Tomosha qiling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
“YAMANDA AHVOL YOMON”: Saudiya va BAA raqobatga kirishdimi? #munosabat #fikratuz
Ekspertimiz:
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
😡8
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
«Сўнгги мактуб». Данияда қоғоз хатлар даври тугади: машҳур қизил почта қутилари олиб ташланмоқда
30 декабрь куни Данияда ўзига хос тарихий воқеа юз берди: почтальонлар сўнгги бор анъанавий қоғоз хатларни ўз эгаларига етказиб беришди. Шу билан бир давр якунланди. Дания шаҳарларининг кўрки бўлган, йиллар давомида сирлар, табриклар ва соғинчни ўзида ташиган машҳур қизил почта қутилари энди кўчалардан олиб ташланмоқда.
Европада биринчи бўлиб бундай қатъий қарорга келган Даниянинг NordPost давлат хизмати 2025 йилнинг сўнгги кунида қоғоз мактублар билан расман хайрлашди. Сабаби оддий ва замонавий: компания бор кучини энди посилкаларга – буюм жўнатмаларига қаратмоқчи. Рақобат дунёси шафқатсиз, унда романтикага ўрин йўқ. Афсуски, бу "рақамли инқилоб" ўз бадалини ҳам талаб қилди – 1500 га яқин ходим ишсиз қоладиган бўлди. Почта маркалари эса аллақачон, 18 декабрдан буён сотувдан олинган.
31 декабрь оқшомига қадар қизил қутиларнинг бари демонтаж қилинади. Уларнинг аксарияти энди мактубларни эмас, балки тарихни сўзлаш учун музейларга йўл олди. Айримлари эса кимошди савдоларида сотилиб, пули хайрияга йўналтирилади. Байрам арафасида данияликлар бу ўзгаришни ўзига хос ностальгия билан қарши олишди: оилалар сўнгги бор анъанавий откриткаларни қўлда ёзиб, яқинларига жўнатишга улгуришди.
Тўғри, бу қоғоз хатлар бутунлай йўқ бўлиб кетади дегани эмас. Давлат бу ишни тўхтатган бўлса-да, хусусий сектор (Dao компанияси) ҳали ҳам хизматда. Аммо тан олиш керак, қизил қутиларсиз Дания кўчалари энди аввалгидек бўлмайди.
Сизчи, сўнгги марта қачон "қоғоз" мактуб ёзгансиз?
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
30 декабрь куни Данияда ўзига хос тарихий воқеа юз берди: почтальонлар сўнгги бор анъанавий қоғоз хатларни ўз эгаларига етказиб беришди. Шу билан бир давр якунланди. Дания шаҳарларининг кўрки бўлган, йиллар давомида сирлар, табриклар ва соғинчни ўзида ташиган машҳур қизил почта қутилари энди кўчалардан олиб ташланмоқда.
Европада биринчи бўлиб бундай қатъий қарорга келган Даниянинг NordPost давлат хизмати 2025 йилнинг сўнгги кунида қоғоз мактублар билан расман хайрлашди. Сабаби оддий ва замонавий: компания бор кучини энди посилкаларга – буюм жўнатмаларига қаратмоқчи. Рақобат дунёси шафқатсиз, унда романтикага ўрин йўқ. Афсуски, бу "рақамли инқилоб" ўз бадалини ҳам талаб қилди – 1500 га яқин ходим ишсиз қоладиган бўлди. Почта маркалари эса аллақачон, 18 декабрдан буён сотувдан олинган.
31 декабрь оқшомига қадар қизил қутиларнинг бари демонтаж қилинади. Уларнинг аксарияти энди мактубларни эмас, балки тарихни сўзлаш учун музейларга йўл олди. Айримлари эса кимошди савдоларида сотилиб, пули хайрияга йўналтирилади. Байрам арафасида данияликлар бу ўзгаришни ўзига хос ностальгия билан қарши олишди: оилалар сўнгги бор анъанавий откриткаларни қўлда ёзиб, яқинларига жўнатишга улгуришди.
