Ово је човек који се на терену отворено супротставио македонизацији Срба и једини је успео да спречи њено спровођење у долини Пчиње, простору на којем су македонска држава, нација и језик створени на злочиначком заседању АСНОМ-а, 2. августа 1944. године, у српском манастиру Светог Прохора Пчињског.

Док се у новооснованој Титовој СР Македонији македонизација Срба спроводила муњевитом брзином, уз протеривање СПЦ, наметање лажног македонског језика (који је измислио македонизирани Србин Благоје Љамевић, Блаже Конески) и насилну промену презимена, Пчиња је остала српска захваљујући њему.

Игуман манастира, Пимен Милић, био је стуб одбране српства скоро пола века, од 1943. до 1990. године. Његова одлучност и мудрост спречили су да се простор Пчиње прикључи СР Македонији и да српски народ буде асимилован.

Рођен је 1920. године у селу Ораовица, у побожној српској породици. Још као дете издвајао се по искреној привржености вери. Током Другог светског рата био је интерниран у Бугарску, али се након ослобођења замонашио у манастиру Прохор Пчињски, где је убрзо постао игуман.

Један од његових највећих подвига био је тајно прекривање фресака са српским националним мотивима, како би их сачувао од бугарских окупатора и комуниста који су у манастиру организовали заседање АСНОМ-а. Тај потез омогућио је да ова духовна и културна баштина преживи и остане живи сведок српске историје и вере за будуће нараштаје.

Игуман Пимен је са својом вером и принципима одбијао да пристане на притиске комунистичке власти да се манастир и народ приклоне лажној македонској црквеној организацији. Претње и мучења га нису сломили.

Захваљујући њему и његовој снажној вери, манастир Прохор Пчињски остао је део СПЦ и српске земље, а народ Пчиње сачувао је свој идентитет.

И данас се у тим крајевима прича како је народ, кад су долазили промакедонски пропагатори да их натерају на промену имена, одговарао:

„Ће да буде како каже калуђер!“

Игуман Пимен Милић упокојио се 1990. и сахрањен у порти манастира чије је спасавање предводио. Његова жртва и отпор остају лекција на борбу за очување српског идентитета у најтежим временима.

———

Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
Повест Срба | Милош Стојановић

Господе Исусе Христе,Сине Божји

упокој душе, грешних и масакрираних слугу Твојих, Срба које је УЧК мучила глађу, жеђу, психички, батинама, сечењем, паљењем, драњем коже... Којима је вадила очи, срца, плућна крила, бубреге, виталне органе...

... Које је бацала у јаме, кречане, сахрањивала на пасја, неозначена гробља, које је силовала флашама, дршкама од метле... Које је зверски унаказила и мртве их сексуално искориштавала,чија је тела запишавала и однела у смрт без хришћанских молитви, обредног купања и опела...

Нек коначно нађу мир вечни.
Нек се просвете.
Нек се моле за нас.
А породице нек нађу утеху.

Ратни злочин нек је кажњен на оном свету. Нек свако ко се иживљавао над цивилима добије вечну службу у паклу. Амин.

Да ли имају врховни комадант и Мојсиловић муда да сад улете са оних наших хиљаду војника да помогну ?

Имају изговор а добар изговор злата вреди.

Идемо да спашавамо наше драге пријатеље...


https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Играју се маља деца и ЕУЛЕКС у Приштини.

| @evroaz | @evroazp |

ТАЧИЈУ И КРАСНИЋИЈУ ПО 25, ВЕСЕЉИЈУ 18 ГОДИНА - ГДЈЕ ЈЕ ПРАВДА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ?

Хашим Тачи - 25 година затвора.
Јакуп Краснићи - 25 година.
Кадри Весељи - 18 година.
Заједно са Реџепом Сељимијем, који је такође данас осуђен, четворица највиших руководилаца терористичке и злочиначке ОВК проглашена су кривим за тешке ратне злочине над цивилима и лицима која нису учествовала у непријатељствима.
Суд је утврдио одговорност за 96 убистава, 303 случаја мучења, 49 случајева окрутног поступања и 385 случајева произвољног лишења слободе.
И онда - 25 година.
Тачи је у Хагу од новембра 2020. године. Ако му се цијели период проведен у притвору урачуна у казну, од номиналних 25 година остаје му приближно 19 година. А колико ће стварно провести иза решетака зависиће и од правила о извршењу казне и евентуалном условном отпусту.

