Bugun Antikor rahbari Burxanov borgan Pskentdagi import mashinalarni tekshirish poligonining salbiy tomonlari haqida ChatGpt quyidagilarni ma’lum qildi:
1. Importchilar uchun xarajatlarning ortishi
• Tekshiruv, sertifikatlash va boshqa rasmiy jarayonlar importchilarga qo‘shimcha xarajat olib keladi. Bu, oxir-oqibat, mashina narxining oshishiga va iste’molchi (ya’ni oddiy odam) uchun avtomobil qimmatlashi bilan tugaydi.
2. Bozorga kirishdagi to‘siqlar
• Chet eldan mashina olib kelib sotmoqchi bo‘lgan kichik bizneslar uchun ortiqcha byurokratik to‘siqlar paydo bo‘ladi. Katta, qudratli firmalar bu tizimdan oson o‘tishi mumkin, lekin kichik importchilar qiynalishi mumkin.
3. Raqobatning kamayishi
• Import avtomobillarga talabni sun’iy cheklash orqali mahalliy ishlab chiqaruvchilarga “imtiyozli” sharoit yaratiladi. Natijada, mahalliy avtomobil ishlab chiqaruvchilarda mahsulot sifatini oshirishga kuchli motivatsiya bo‘lmay qolishi mumkin.
4. Sun’iy monopoliyalashuv xavfi
• Ayrim tashkilotlar yoki guruhlar bu tekshirish tizimidan o‘z manfaatlari uchun foydalanishi mumkin. Masalan, ayrim korxonalar tanlangan brendlar yoki yetkazib beruvchilarga ko‘proq imkon yaratib berib, boshqalarga qiyinchilik tug‘dirishi ehtimoli bor.
5. Subyektiv qarorlar xavfi
• Tekshirish jarayonlarida inson omili (ya’ni, subyektiv baholash) ta’sir qilishi mumkin. Agar nazorat yetarlicha shaffof va adolatli bo‘lmasa, adolatsiz xatti-harakatlar (masalan, korrupsiya) uchun zamin yaratilishi mumkin.
@generalissimo_marshal
1. Importchilar uchun xarajatlarning ortishi
• Tekshiruv, sertifikatlash va boshqa rasmiy jarayonlar importchilarga qo‘shimcha xarajat olib keladi. Bu, oxir-oqibat, mashina narxining oshishiga va iste’molchi (ya’ni oddiy odam) uchun avtomobil qimmatlashi bilan tugaydi.
2. Bozorga kirishdagi to‘siqlar
• Chet eldan mashina olib kelib sotmoqchi bo‘lgan kichik bizneslar uchun ortiqcha byurokratik to‘siqlar paydo bo‘ladi. Katta, qudratli firmalar bu tizimdan oson o‘tishi mumkin, lekin kichik importchilar qiynalishi mumkin.
3. Raqobatning kamayishi
• Import avtomobillarga talabni sun’iy cheklash orqali mahalliy ishlab chiqaruvchilarga “imtiyozli” sharoit yaratiladi. Natijada, mahalliy avtomobil ishlab chiqaruvchilarda mahsulot sifatini oshirishga kuchli motivatsiya bo‘lmay qolishi mumkin.
4. Sun’iy monopoliyalashuv xavfi
• Ayrim tashkilotlar yoki guruhlar bu tekshirish tizimidan o‘z manfaatlari uchun foydalanishi mumkin. Masalan, ayrim korxonalar tanlangan brendlar yoki yetkazib beruvchilarga ko‘proq imkon yaratib berib, boshqalarga qiyinchilik tug‘dirishi ehtimoli bor.
5. Subyektiv qarorlar xavfi
• Tekshirish jarayonlarida inson omili (ya’ni, subyektiv baholash) ta’sir qilishi mumkin. Agar nazorat yetarlicha shaffof va adolatli bo‘lmasa, adolatsiz xatti-harakatlar (masalan, korrupsiya) uchun zamin yaratilishi mumkin.
@generalissimo_marshal
@generalissimo_marshal
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Хусусий клиникаларда инсон ҳаёти арзонлашиб кетдими?..