Тўғри, бу қоғоз хатлар бутунлай йўқ бўлиб кетади дегани эмас. Давлат бу ишни тўхтатган бўлса-да, хусусий сектор (Dao компанияси) ҳали ҳам хизматда. Аммо тан олиш керак, қизил қутиларсиз Дания кўчалари энди аввалгидек бўлмайди.
Сизчи, сўнгги марта қачон "қоғоз" мактуб ёзгансиз?
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😢14👍5⚡1👀1
Mavzu: Isroil-Falastin, Rossiya-Ukraina: 2026 yilda dunyodagi urushlar tugaydimi?
Ekspertimiz: Fikrat tahlilchisi, siyosatshunos Hamid Sodiq
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥5👏2
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
“Fikrat” tahliliy dasturining 2025 yil yakunlari
2025 yil davomida “Fikrat” tahliliy dasturi xalqaro siyosiy jarayonlar, O‘zbekistonning ichki va tashqi siyosati, tarixiy hamda ilmiy masalalarni qamrab olgan holda keng ko‘lamli va tizimli faoliyat olib bordi. Dastur doirasida siyosiy, tarixiy va ilmiy yo‘nalishlarda jami 1 048 ta jonli efir tashkil etildi.
Jonli efirlar davomida xalqaro maydondagi muhim geosiyosiy jarayonlar, yirik davlatlar o‘rtasidagi munosabatlar, mintaqaviy xavfsizlik masalalari, Markaziy Osiyodagi siyosiy vaziyat hamda global iqtisodiy tendensiyalar muntazam ravishda tahlil qilindi. Shu bilan birga, O‘zbekistonning ichki siyosati doirasida davlat boshqaruvi islohotlari, ijtimoiy-siyosiy jarayonlar, qonunchilikdagi o‘zgarishlar, ta’lim va iqtisodiyotga oid qarorlar muhokama qilindi.
Hududiy faoliyat doirasida dastur jamoasi O‘zbekistonning 12 ta viloyatiga tashrif buyurib, joylarda jonli uchrashuvlar, ochiq muloqotlar va jamoatchilik bilan bevosita suhbatlar o‘tkazdi. Shuningdek, har oyning oxirida Toshkent shahrida muntazam jonli uchrashuvlar tashkil etilib, yil davomida jami 24 ta jonli uchrashuv amalga oshirildi.
Auditoriya bilan interaktiv aloqani kuchaytirish maqsadida “Fikrat” tahliliy dasturi ekspertlari ishtirokida yopiq Telegram kanalida 200 ta audio shaklidagi jonli savol-javob efirlari o‘tkazildi. Ushbu muloqotlar orqali tomoshabinlar va tinglovchilar siyosiy jarayonlar yuzasidan to‘g‘ridan-to‘g‘ri savollar berish va ekspert fikrlarini olish imkoniyatiga ega bo‘ldi.
Ijodiy va ilmiy faoliyat doirasida ham salmoqli natijalarga erishildi. To‘rtta kitob tarjima qilindi, beshta kitobga muharrirlik qilindi, bitta kitob yozilib yakunlandi. Bundan tashqari, “Fikrat” ekspertlarining tarixga oid to‘rtta kitobi ilk bor nashrdan chiqarilib, keng jamoatchilikka taqdim etildi.
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
2025 yil davomida “Fikrat” tahliliy dasturi xalqaro siyosiy jarayonlar, O‘zbekistonning ichki va tashqi siyosati, tarixiy hamda ilmiy masalalarni qamrab olgan holda keng ko‘lamli va tizimli faoliyat olib bordi. Dastur doirasida siyosiy, tarixiy va ilmiy yo‘nalishlarda jami 1 048 ta jonli efir tashkil etildi.