И ту се неминовно намеће питање:
Како је могуће да за српске оптуженике гледамо доживотне казне и деценије затвора, док се за високе руководиоце ОВК, чију је одговорност за читав низ тешких злочина сада утврдио и сам Хаг, изричу овакве благе казне?
Срби су пред Хагом добијали доживотне казне.
Добијали су 30, 35 и 40 година затвора за много мање тачака оптужби и упркос недостацима доказа.
А сада гледамо да тројица високих руководилаца ОВК добијају 25, 25 и 18 година.
Да ли су српске жртве мање вриједне? За Хаг свакако јесу.
Да ли је живот Србина мање вриједан од живота припадника других народа? За Хаг свакако јесте.

И какву онда поруку оваква „правда“ оставља?
Не можемо прихватити систем у којем се за српске оптуженике годинама граде најтеже могуће конструкције одговорности и изричу драконске казне, док се за друге стране, чак и када се утврди одговорност за тешке злочине, примјењују далеко блаже казне.
Јер ако су аршини различити - онда ни правда није иста. Мада за Хаг то већ ионако знамо.
Зато није чудно што српски народ већ деценијама Хаг доживљава као институцију која није успјела да обезбиједи једнак третман свих страна у ратовима на простору бивше Југославије.
Наравно, тај суд је већ недвосмислено показао да је сврха његовог постојања печатирање НАТО наратива о ратовима на простору бивше Југославије а по тим наративима Срби су једини и апсолутни кривци. Суд је показао да правду и право доноси и примјењује селективно и по политичкој основи и да мора оправдати нелегалне акције НАТО пакта против Срба од Крајине до Косова.

Данашње пресуде јесу значајне јер су, коначно, и високи руководиоци ОВК осуђени за ратне злочине, и то углавном над другим Албанцима који су били лојални Србији али ајд...
Међутим, ове пресуде истовремено поново отварају питање:
Гдје је правда за све српске жртве?
Јер не може бити прихватљиво да се злочини над Србима годинама релативизују, да бројни случајеви остану некажњени, а да они који су за те злочине одговорни добију казне које су, у поређењу са казнама изрицаним Србима, драстично другачије.
Српске жртве нису мање вриједне.
Српски животи нису мање вриједни.
И правда за Србе не смије бити мање важна.

У сваком случају једини прави суд је Господњи.
А овдје, на земљи...кад је већ Хаг у питању - сам српски народ му је пресудио....

Шиптари кукају на тргу у Приштини.
Сценарио познат.
Познато је и шта следи после ове сценографије...
Препуштенима самим себи, Србима на КиМ ништа добро.
Боже чувај их јер Србија нити хоће нити може!

| @evroaz | @evroazp |

Деца на југу КиМ нису ишла данас у школу, док су Северњаци сматрали да њихова ипак могу да иду, да је стање боље.

Хвала Богу за сада ништа нема сем гашења струје у енклавама

Нека тако и остане

Можда студенти нису савршени. Имају изговора:Млади су.
Али су сигурно људине у односу на шиптара, усташицу, прасећу бригаду, задриглу још од Титовог времена, бољи су од ватиканца Патријарха...
Уопште није тежак избор...
Имате на једној страни смрад, кал, грех, пад...
И наду, невиност и покушај да се Србија опорави од крађе!!!
Не могу да гласам Велеиздајника Косова и Метохије. Не могу.
Ко год је против њега, даћу му шансу. Али хуља мора у затвор. Мора.
Доста је мафије.
Србија мора да врати част, правду и наду да обичан човек има шансу за нормалан живот.
Само то тражимо.
Војска да не чупа обрве и виси по свету, него да брани нас.