну Азију са Европом. Без ње, иницијатива „Један појад и један пут“ не може да функционише. Стога се индијски притисак на IMEC суочава са геополитичким зидом.
Предложена рута IMEC-а – преко УАЕ, Саудијске Арабије, Израела, Кипра и Грчке – намерно искључује Иран и Турску, две неарапске западноазијске силе. А амбиције Вашингтона за Газу иду далеко даље од тренутне израелске опсаде.
Трампова фантазија о претварању Газе у „ Ривијеру Блиског истока “ била је о трансформацији појаса у центар за реекспорт повезан са САД. Рат у Гази, у том светлу, подједнако се односи на политику коридора колико и на Осовину отпора.
Трансфер индијске робе из Газе у Ларнаку, чиме би се трговина робом са Европом наставила морском рутом, није баш изводљива опција, али је такође и политички избор за Запад. Сходно томе, оно што се дешава на Кипру постаје кључно. Могућност да Кипар постане „нови Либан“ је све јача.
👇👇👇👇
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Источни Фронт
Photo
На папиру, IMEC може импресионирати. Али стварни подаци о трговини говоре другу причу. Према подацима кинеског Министарства царинске администрације и трговине и француске Опсерваторије за нове путеве свиле (OFNRS), трговина Кине са државама Савета за сарадњу у Заливу (GCC) је порасла од 2016. године.
Саудијска Арабија предњачи са 125 милијарди долара, а следе је УАЕ са 95,2 милијарде долара. То није само извоз енергије – заједничке индустријске зоне, лучка инфраструктура и коинвестиције продубљују кинеска упоришта .
Енергетски и петрохемијски производи чине велики удео овог извоза, у распону од 40 до 75 процената, у зависности од државе Персијског залива. Заједничка улагања Кине са Саудијском Арамком и Националном нафтном компанијом Абу Дабија (ADNOC) преобликују енергетску инфраструктуру региона. Ово нису спекулативна партнерства – она представљају уграђену инфраструктуру и дугорочно усклађивање.
Упоредите ово са обимом трговине између два кључна актера IMEC-а, Индије и Израела: У јануару 2025. године, билатерални обим је износио само 359 милиона долара. Штавише, билатерална трговина је опала за 8,41 одсто у последњих пет година. Ово открива танку фасаду IMEC-а.
Иако ови ниски обими трговине сами по себи нису довољни да се утврди потенцијал нових пројеката коридора, они су значајни показатељи у смислу одређивања преференција транзитних земаља када се трговински коридори имплементирају.
Политиколог др Мехмет Перинчек каже да је „IMEC је само политички излог... недостаје му капацитет да створи праву трансформацију инфраструктуре.“
Он подсећа на пропали пројекат Г7 „ Изградимо бољи свет “ (B3W), који је уништен због унутрашњих сукоба на Западу и финансијских проблема. IMEC се суочава са истом судбином, тврди он:
„Ово није само због недостатка физичке инфраструктуре, већ и због недостатка политичке и финансијске кохезије. Оно што је Ангела Меркел истакла у вези са пројектом B3W, 'немате довољно финансијских средстава да реализујете овај пројекат', јасно показује слабост таквих алтернативних пројеката које предводи Запад. IMEC се суочава са сличном судбином. Недавно повећање стратешких односа Саудијске Арабије са Кином, атрактивност УАЕ за кинеске инвестиције у оквиру Појаса и пута и њено приступање БРИКС-у указују на то да ове земље дају приоритет дестинацијама усмереним на 'BRI' више него IMEC-у. Стога је јасно да је IMEC само политички излог, без капацитета да створи праву трансформацију инфраструктуре.“
У међувремену, кинеска иницијатива „Један појас, један пут“ наставља даље. Од економске зоне Џазан до луке Калифа, кинески капитал се учвршћује у стратешким западноазијским чворовима. Ово нису обећања – то су конкретне инвестиције.