Сўнгги пайтларда хусусий тиббиёт муассасаларида содир бўлаётган нохуш ҳолатлар мени жиддий ўйга соляпти. Нотўғри ташхис ва муолажа натижасида инсон ҳаётига путур етказиш ҳолатлари йил сайин ортиб боряпти, афсуски. Яқиндагина Фарғона ва Бухородаги хусусий клиникаларда содир бўлган ҳолатлар бу муаммонинг қанчалик чуқур эканини яна бир марта кўрсатди.
Энг ташвишлиси — рақамлар очиқ гапиряпти: 2023 йилда 67, 2024 йилда 94 (!), 2025 йилнинг илк чорагида эса 16 нафар тиббиёт ходими касбий хатолари учун жиноий жавобгарликка тортилган. Бу дегани, йил сайин тиббий беэътиборлик қурбонлари ортиб боряпти.
Шу ҳолатлар фонида “Адолат” депутати Гулнора Абдувоҳидова Соғлиқни сақлаш вазирига депутатлик сўровини йўллабди. У хусусий клиникалардаги муаммоларни тубдан ўрганиш, ҳар бир шифокор хато қилган ҳолатни таҳлил қилиш ва бундай хатарларга чек қўйиш талабини қўйган.
Шахсан фикримча, бу масалада кўзбўямачилик ва формализм эмас, ҳақиқий ислоҳотлар керак. Хусусий клиникалар одамлар ишончини оқлаши учун лицензия талаблари ва назорат механизмлари жиддий кучайтирилиши шарт.
Ҳар бир шифохона, ҳар бир шифокор фақат одам ҳаётини сақлаш учун жавобгар эканини унутмаслиги керак ахир!
@generalissimo_marshal
Сўнгги пайтларда хусусий тиббиёт муассасаларида содир бўлаётган нохуш ҳолатлар мени жиддий ўйга соляпти. Нотўғри ташхис ва муолажа натижасида инсон ҳаётига путур етказиш ҳолатлари йил сайин ортиб боряпти, афсуски. Яқиндагина Фарғона ва Бухородаги хусусий клиникаларда содир бўлган ҳолатлар бу муаммонинг қанчалик чуқур эканини яна бир марта кўрсатди.
Энг ташвишлиси — рақамлар очиқ гапиряпти: 2023 йилда 67, 2024 йилда 94 (!), 2025 йилнинг илк чорагида эса 16 нафар тиббиёт ходими касбий хатолари учун жиноий жавобгарликка тортилган. Бу дегани, йил сайин тиббий беэътиборлик қурбонлари ортиб боряпти.
Шу ҳолатлар фонида “Адолат” депутати Гулнора Абдувоҳидова Соғлиқни сақлаш вазирига депутатлик сўровини йўллабди. У хусусий клиникалардаги муаммоларни тубдан ўрганиш, ҳар бир шифокор хато қилган ҳолатни таҳлил қилиш ва бундай хатарларга чек қўйиш талабини қўйган.
Шахсан фикримча, бу масалада кўзбўямачилик ва формализм эмас, ҳақиқий ислоҳотлар керак. Хусусий клиникалар одамлар ишончини оқлаши учун лицензия талаблари ва назорат механизмлари жиддий кучайтирилиши шарт.
Ҳар бир шифохона, ҳар бир шифокор фақат одам ҳаётини сақлаш учун жавобгар эканини унутмаслиги керак ахир!
@generalissimo_marshal
«Прокурорлар ташаббуси билан 57 нафар шахсга оқлов ҳукми чиқарилди» – Ниғматилла Йўлдошев, номли пост эълон қилган эдик яқинда.
Аксинча, суд ташаббуси билан оқланганларга протест киритиш билан оворага ўхшайди айрим прокурорлар.
Биз ожизона фикримизни билдирдик, тағинам катталар билгучи.