Jonli efirlar davomida xalqaro maydondagi muhim geosiyosiy jarayonlar, yirik davlatlar o‘rtasidagi munosabatlar, mintaqaviy xavfsizlik masalalari, Markaziy Osiyodagi siyosiy vaziyat hamda global iqtisodiy tendensiyalar muntazam ravishda tahlil qilindi. Shu bilan birga, O‘zbekistonning ichki siyosati doirasida davlat boshqaruvi islohotlari, ijtimoiy-siyosiy jarayonlar, qonunchilikdagi o‘zgarishlar, ta’lim va iqtisodiyotga oid qarorlar muhokama qilindi.
Hududiy faoliyat doirasida dastur jamoasi O‘zbekistonning 12 ta viloyatiga tashrif buyurib, joylarda jonli uchrashuvlar, ochiq muloqotlar va jamoatchilik bilan bevosita suhbatlar o‘tkazdi. Shuningdek, har oyning oxirida Toshkent shahrida muntazam jonli uchrashuvlar tashkil etilib, yil davomida jami 24 ta jonli uchrashuv amalga oshirildi.
Auditoriya bilan interaktiv aloqani kuchaytirish maqsadida “Fikrat” tahliliy dasturi ekspertlari ishtirokida yopiq Telegram kanalida 200 ta audio shaklidagi jonli savol-javob efirlari o‘tkazildi. Ushbu muloqotlar orqali tomoshabinlar va tinglovchilar siyosiy jarayonlar yuzasidan to‘g‘ridan-to‘g‘ri savollar berish va ekspert fikrlarini olish imkoniyatiga ega bo‘ldi.
Ijodiy va ilmiy faoliyat doirasida ham salmoqli natijalarga erishildi. To‘rtta kitob tarjima qilindi, beshta kitobga muharrirlik qilindi, bitta kitob yozilib yakunlandi. Bundan tashqari, “Fikrat” ekspertlarining tarixga oid to‘rtta kitobi ilk bor nashrdan chiqarilib, keng jamoatchilikka taqdim etildi.
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
👏28👍6🔥4
Mavzu: Geosiyosiy obyektdan global subyektga aylanish
Ekspertimiz: Oliy Majlis Qonunchilik palatasi Tadbirkorlik qo‘mitasi raisi, “Yuksalish” harakati raisi Bobur Bеkmurodov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏10
Mavzu: Taʼlim va iqtisod: qaysi biri birinchi?
Ekspertimiz: O'zbekiston Iqtisodiyot Assambleyasi raisi Muxtor Umarov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏11💯1
Tomosha qiling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
Norozilik soyasida diplomatiya: Putin va Nazarboyev bilan uchrashuv #munosabat #fikratuz
Ekspertimiz:
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
🔥6👏3💯3👀1
Xudo xohlasa 2026 - yil uchun Fikrat tahliliy dasturining barcha ijtimoiy tarmoqlariga reklama olamiz. 2025 - yilda 1048 ta jonli efirda turli xil mavzularda koʻrsatuvlar qilindi.
Murojaat uchun: @nurbekgofurov +998909204978
Murojaat uchun: @nurbekgofurov +998909204978
👍33🔥9💯6👏3
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
🔴YIL YAKUNI 2025 : O‘zbekiston yo'li #fikratuz
Ekspertlarimiz: Siyosatshunoslar: Hamid Sodiq, Kamoliddin Rabbimov, Farhod Tolipov, Farhod Karimov, Bektosh Berdiyev, Oybek Sirojov, Muxtor Nazirov, Jahongir Akramov, Abduvali Soyibnazarov, Islomxon Gafarov
Tarixchilar: G‘aybulla Boboyorov, Bahrom Irzayev…
Tarixchilar: G‘aybulla Boboyorov, Bahrom Irzayev…
👏15💯5🔥4👍1👀1
Mavzu: SHOSHILINCH. AQShning Venesuelaga hujumi — yangi urush boshlandimi?
Ekspertlarimiz: siyosatshunoslar Oybek Sirojov va Fikrat tahlilchisi Hamid Sodiq
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍12🔥3😱3👀2
Tomosha qiling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
Yangi mojaro boshlanadimi? AQSh va Venesuela o‘rtasida keskinlik oshdi #fikratuz #munosabat
Ekspertimiz:
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
😡7👍2
Tomosha qiling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
Yangi mojaromi? AQSh va Venesuela o‘rtasida keskinlik portladi #fikratuz #munosabat
Ekspertimiz:
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
Kanalga obuna bo'lish: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ?sub_confirmation=1
Loyihani qo'llab-quvvatlash: https://www.youtube.com/channel/UCjGq37oV_ZBz1xVDz-sZkMQ/join
www.fikratonline.uz
Video: telegram.me/fikrat
Audio:…
👏6😡3👍1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
2026 йил 3 январь жаҳон сиёсатида янги ва ўта қалтис саҳифа очилган кун сифатида тарихга кирди. Америка Қўшма Штатлари Венесуэла ҳудудида яширин ва шиддатли «ҳарбий амалиёт» ўтказиб, мамлакат президенти Николас Мадурони қўлга олди ва махсус рейс билан АҚШ ҳудудига олиб чиқиб кетди. Турли манбаларда «яшин тезлигидаги зарба» ёки очиқчасига «босқин» деб таърифланаётган ушбу ҳодиса АҚШнинг 1989 йилда Панамага кириб, Мануэл Норегани ҳибсга олганидан бери Лотин Америкасидаги илк йирик ҳарбий интервенцияси бўлди. Бу воқеа нафақат минтақани, балки бутун дунё ҳамжамиятини ларзага солди.
Президент Дональд Трамп маъмурияти ушбу кескин қадамни «наркотрафикка қарши глобал кураш» ва Венесуэладаги «ғайриқонуний режим»ни ағдариш зарурати билан изоҳлади. Вашингтон Мадурони сайловларни сохталаштириш, инсон ҳуқуқларини тизимли бузиш ва давлатни наркокартелга айлантиришда айбламоқда. Бироқ Каракас ва унинг асосий геосиёсий иттифоқчилари – Москва ҳамда Пекин буни суверен давлатга қарши очиқ тажовуз ва БМТ Низомининг қўпол равишда бузилиши деб баҳоламоқда.
Аслида, вазиятнинг бундай драматик тус олиши кутилмаган ҳол эмасди. Сўнгги йилларда Вашингтон ва Каракас ўртасидаги таранглик энг юқори чўққига чиққан. 2025 йилнинг ноябрь ойида АҚШ ҳарбий-денгиз кучларининг фахри ҳисобланган «USS Gerald R. Ford» авиаташувчисининг Венесуэла қирғоқлари яқинида пайдо бўлиши бўлажак бўроннинг илк даракчиси эди. Байден маъмурияти даврида бошланган босим Трампнинг қайтиши билан ҳарбий ҳаракатга айланди. 3 январь тонгида Каракас ва бошқа стратегик шаҳарлардаги ҳарбий объектларга аниқ ҳаво зарбалари берилди. Тутун ичида қолган пойтахтда АҚШ махсус кучлари президент қароргоҳига кириб, Мадурони қўлга олди. Операция атиги бир неча соат давом этгани айтилмоқда.
Дональд Трамп АҚШ Венесуэладаги ўтиш даврини «бошқариши»ни ва зарурат туғилса, қуруқликдаги қўшинларни ҳам киритиши мумкинлигини шама қилди. Бу баёнотлар АҚШ ичида ҳам турлича кутиб олинди. Республикачилар буни миллий хавфсизлик ғалабаси деб олқишлаётган бўлса, демократлар ва ҳуқуқшунослар халқаро ҳуқуқ ва тартибнинг қулашидан огоҳлантирмоқда. Айрим экспертлар ва сўл қанот ҳаракатлари буни «империализмнинг янги уруши» деб атаб, жиддий хавотир билдирмоқда.