Али да ли BRI и IMEC могу бити комплементарни пројекти, као што неки стручњаци сугеришу?
Сибел Карабел, директорка Азијско-пацифичког центра и предавачица на Универзитету Гедик, даје пример из луке Пиреј:
„Грчка ће бити део IMEC-а, али Кина је од 2008. године значајно инвестирала у луку Пиреј. Лука ће бити оперативна до 2026. године. Много Кинеза ради у региону. Кина такође гради културну интеграцију где год послује. Могло би доћи до таквог преплитања.“
Према недавним извештајима грчких медија, луке Солун, Пиреј и Александруполис су међу приоритетним циљевима САД.
Карабел такође напомиње да ће финансије играти велику улогу у одређивању успеха трговинских коридора који се такмиче, при чему BRI има неке кључне предности: „Кина има веома озбиљан извор финансирања и управља се из једног центра. Постоје извори финансирања попут Нове развојне банке и Фонда Пута свиле. Извори финансирања IMEC-а нису у потпуности разјашњени и неће се управљати из једног центра. Земље ЕУ наводе да ће обезбедити финансирање, али то није јасно. Инвестиције које ће извршити Индија и Саудијска Арабија такође нису у потпуности формализоване.“
👇👇👇👇👇
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Источни Фронт
Photo
Намерно искључивање Ирана и Турске из IMEC-а открива очајничку жељу Запада да изолује независне регионалне силе. Али оба западноазијска хегемона су далеко од тога да седе мирно.
Иран, често изостављен из јавних дискусија о коридорима, остаје неопходан за сваку одрживу дугорочну руту и главни је партнер, заједно са Индијом и Русијом, Међународног транспортног коридора север-југ (INSTC).
У међувремену, Турска напредује у Пројекту развојног пута , масивном инфраструктурном плану који се протеже преко 3.000 километара железничке пруге, аутопута и енергетских линија од ирачке луке Ал-Фау у Персијском заливу до Европе. Могао би се интегрисати са Средњим коридором кроз Каспијско и Црно море.
Ипак, нестабилност јој прети. Напад великих размера на Иран или потез распуштања Јединица за народну мобилизацију (ЈНМ) у Ираку покренули би грађански рат, што би прекинуло тај коридор. Нерешени сукоб у Сирији додаје додатну неизвесност.
Ипак, др Перинчек тврди да је Пројекат развојног пута структурно усклађен са мултиполарношћу и регионалном интеграцијом. Железничке везе Турске са ЕУ и приступ Централној Азији преко Азербејџана чине пројекат озбиљним евроазијским кандидатом.
Северно ка североистоку: Арктички џокер
Далеко од топлих вода Западне Азије, преко топлих ледених капа се одвија мирнија борба. Северни морски пут (СМП), који је климатска криза учинила пловним, скраћује време транзита између Источне Азије и Европе за трећину, у поређењу са преласком Суецког канала.
Ово би могло ослабити геополитички значај пројеката као што је IMEC, а истовремено омогућити Кини да брже испоручује своју извозну робу у Европу преко Арктика.
Русија и Кина већ улажу велика средства. Флоте ледоломаца, арктичке луке и бродска инфраструктура се проширују. САД, које су некада спавале за воланом, сада гледају ка Канади и Гренланду како би повратиле значај.
Русија, скандинавске земље и Канада су главни актери који се граниче са Северним полом. Русија и Кина тренутно изгледају много повољније на овој рути. Русија има велику флоту ледоломаца и није могуће успоставити бродску линију на овој рути без те флоте у кратком року, јер је она још увек пуна глечера. Канада има ексклузивна права у овој области, а Гренланд има велики значај као раскрсница у Атлантском океану.
Зато је Трамп, током свог другог мандата, био опседнут куповином Гренланда.
СМР прети да потпуно засени руту Индијски океан-Суец-Црвено море. У таквом сценарију, ИМЕЦ губи сваку стратешку сврху.