@generalissimo_marshal
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
РАСМИЙ МУНОСАБАТ
Ижтимоий тармоқларда муҳокамаларга сабаб бўлаётган "Enter Engineering Pte.Ltd” ва ушбу корхонага тааллуқли бўлган МЧЖларда иш ҳақлари тўланмаётгани ҳолати юзасидан Камбағалликни қисқартириш ва бандлик вазирлиги Ахборот хизмати ҳолат назоратга олинганини маълум қилади. Вазирлик Давлат меҳнат инспекцияси томонидан корхонада текшириш ишлари олиб борилмоқда.
Шу пайтга қадар бўлган шикоятлар асосида ҳам ушбу корхоналарда текширишлар ўтказилиб, меҳнат қонунчилиги бузилишлари юзасидан корхона раҳбарларига нисбатан маъмурий чоралар қўлланилган.
Текширишлар давомида жами 39,1 млрд иш ҳақлари ундириб берилиб, 16,6 млрд сўм иш ҳақлари ундирилиши юзасидан кўрсатма берилган.
@generalissimo_marshal
Ижтимоий тармоқларда муҳокамаларга сабаб бўлаётган "Enter Engineering Pte.Ltd” ва ушбу корхонага тааллуқли бўлган МЧЖларда иш ҳақлари тўланмаётгани ҳолати юзасидан Камбағалликни қисқартириш ва бандлик вазирлиги Ахборот хизмати ҳолат назоратга олинганини маълум қилади. Вазирлик Давлат меҳнат инспекцияси томонидан корхонада текшириш ишлари олиб борилмоқда.
Шу пайтга қадар бўлган шикоятлар асосида ҳам ушбу корхоналарда текширишлар ўтказилиб, меҳнат қонунчилиги бузилишлари юзасидан корхона раҳбарларига нисбатан маъмурий чоралар қўлланилган.
Текширишлар давомида жами 39,1 млрд иш ҳақлари ундириб берилиб, 16,6 млрд сўм иш ҳақлари ундирилиши юзасидан кўрсатма берилган.
@generalissimo_marshal
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Бу шуни англатадики, йиллар давомида муаммолар йиғилган ва у билан ҳеч ким шуғулланмаган.
Қуйи ИИОдан норозилар шунчалик кўпки, шикоят қилиб шахсан вазирга келган.
Бунга шу вақтгача ишлаб келган Ички ишлар вазирининг ўринбосарларида ҳам айб катталиги сабаб бўлиши мумкин, яьни улар мурожаатларни яхши ўрганмаган, тингламаган, муаммони ҳал қилмаган, мана энди ҳаммаси янги вазирга умид қилиб келмоқда.
@generalissimo_marshal
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Ҳурматли вазир, мен собиқ ИИО катта тезкор вакили капитан С.Қобиловман.
Бундан 10 йил олдин бир неча ИИО ходимларига нисбатан қўзғатилган жиноят иши доирасида гарчи менинг айбим бўлмасада, ишга қўшишиб, айбимни топа олмагандан сўнг амнистия актига асосан тугатиш ҳақида судга илтимоснома киритиб ишни тугатишган эди.
Ўша орада мен ишлаётган Транспортда хавфсизликни таъминлаш бош бошқармасининг Кадрлар ва Ўз хавфсизлиги бўлими ходимлари мени айбланишимни кутиб, олдиндан бўшаш ҳақида мажбуран билдирги ёздириб олиб бўшатиб юборди.
Шундан сўнг, суднинг мени амнистия актига асосан ишни тугатиш қарорини бекор қилдираман деб 10 йил югуриб, ахири оқландим.
Оқланганимдан сўнг ишга тиклашни сўраб шахсан Ички ишлар вазири Бобожоновга мурожаат қилдим. Бироқ, менга ИИВнинг бошқарма бошлиғи Ф.Абдиев отписка жавоб хати бериб, тикланиш учун судга мурожаат қилинг деди.
Нега мен судлар остонасида шунча сарсон бўлиб, оқланиш учун 10 йилимни кетказдим, тикланиш учун судларда яна қанча сарсон бўлишим керак?
Мурожаатларга муносабат шундай бўлгани учун бугун сизнинг қабулингизга шунчалик кўп одам борган, наҳот мурожаатлар ортида инсон ҳаёти туришини билишмайди?
Мен ҳарбий олий таьлим муассасасини аьло баҳоларга тамомлаб, капитан бўлгунимга қадар бирон марта интизомий жазоланмаганман, фақат тақдирланганман, шахсий йиғмажилдимни кўздан кечирсангиз, менга нисбатан бирор бир қораловчи маьлумотлар мавжуд эмас.
Мени хизматга тиклашингизни илтимос қилиб сўрайман, ҳурматли Азиз Анварович!
@generalissimo_marshal
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Keyingi yarim dekadada tish davolatishga mamlakatdan tashqariga chiqib kelish boshlansa kerak.
Bugun tibbiyot muassasalari xususiylashtirib boshlanadi, ertaga o‘rtacha O‘zbekistonlik tibbiy xizmatlardan foydalana olmaydi.
Shundoq ham alternativ sifatida xususiy tibbiy muassasalar mavjud, xohlagan ijtimoiy guruh va segment borib ana shu eksklyuziv xizmatlardan foydalanishi mumkin. Lekin, umumiy jamoatchilik uchun soliq to‘lovchilar solig‘i orqali kompensatsiya qilinadigan tibbiy xizmatlar har doim ochiq bo‘lishi kerak.
Hamma poliklinikalarni xususiylashtirib yuborsangiz, hozircha arzonroq bo’lib turgan xizmatlar narxi karrasiga oshib ketadi.
Oldin ijtimoiy davlat deganda nimani tushunishimiz haqida konsensusga kelib olishimiz kerak.
UnitedHealthcare’ning CEO’si va Luigi Mangione keysi sog’liqni saqlash sohasini xususiylashtirish, tibbiy xizmatlar narxini irratsional ravishda shishirib yuborib ular sug‘urtalar orqali qoplanadi, degan argumentlarning tagi qanchalik bo‘sh ekanini ko‘rsatadi.
Bizda hozir tibbiy sug‘urta masalasi muhokama qilinayotgan vaqtda bu institutni aniq amerikacha model ustiga qurmaslik kerak.
@generalissimo_marshal
Bugun tibbiyot muassasalari xususiylashtirib boshlanadi, ertaga o‘rtacha O‘zbekistonlik tibbiy xizmatlardan foydalana olmaydi.
Shundoq ham alternativ sifatida xususiy tibbiy muassasalar mavjud, xohlagan ijtimoiy guruh va segment borib ana shu eksklyuziv xizmatlardan foydalanishi mumkin. Lekin, umumiy jamoatchilik uchun soliq to‘lovchilar solig‘i orqali kompensatsiya qilinadigan tibbiy xizmatlar har doim ochiq bo‘lishi kerak.
Hamma poliklinikalarni xususiylashtirib yuborsangiz, hozircha arzonroq bo’lib turgan xizmatlar narxi karrasiga oshib ketadi.
Oldin ijtimoiy davlat deganda nimani tushunishimiz haqida konsensusga kelib olishimiz kerak.
UnitedHealthcare’ning CEO’si va Luigi Mangione keysi sog’liqni saqlash sohasini xususiylashtirish, tibbiy xizmatlar narxini irratsional ravishda shishirib yuborib ular sug‘urtalar orqali qoplanadi, degan argumentlarning tagi qanchalik bo‘sh ekanini ko‘rsatadi.
Bizda hozir tibbiy sug‘urta masalasi muhokama qilinayotgan vaqtda bu institutni aniq amerikacha model ustiga qurmaslik kerak.
@generalissimo_marshal
⚡️ Табибимнинг ўзи бемор...
Куни кеча ижтимоий тармоқларда "Enter Engineering Pte.Ltd” ва ушбу корхонага тааллуқли МЧЖларда иш ҳақлари тўланмаётгани ҳақида видеохабарлар тарқалди.
Ҳолатга Камбағалликни қисқартириш ва бандлик вазирлигининг ахборот хизмати муносабат билдирибди. Айтишларича, Давлат меҳнат инспекцияси корхонада текшириш ишлари олиб бориб, меҳнат қонунчилиги бузилишлари юзасидан корхона раҳбарларига нисбатан маъмурий чоралар қўллабди. Ходимларнинг 16,6 миллиард сўм иш ҳақларини тўлаб бериш юзасидан кўрсатма берибди...
Қойил. Тезкор муносабат. Аммо-лекин...
Айни шу вазирлик ҳузуридаги "Ягона миллий меҳнат тизими" идоралараро дастурий-аппарат комплексини бошқариш дирекцияси ходимлари мана икки ойдирки маошларини ололмаяптилар.
Хўш, вазирлик "томорқаси"даги мазкур ҳолат бўйича ҳам муносабат бера оладими ёки уларга ўз ходимлари ижтимоий тармоқлар орқали мурожаат йўллашсинми? Табибимнинг ўзи бемор экан, деб шунга айтсалар керак...
@generalissimo_marshal
Куни кеча ижтимоий тармоқларда "Enter Engineering Pte.Ltd” ва ушбу корхонага тааллуқли МЧЖларда иш ҳақлари тўланмаётгани ҳақида видеохабарлар тарқалди.
Ҳолатга Камбағалликни қисқартириш ва бандлик вазирлигининг ахборот хизмати муносабат билдирибди. Айтишларича, Давлат меҳнат инспекцияси корхонада текшириш ишлари олиб бориб, меҳнат қонунчилиги бузилишлари юзасидан корхона раҳбарларига нисбатан маъмурий чоралар қўллабди. Ходимларнинг 16,6 миллиард сўм иш ҳақларини тўлаб бериш юзасидан кўрсатма берибди...
Қойил. Тезкор муносабат. Аммо-лекин...
Айни шу вазирлик ҳузуридаги "Ягона миллий меҳнат тизими" идоралараро дастурий-аппарат комплексини бошқариш дирекцияси ходимлари мана икки ойдирки маошларини ололмаяптилар.
Хўш, вазирлик "томорқаси"даги мазкур ҳолат бўйича ҳам муносабат бера оладими ёки уларга ўз ходимлари ижтимоий тармоқлар орқали мурожаат йўллашсинми? Табибимнинг ўзи бемор экан, деб шунга айтсалар керак...
@generalissimo_marshal
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ички ишлар вазири генерал-майор Азиз Ташпулатовнинг аҳоли мурожаатлари бўйича қабули давом этмоқда.
Шахсан вазир билан учрашишни истаганлар кўп. Навбат катталиги сабаб мурожаатлар йўналиши бўйича тақсимланмоқда. Айнан вазирга мурожаат қилишни талаб қилганлар йўналтирилган қуйи бўлимларга учрашишдан бош тортмоқда.
Вазир қабулидан чиққанлар “ҳал қиламиз”, “шахсан назоратга оламиз”, каби жавобларни олганини айтмоқда. Шунингдек, мурожаатчиларни телефон рақамлари олиб қолиниб, унга тегишли идора вакили чиқиши ҳам айтилмоқда ва ўша ернинг ўзида учраштирилмоқда.
Мурожаат бошланганига икки соат бўлган бўлсада, шахсан вазир Ташпулатов 40 нафарга яқин мурожаатчи билан учрашиб улгурган.
Мурожаатлар ичида тергов ишлари тўхтаб қолгани юзасидан, кредит, уй-жой масалалари ва оилавий зўравонликнинг жазосиз қолиб келиши каби муаммолар бор.
Шунингдек, афв этилувчилар рўйхатига киришни сўраб келган ёш болали оналар ҳам навбат кутмоқда.
Ички ишлар ходимлари томонидан босим қилингани юзасидан ҳам мурожаатлар талайгина.
@generalissimo_marshal
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Сизларга зўр сценарий айтиб бераман. Ногиронлиги бор инсонлар учун деб пандуслар қурилади. Сўнг расмга олинади, мақталади, хисоботга тикиб қўйилади, бўлди. Шу билан, тамом. Улардан фойдаланиб кўриш ҳақида эса ҳеч ким ўйлабам кўрмайди.
Чунки бу пандуслар ногиронлиги бор инсонлар учунмас, ҳисоботлар учун қурилган. Қиялиги паст, қулай бўлган пандус камдан-кам. Аксарияти — тикка деворга ўхшайдиган тўсиқ.
Лекин муаммо битта пандусдамас. Муаммо - бугун шаҳарларимиз барча фуқаролар учун қулай эмас, айниқса ногиронлиги бор ҳамюртларимиз учун.
Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати Жасур Жумаев "Депутат билан бир кун" лойиҳасида ана шу ҳақиқатларни кўрсатиб, яна бир бор эслатди: ҳақиқий инклюзивлик — ҳар бир қадамда ҳис қилинадиган нарса бўлиши керак, қоғозда эмас.
Лойихани тўлиқ сонини кўриб чиқинглар:
https://youtu.be/7Gwle8okd18
@generalissimo_marshal
Чунки бу пандуслар ногиронлиги бор инсонлар учунмас, ҳисоботлар учун қурилган. Қиялиги паст, қулай бўлган пандус камдан-кам. Аксарияти — тикка деворга ўхшайдиган тўсиқ.
Лекин муаммо битта пандусдамас. Муаммо - бугун шаҳарларимиз барча фуқаролар учун қулай эмас, айниқса ногиронлиги бор ҳамюртларимиз учун.
Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати Жасур Жумаев "Депутат билан бир кун" лойиҳасида ана шу ҳақиқатларни кўрсатиб, яна бир бор эслатди: ҳақиқий инклюзивлик — ҳар бир қадамда ҳис қилинадиган нарса бўлиши керак, қоғозда эмас.
Лойихани тўлиқ сонини кўриб чиқинглар:
https://youtu.be/7Gwle8okd18
@generalissimo_marshal
Ўзбекистон Республикаси Бош прокурори Н.Т. Йўлдошевнинг оммавий сайёр қабулини кутаётганлар борми?
@generalissimo_marshal
@generalissimo_marshal
3 ta D
Sug’urta kompaniyalarining uchta D—delay, denay, defend—taktikasi bor.
Uni moyihati qo’shimcha formalar va boshqa hujjatlarni to’ldirish shaklidagi byurokratik jarayonlarni shunday murakkablashtirishdan iboratki, sug’urta da’vosi bilan chiqqan odamni yoki da’voni tashlab ketishi yoki pastroq sug’urta kelishuviga ko’nishga rozi qilishdan iborat.
@generalissimo_marshal
Sug’urta kompaniyalarining uchta D—delay, denay, defend—taktikasi bor.
Uni moyihati qo’shimcha formalar va boshqa hujjatlarni to’ldirish shaklidagi byurokratik jarayonlarni shunday murakkablashtirishdan iboratki, sug’urta da’vosi bilan chiqqan odamni yoki da’voni tashlab ketishi yoki pastroq sug’urta kelishuviga ko’nishga rozi qilishdan iborat.
@generalissimo_marshal
Элдор Шомуродов Интер - Рома учрашувини асосий таркибда бошлади. Ўйин 18:00 да бошланди.
@generalissimo_marshal
@generalissimo_marshal
⚡️ОРАДАН 30 ЙИЛ ЎТИБ — АКАДЕМИЯГА ЖАМ БЎЛГАН ИЛК ТИНГЛОВЧИЛАР
🔰Бугун, Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви академиясида муҳим воқеа — биринчи битирувчиларнинг учрашуви бўлиб ўтди.
🔹 Орадан 30 йил ўтиб, Академиямизда жам бўлган илк тингловчилар ўтган йиллар давомида тўпланган тажриба ва хотиралар билан ўртоқлашдилар. Ўтган профессор-ўқитувчилар ва тингловчилар хотирланди.
@generalissimo_marshal
🔰Бугун, Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви академиясида муҳим воқеа — биринчи битирувчиларнинг учрашуви бўлиб ўтди.
🔹 Орадан 30 йил ўтиб, Академиямизда жам бўлган илк тингловчилар ўтган йиллар давомида тўпланган тажриба ва хотиралар билан ўртоқлашдилар. Ўтган профессор-ўқитувчилар ва тингловчилар хотирланди.
@generalissimo_marshal