Халқаро майдондаги реакция ҳам қутблашган. Лотин Америкаси давлатлари ўз суверенитетидан хавотирга тушиб, минтақадаги беқарорликдан чўчимоқда. Европа Иттифоқи вакили Кая Каллас вазиятга эҳтиёткорлик билан ёндашиб, халқаро ҳуқуққа риоя қилишга чақирган бўлса, Буюк Британия бош вазири Кир Стармер ҳокимият алмашинувини қўллаб-қувватлади. Ўз навбатида, Россия ва Хитой АҚШнинг ҳаракатларини Украина можароси ва бошқа низолардаги позициясига зид «иккиюзламачилик» деб атади.
Венесуэланинг ўзида эса вазият зиддиятли, мамлакатнинг «заиф давлат» (failed state) мақомига тушиб қолишидан хавотир кучли. Нефть захираларига бой ушбу мамлакат эндиликда нафақат ички сиёсий кураш майдони, балки янги глобал тартиботни белгиловчи геосиёсий синов нуқтасига айланиб бормоқда. Трампнинг ушбу «уруши» АҚШнинг дунёдаги ролини қайта белгилаб берадими ёки узоқ йиллик беқарорликка сабаб бўладими – буни вақт кўрсатади.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😡12👍6
Suhbat yopiq formatda bo‘lib o‘tadi. Faqat to'lov qilganlar qatnasha oladi.
Murojaat uchun:
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5🔥1👏1😱1🎉1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
“Қозоғистонда ҳокимият транзити ҳақида гапиришга ҳали эрта”
Бу ҳақда Қосим-Жўмарт Тўқаев «Turkistan» газетасига берган интервьюсида маълум қилди
– Янги йил арафасида Кремлда Биринчи Президент Нурсултон Назарбоевнинг Россия президенти билан навбатдаги учрашуви бўлиб ўтди. Кремль матбуоти бу учрашувни кенг ёритди. Унинг атрофида турли фикрлар, миш-мишлар урчиди. Ҳаттоки 2029 йилда Қозоғистонда ҳокимият транзити масаласи муҳокама қилингани ва Назарбоев, табиийки, Владимир Путиннинг шахсий кўмаги остида бу жараёнда ҳал қилувчи роль ўйнашни истаётгани ҳақида гаплар юрибди. Ўтган йилги суҳбатимизда Биринчи Президентнинг Москвага тез-тез ташриф буюришини у йирик партия арбоби сифатида кўп вақт ўтказган шаҳарга бўлган соғинчи билан изоҳлаган эдингиз. Шундай бўлса-да, юртдошларимизнинг кўпчилиги бундай «саммитлар»га Сизнинг ҳақиқий муносабатингизни билишни истайди.
– Мунтазам тус олган бу учрашувлар норасмий хусусиятга эга. Бу жиҳатни Россия президентининг ўзи ҳам таъкидлайди. Яқинда Санкт-Петербургда бўлиб ўтган учрашувда Владимир Путин менга Нурсултон Назарбоевни унинг қатъий илтимосига биноан қабул қилишини маълум қилди.
Россия президенти дўстлари ва ҳамкасбларига хайрихоҳ муносабатда бўлиши билан ажралиб туради. Иш графиги жуда тиғиз бўлишига қарамай, шанба куни у Қозоғистоннинг Биринчи Президенти билан шошмасдан, бафуржа суҳбатлашиш учун вақт топди. У Назарбоевни Россия етакчилик қилаётган Евроосиё интеграциясининг асосчиларидан бири бўлган тажрибали сиёсатчи сифатида қадрлайди. Ушбу учрашув Владимир Путиннинг юксак инсоний фазилатларидан далолат беради.
Бундай суҳбатларнинг мазмуни мени қизиқтирмайди ва бу мавзуда ҳеч қачон савол бермайман.
Нурсултон Назарбоев шахсига келсак, мен у ҳақда замонавий қозоқ давлатчилиги асосчиси сифатида бир неча бор фикр билдирганман. Унинг давлат институтларини шакллантириш, иқтисодиётда бозор механизмларини яратиш ва янги пойтахтни барпо этишдаги хизматлари шубҳасиз. Биласизки, биз Қозоғистонни Адолат, Қонун ва Тартиб ҳукмрон бўлган ҳудудга айлантирмоқчимиз. Шу боис ҳар бир фуқаронинг меҳнатига адолатли, шахсий ғаразсиз баҳо бериш лозим. Бу мамлакатимизнинг Биринчи Президенти Нурсултон Назарбоевга ҳам тааллуқлидир.
– Ҳокимият транзити масаласига нима дейсиз?
– Бу ҳақда гапиришга ҳали эрта, олдинда бир неча йиллик машаққатли меҳнат турибди.
– Баъзи экспертлар бўлажак парламент ислоҳотининг ягона мақсади – Парламент спикери лавозимини давлат бошқаруви тизимида асосий ўринга олиб чиқишдан иборат, деб ҳисоблашади. Сиз бу лавозимни гўёки ўзингиз учун ҳозирлаётган экансиз...
– Бу қуруқ фантазия (хомхаёл). Бундай мулоҳазалар менинг сиёсий тамойилларимга мутлақо зид. Мен Қозоғистон президентлик бошқаруви шаклидаги давлат эканини бир неча бор таъкидлаганман. Саккиз йил олдин, Оқўрдага келишимдан аввал, «Кучли Президент – нуфузли Парламент – ҳисобдор Ҳукумат» концепциясини илгари сурган эдим. Бутун давлат тизимини шахсий манфаатлар йўлида ўзгартириш ўта масъулиятсизлик ва, айтиш мумкинки, нопок иш бўларди.
Мамлакат учун энг муҳим барча ислоҳотлар муҳокамаси умумхалқ референдумига олиб чиқилади. Бу ерда ҳеч қандай яширин маъно йўқ. Менинг позициям барчага аён – сиёсий ислоҳотлар давом эттирилади. Узоқ муддатли режаларнинг бир қисми, одатдагидек, яқин келажакда эълон қилинади.
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
Бу ҳақда Қосим-Жўмарт Тўқаев «Turkistan» газетасига берган интервьюсида маълум қилди
– Янги йил арафасида Кремлда Биринчи Президент Нурсултон Назарбоевнинг Россия президенти билан навбатдаги учрашуви бўлиб ўтди. Кремль матбуоти бу учрашувни кенг ёритди. Унинг атрофида турли фикрлар, миш-мишлар урчиди. Ҳаттоки 2029 йилда Қозоғистонда ҳокимият транзити масаласи муҳокама қилингани ва Назарбоев, табиийки, Владимир Путиннинг шахсий кўмаги остида бу жараёнда ҳал қилувчи роль ўйнашни истаётгани ҳақида гаплар юрибди. Ўтган йилги суҳбатимизда Биринчи Президентнинг Москвага тез-тез ташриф буюришини у йирик партия арбоби сифатида кўп вақт ўтказган шаҳарга бўлган соғинчи билан изоҳлаган эдингиз. Шундай бўлса-да, юртдошларимизнинг кўпчилиги бундай «саммитлар»га Сизнинг ҳақиқий муносабатингизни билишни истайди.
– Мунтазам тус олган бу учрашувлар норасмий хусусиятга эга. Бу жиҳатни Россия президентининг ўзи ҳам таъкидлайди. Яқинда Санкт-Петербургда бўлиб ўтган учрашувда Владимир Путин менга Нурсултон Назарбоевни унинг қатъий илтимосига биноан қабул қилишини маълум қилди.
Россия президенти дўстлари ва ҳамкасбларига хайрихоҳ муносабатда бўлиши билан ажралиб туради. Иш графиги жуда тиғиз бўлишига қарамай, шанба куни у Қозоғистоннинг Биринчи Президенти билан шошмасдан, бафуржа суҳбатлашиш учун вақт топди. У Назарбоевни Россия етакчилик қилаётган Евроосиё интеграциясининг асосчиларидан бири бўлган тажрибали сиёсатчи сифатида қадрлайди. Ушбу учрашув Владимир Путиннинг юксак инсоний фазилатларидан далолат беради.
Бундай суҳбатларнинг мазмуни мени қизиқтирмайди ва бу мавзуда ҳеч қачон савол бермайман.
Нурсултон Назарбоев шахсига келсак, мен у ҳақда замонавий қозоқ давлатчилиги асосчиси сифатида бир неча бор фикр билдирганман. Унинг давлат институтларини шакллантириш, иқтисодиётда бозор механизмларини яратиш ва янги пойтахтни барпо этишдаги хизматлари шубҳасиз. Биласизки, биз Қозоғистонни Адолат, Қонун ва Тартиб ҳукмрон бўлган ҳудудга айлантирмоқчимиз. Шу боис ҳар бир фуқаронинг меҳнатига адолатли, шахсий ғаразсиз баҳо бериш лозим. Бу мамлакатимизнинг Биринчи Президенти Нурсултон Назарбоевга ҳам тааллуқлидир.
– Ҳокимият транзити масаласига нима дейсиз?
– Бу ҳақда гапиришга ҳали эрта, олдинда бир неча йиллик машаққатли меҳнат турибди.
– Баъзи экспертлар бўлажак парламент ислоҳотининг ягона мақсади – Парламент спикери лавозимини давлат бошқаруви тизимида асосий ўринга олиб чиқишдан иборат, деб ҳисоблашади. Сиз бу лавозимни гўёки ўзингиз учун ҳозирлаётган экансиз...
– Бу қуруқ фантазия (хомхаёл). Бундай мулоҳазалар менинг сиёсий тамойилларимга мутлақо зид. Мен Қозоғистон президентлик бошқаруви шаклидаги давлат эканини бир неча бор таъкидлаганман. Саккиз йил олдин, Оқўрдага келишимдан аввал, «Кучли Президент – нуфузли Парламент – ҳисобдор Ҳукумат» концепциясини илгари сурган эдим. Бутун давлат тизимини шахсий манфаатлар йўлида ўзгартириш ўта масъулиятсизлик ва, айтиш мумкинки, нопок иш бўларди.
Мамлакат учун энг муҳим барча ислоҳотлар муҳокамаси умумхалқ референдумига олиб чиқилади. Бу ерда ҳеч қандай яширин маъно йўқ. Менинг позициям барчага аён – сиёсий ислоҳотлар давом эттирилади. Узоқ муддатли режаларнинг бир қисми, одатдагидек, яқин келажакда эълон қилинади.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍13
Mavzu: Zelenskiy AQShga Rossiyani “taklif qilyapti”
Ekspertlarimiz: siyosatshunos Muxtor Nazirov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍3⚡1🔥1
Ekspertlarimiz: siyosiy fanlar doktori,siyosatshunos Bektosh Berdiyev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5🔥3⚡1
Ekspertlarimiz: Fizika va matematika fanlari doktori Ulugʼbek Yakxshiev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍9🔥1👏1👌1
Mavzu: AQSh - "Prezidentlar oʻgʻrisi": Panama va Venesuela keyslari
Ekspertimiz: siyosatshunos tarixchi Jahongir Akramov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍8🔥2
Mavzu: Venesuela prezidenti Nikolas Maduro AQSHda ozod “etiladi(mi?)”
Ekspertimiz: Fikrat tahlilchisi, siyosatshunos Hamid Sodiq
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥4👍1🤯1