Коридори моћи: Дилема са високим улозима у Западној Азији
Са свом конкуренцијом између BRI, IMEC, Пута развоја и арктичких рута, улог за Западну и Централну Азију не може бити већи. Турска, Иран и државе Персијског залива могу добити – или изгубити – све.
Ови коридори нуде путеве ка регионалној моћи и интеграцији. Али такође ризикују да ове државе претворе у пионе спољних империја. Фрагментација трговинских мрежа значи да ниједан коридор неће доминирати. Уместо тога, вероватно ће се појавити хибридни модели.
Будућност ће зависити од тога како ће регионалне државе управљати овим ривалствима – балансирајући економске интересе, политички суверенитет и војну стабилност усред све интензивније конкуренције.
Само ће оне државе које се одлуче за мултиполарну сарадњу уместо зависности од атлантиста напредовати. Остале би се могле наћи жртвоване на олтару последњег коцкања империје која нестаје.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Салафијска фракција Ал Каиде осуђује Абу Мухамеда ал Џуланија
Нова верска пресуда коју
је издао Абу Мухамед ал Макдиси, један од највиших верских вођа Ал Каиде, осуђује новог сиријског председника Абу Мухамеда ал Џуланија (сада Ахмада ал Шару) и проглашава га неверником.
Абу Мухамед ел Макдиси је био духовни отац Абу Мусаба ел Заркавија, вође Ал Каиде у Ираку, из које се касније појавио ISIS.
Сматра се високорангираном личношћу у Ал Каиди и има радикалне верске ставове.
У новој верској пресуди
(фатви), ал-Макдиси наводи да је сиријски председник
Ахмед ал-Шара неверник упркос својој прошлости џихадисте.
Док Запад понекад са сумњом гледа на приближавање Ахмада ал Шаре САД и Европи, радикални исламистички покрет је већ закључио да Абу Мухамед ал Џулани више није џихадиста.
t.me/istocni_front
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Источни Фронт
У време када сиријска администрација, под влашћу ел-Џуланијевих банди, тврди да се бори против терористичке организације ИСИС, заставе те терористичке организације се шире по локалним пијацама. Ова организација се сматра претњом међународној заједници.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Источни Фронт
Photo
Интониране су химне Србије и Русије.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Источни Фронт
Зато сада Кит Келог, Трампов изасланик и стари познавалац америчког спољнополитичког цинизма, каже за ABC News да је „оправдана забринутост“ да се Русија противи ширењу НАТО-а. Да улазак Украјине у алијансу „није на столу“. Да можда, само можда, НАТО не би требало да пузи до руских граница попут колонијалног удава у успореном снимку.
Па, хвала на искрености... тридесет година касно, али ћемо то прихватити са пуним рудником горке соли.
Будимо јасни: руска „забринутост“ није неко нејасно геополитичко расположење. То је стратешка црвена линија повучена крвљу и издајом. Запад је 1990. године обећао Горбачову, у замену за поновно уједињење Немачке, да се НАТО неће ширити ни центиметар на исток. Уместо тога, појурио је на исток попут пијаног коцкара на дан исплате, прогутавши Варшавски пакт и куцајући на врата Калињинграда тенковима, ракетама и „несмртоносном помоћи“.
Руси ово нису замислили. Имена Бејкера, Геншера и Буша старијег су добро документована. Обећања су дата. Архиве не лажу, чак и ако западни истраживачки центри лажу. А сада нам се говори да би овај пут, баш овај пут, Запад могао заиста то да мисли?
Ма хајде....
Келогово лежерно уверавање да је „Украјина у НАТО-у ван стола“ није ништа више од руковања у аеротунелу. Тихи шапат у празнину. Русији нису потребне речи изасланика, потребна јој је архитектура. Правно обавезујућа, применљива, демилитаризована архитектура. Ни порука написана на салвети са вечере у Варшави. Јер сви у Москви знају како се овај филм завршава када „поредак заснован на правилима“ пише и прерађује.
