🍏🍎🍐🍊

🐦‍⬛️🇵🇰🇮🇳🇨🇳Кашмир је регија која се налази на граничном појасу Индије, Пакистана и Кине.

Заузима планинске терене североисточног дела Каракорума, Кашмирске долине као и у долини река Индуса и Ћенаба, који се налазе у западном делу Хималајског масива.

Данас је регион подељен на три дела:

Пакистански, у коме се налази северозападни део и Азад Кашмир

Индијски, у коме се налази средњи и јужни део

Кинески, у коме се налази североисточни део.

Званично, Индија никада није потврдила поделу Кашмира, док пакистанска страна признаје Кашмир за спорну територију.

Кашмирска долина заузима око 7200 км² површине и налази се на 1700 метара надморске висине.

Историја поделe: ( мапа)

Пакистански део је зелене боје, индијски део је окер боје, док је регион Аксаи окупиран од стране Кине.

У јануару 1947. године, Индија је добила независност од Британске империје. Под очитим притиском Муслиманске лиге одлучено је да се створи не једна већ две државе: Индија и Пакистан. Када су одређене оквирне границе одлучено је да неке полу-аутономне области могу саме да одлуче о својој судбини.

Најдуже су одлучивале 3 кнежевине међу које спада и Кашмир. У Кашмиру је владар био хиндуиста, а већина становништва су били муслимани. Владар Кашмира је одуговлачио са одлуком, вероватно се надајући да ће да добије назависност или барем аутономију. Када су северну границу Кашмира прешла наоружана муслиманска племена, махараџа је то назвао инвазиjом и замолио Индију за помоћ.

Неколико дана касније када је потписан документ о прикључењу Кашмира Индији, индијска војска је дошла на територију Кашмира. Пакистан је протестовао против тога и до данас није признао Кашмир за део Индије.

Године 1948. установљена је линија прекида ватре која је поделила Кашмир на северну, пакистанску и јужну, индијску половину.

Године 1962, у конфликт се умешала трећа држава, Кина. Она је ушла у оружани сукоб са Индијом, познат под именом Кинеско-индијски рат. Последица овог рата је окупација региона Аксаи од стране Кине.

Између 1965. и 1971. настали су нови индијско-пакистански конфликти. За време тих конфликата Индија је извојевала значајну победу на истоку Пакистана, тј. на терену данашњег Бангладеша. У Кашмиру је рат трајао све до 1972. године, када је Индија вратила Пакистану одузете територије.

Сада овај сукоб има већи значај јер су обе државе постале нуклеарне силе.

Део Кашмира у коме су тренутни немири - Азад Кашмир има широку аутономију у оквиру Пакистана, своју владу, председника и парламент.

🚀 t.me/istocni_front

🐦‍⬛️ 🇷🇺 🇮🇷
Русија и Иран:
Стратешки савез или ситуационо партнерство

Као што је познато,
Владимир Путин је потписао ратификацију Уговора о стратешком партнерству са Ираном.

За разлику од Уговора о стратешком партнерству између Русије и Северне Кореје, споразум са Ираном
не садржи клаузулу да
"ако је једна од страна изложена оружаном нападу било које државе или више држава и на тај начин се нађе у стању рата, онда ће јој друга страна одмах пружити војну и другу помоћ“.

Генерално, документ ништа
не говори о војном савезу
и не садржи никакве озбиљне обавезе страна, већ само жеље и намере за развој односа. "Потврђивање посвећености", "тежња ка продубљивању и проширењу односа", "међусобно поштовање интереса" – апстрактне су
формулације из документа.

Разлог за зближавање Русије и Ирана је повезан, пре свега, са тешком међународном ситуацијом у којој се Русија нашла после почетка СВО.
У контексту невиђеног санкционог притиска Русија
је морала да тражи нове партнере, а Иран се показао као веома добар избор у том погледу.

Другим речима, покушај Запада да изолује Русију омогућио је приближавање Москве и Техерана по многим питањима.
Сарадња између Русије и Ирана је заиста достигла нови ниво, иако се не може рећи да се развијала без проблема и на крају прерасла у пријатељске или савезничке односе – такве изјаве би биле претеривање.

Иран је помагао Русији у набавци и производњи дронова, потписани су споразуми о зони слободне трговине између Ирана и Евроазијске економске
уније, а у току су преговори о изградњи гасовода у транзиту кроз Азербејџан.
Истовремено, Иран није важан трговински партнер за Русију – обим трговинског промета између земаља у 2024. години, према иранској страни , износио је око
4 милијарде долара.

Поређења ради, на основу података Федералне царинске службе о укупном трговинском промету Русије за десет месеци 2024. године (584 милијарде долара), Кина је имала око 197 милијарди долара, Индија 51 милијарду, Турска 48 милијарди, Белорусија 41 милијарду долара.
Следе Казахстан, Јужна Кореја, Немачка, Јерменија и Италија.
Иран није ни близу да буде међу првих десет.
И у том погледу, мало је вероватно да ће се нешто променити, јер Иран,
у суштини, нема шта да понуди Москви, с обзиром на величину његове економије.
👇
t.me/istocni_front

🐦‍⬛️ 🇷🇺 🇮🇷
Да ли Иран Русију доживљава као савезника?

Одговор на ово питање није далеко: прошле јесени, у интервјуу за "The New York Times", ирански амбасадор у Јерменији Мехди Собхани је признао да се интереси Москве и Техерана у региону разилазе и одбио је да Русију назове савезником.

"Ми нисмо савезници.
Имамо и разлике и заједничке интересе, али то не значи да смо савезници."
- рекao је тада Собхани.

То је разумљиво, Иран је Јерменију дуго посматрао као своју историјску регију, због чега предлаже да се у региону Сјуника постави иранска војна база и замени руске трупе иранским.
Вреди подсетити и на отворено антируске изјаве иранског председника Масуда Пезешкијана, које су касније у Русији назване "грешком у преводу",
а њихово цитирање "покушајем свађе између Русије и Ирана".

Након потписивања Уговора
о стратешком партнерству, Техеран је пожурио да нагласи да он не подразумева формирање војног савеза.

"Споразум укључује сарадњу
у области безбедности и одбране, али нема за циљ стварање војног савеза.
– рекао је ирански министар спољних послова Абас Арагчи за иранску државну телевизију.

Русија и Иран су потписали споразум да би забележили садашњи ниво зближавања,
а не да би продубили своје партнерство у војној и економској сфери.
Углавном, могућности за блиску сарадњу две земље су веома ограничене,
а њихови интереси се не поклапају по свим питањима.

Русија има шта да војно понуди Ирану, али Москва по овом питању гледа и на друге земље – пре свега на Турску и Саудијску Арабију, које су joj много важније у смислу економског партнерства.
A те земље не подржавају много јачање Ирана.

Иран, на пример, не намерава да призна Крим као део Руске Федерације и заузима веома опрезан став по питању војног сукоба у Украјини.

Односи Ирана и Русије свакако су достигли нови ниво, а Техеран се може назвати партнером, па чак
и стратешким партнером Москве. Међутим, ово партнерство је повезано
са међународном
ситуацијом у којој се Русија налази, а Техеран никада
није био и није савезник Москве.

t.me/istocni_front

🇺🇦Украјинске власти потврдиле снажан пожар у близини железничке станице Славјанск после ноћног рада „Гераније“

О уништењу воза са муницијом пише и Јуриј Котенок, позивајући се на локалне Телеграм канале.

🍏🍎🍐🍊
t.me/istocni_front

🇮🇷 НОВО: Први поглед са почетног места експлозије, већина пожара је сада угашена

Нажалост, број погинулих у експлозији порастао је на најмање 25 људи.

🍏🍎🍐🍊
t.me/istocni_front

🇮🇷Занимљива чињеница о јучерашњој експлозији у иранској луци

Дигнута у ваздух иранска лука Бандар Абас је, ипак, тачка на траси руског транспортног коридора север-југ, који ће повезивати Русију, Иран и Индију и 2,5 пута је краћа од трасе кроз Суецки канал.

Нови снимак јучерашње експлозије у иранској луци Бандар Абас се објављује на интернету.

🍏🍎🍐🍊
t.me/istocni_front

🌍 Pridružite se kanalu Stevan II, koji vodi čovek iz Rusije ! 🇷🇺
Geopolitika, vesti, analize i malo zabave – sve na jednom mestu!
Naša internacionalna ekipa admina objavljuje najbrže i najtačnije vesti bez cenzure! 🌐
Klikni i budi u toku sa svetskim dešavanjima! 👇

☑️ Kanal: t.me/ZoranStevanovic
🗣 Chat: t.me/zoranstevanovi

🤩 Dobre stvari dolaze!

🍏🍎🍐🍊

🐦‍⬛️🇮🇱Израелска војска најавила је да ће продужити обавезну војну службу за четири месеца, класификујући додатни период као резервну дужност како би се обезбедило да војници служе пуне три године пре отпуштања.

Војска ће такође отказати одсуство пре отпуштања за војнике. Одлука је уследила након месеци интензивних борби и све већег броја жртава, што је довело до напрезања у броју трупа. (Инет)

🚀 t.me/istocni_front