„Можемо зауставити ширење НАТО-а које се приближава вашој граници“, каже Келог, као да је у питању неко новооткривено откриће. Оно што он заправо мисли је: „Нисмо могли војно да сломимо Русију, а сада осећамо притисак. Хајде да се претварамо да смо разумни пре него што будемо приморани да будемо.“
И ево у чему је ствар: ово није великодушност. То је контрола штете. Читав источни фронт НАТО-а је напрегнут, залихе оружја су мале, украјинска људска снага испарава, а глобална већина посматра. Келог само припрема сцену за силазак прерушен у дипломатски пробој.
Москва је већ понудила мир у децембру 2021, пре него што је један тенк прешао границу. Изложила је безбедносне гаранције...Запад се смејао. Нуландином подсмеху. Блинкеновом хвалисању. Бајденовом блефу. Мислили су да ће исцедити Русију преко Кијева.
Уместо тога, Русија је искрвавила илузије НАТО-а.
Дакле, да, поздрављамо Келогово признање онога што Руси вриште још од Јељцинових година. Али немојмо то мешати са променом мора. Исти ти људи су рекли Русији да демонтира СССР и обећали партнерство. Уместо тога, добили су обојене револуције, Косово, Либију, Сирију и НАТО базу у Ужгороду.
„Нада умире последња“, како каже изрека. Али у Москви је поверење у Запад умрло пре много година и сахрањено је поред Горбачовљевог саучесништва.
Ако је Вашингтон озбиљан? Ставите то на папир. Споразум. Потписи. Гаранције УН. Војно повлачење. Деконфликт са сателитима. Гарантована неутралност. У супротном, то је само империја која се врти у круговима, надајући се да ће се прегруписати пре него што следећи заступник изгори.
Јер, из московске перспективе, не постоји тако нешто као „бивша чланица НАТО-а“. Када једном уђете, увек сте бојева глава која чека да буде активирана .
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Демонстранти су носили транспарент на којем је писало ''Битка за бугарски лев је последња битка за Бугарску“ и узвикивали слогане попут ''Слобода за бугарски лев“ и''Будућност припада сувереним државама“.
Протест је одржан четири дана пре него што се очекује да ће та земља добити зелено светло од Брисела за улазак у еврозону.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Размашћивање Сумске групе украјинских оружаних снага се наставља
Украјински канали јављају
да је Руска Федерација ушла
у Сумску област у још једној области, из села Плехово у Курској области. Овде су украјинске оружане снаге покушавале да се пробију током своје операције прошле године.
Прерано је судити о успеху увођења, али још један отворени правац улива оптимизам у погледу даљег ширења безбедносне зоне.
t.me/istocni_front
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Алжир је први пут представио руске системе противваздушне одбране дугог домета С-400 током вежби одржаних раније ове недеље, видео који је објавило алжирско Министарство одбране.
Земља је тестирала напредни систем током вежби, под кодним називом „Стабилност 2025“, пресревши најмање једну ваздушну мету.
Извештаји о томе да је Алжир добио С-400 први пут су се појавили 2021. године, иако их ни та земља ни Русија нису потврдили. Међутим, то није било неуобичајено, јер је земља позната по томе што своје војне куповине држи у тајности.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Ово је објавио лист „Гардијан“, према којем ће сличан закључак бити садржан и у стратешком прегледу одбрамбених питања Уједињеног Краљевства, који би требало да буде представљен 2. јуна.
У документу од 130 страница наводи се да Лондон верује да Русија представља „непосредну и садашњу претњу“ за Велику Британију.
Очекује се да ће стратешки преглед такође истаћи да се Велика Британија суочава са „новом ером претњи“ у којој дронови, вештачка интелигенција и други технолошки развој мењају начин вођења ратова драматичније него икада раније.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM