Владимир Путин считает, что начинать СВО в 2014-м было нереалистично - Россия не была готова к фронтальному противостоянию с коллективным Западом.

Маса без мозга.

Нешто сам о овоме писао раније а сада је Путин прокоментарисао да нису били спремни 2014. Међутим баланс руске армије је био нереалан у односу на захват операције 2022. И један пост сам писао о томе какви се закључци извлаче из прошлости у односу на садашњи моменат у укупној повезаности оружаних снага са политиком и геополитиком у односу на потребе. Ево неколико примера Црвене Армије погрешни и исправни закључци на основу различитих ратишта непосредно пре Другог светског рата па се враћамо на Русију и њене припреме пре почетка рата са Украјином(то јест колективним Западом). Црвена Армија је имала две битке против Јапанаца на језеру Хасан и на реци Халкин Гол и рат против Финаца шетање у Пољско и Прибалтику и Молдавији нећу узимати у обзир као реалне ратне операције. Битку на језеру Хасан Црвена Армија добила је 1938. године упркос почетним успесима Јапанаца Црвена Армија је на крају привукла знатно веће снаге на крау и преко 1000 бомбардера из централних војних округа и ту битку је добила на мишиће, јавио се одмах проблем како бранити брзо и ефикасно територију тако простране државе јер непријатељ може увек да оствари макар почетну предност. Јапанска војска је у овој бици то јест јапанска команда показала већу вештину. Друга је наравно битка на језеру Халкин Гол обе стране су имале успешне моменте и промашаје али укупни салдо битке је био да је СССР неоспрно јача индустријска сила, има јачу логистику и много више тенкова што је у степама Монголије се показало пресудно. Значи више технике доноси неоспорну предност над напријатељем чија је основна компонента армије пешадија. Совјети су из овог искуства извукли тај закључак и покушали да га примене у другом рату у потпуно другим условима. У условима финских језера, шума и наравно линије Манерхајма совјетска доктрина нема потребе за више пешадије имамо много више технике показала се у првих месец дана као мали фијаско, након чега су ангажовали 300 000 пешадинаца више и дотерали још 2500 артиљериских оруђа и за месец дана су пробили линију Манерхајма чиме је рат био стратешки решен и заузели Випури сада Виборг. Немци су на основу рата са Финцима престали да се боје Совјетског Савеза узимајући у обзир да је то одражавало укупну силу СССР иако су они против Финаца ангажовали око 7% својих реалних потенцијала. Совјети су својом неефикасном победом скрили своју реалну снагу у смислу ресурса за рат. Са друге стране Совјети су извукли позитивне и негативне закључке из овог рата. Позизивни су реформе армије за зимско ратовање у коме су се показали супериорни од Немаца у свакој фази рата без обзира на генерално виши тактички и стратешки ниво Вермахта, а главна еволуција у зимском ратовању је био рат против Финаца. Негативни закључци су били да им је потребан тенк за пробој утврђених појаса па су дали ресурсе на производњу тенкова КВ-2 који се у Барбароси показао скоро као бескористан а за чије су ресурсе могли да направе 300 КВ-1 или 500 до 600 Т-34. Финци су са друге стране извукли правилан закључак да је у рату на њиховом театру борбених дејстава најважнија артиљерија и артиљеријске тактике због природе терена па је њихов генерал Ненонен отишао и по Европи покуповао све што се могло куповати од артиљерије укључујући и старије обрасце. И наравно закључан против СССР се не ратује без савезника јер немају никакве шансе. ТАко смо видели да је из овог последњег сукоба извучен правилан и неправилан закључак генерала СССР о даљим реформамам војске(то је само мали пример а има их још), неправилан закључак Немаца и правилан закључак Финаца. У овим ратним дејствима са руске стране подбацила је руска војна филозофија која је по мени и даље на ниском нивоу а то је да из постојећих ресурса извлачи праве закључке и усмерава ПРАВОВРЕМЕНО реформе армије у жељеном правцу. Сада ћемо се дотаћи Украјине.

Руска Федерација после распада СССР је наравно задржала нуклеарни потенцијал, огромне стокове наоружања из СССР и углавном је водила локалне и регионалне ратове пре него што је Путин почео да игра озбиљнију геополитику. Али чак и када је Русија почела да национализује или прави нови дил са олигарсима од доласка Путина на власт руски генерали а и сам Путин су били оптерећени наслеђем из СССР "да не држе велику конвенционалну војску" изграђују економију и главни аргумент су ракетне снаге и средства одвраћања док је укупна руска војска ишла све више али не и у потпуности ка "малој"(по руским мерилима наравно професионалној армији брзо покретној која добија регионалне ратове и интервенише по трећем свету. За ратове какве је Русија водила до рата у Украјини тај концепт је био победоносан Чеченија, Грузија, Сирија, ратови по Африци итд. Међутим упркос томе што је Русија поседовала финансијска средства за знатно увећање конвенционалне војске пешадијске падобранске и тенковеске дивизије које јесу стваране и реформисане за време Путина очигледно се за рат какав је у Украјини показало као недовољно. Копирање стратегије шокирај и застраши су играле крстареће ракете јер је руска авијација била неспособна да заузме ваздушну премоћ над целом Украјином да се разумемо не би је ни НАТО пакт узео поред онолико ПВО средстава. У сваком случају оптерећење из прошлости и искуства победа у ратовима нижег интезитата уљукала су руски генераштаб у правилном вектору развоја оружаних снага. Сада када видимо колико Русија даје новца на уговорце лако је утврдити да су могли да имају 20 дивизија више приликом напада на Украју па би онда грешке исправљали са 40% заузете територије или би можда добили рат. Али то се није десило укупна стратегија је подбацила. О промашајима на Западу ћемо писати у односу на њихов систем и како је њих стратегија "остварим ваздушну премоћ" и ништа ми друго не треба довела у ову ситуацију. Значи Русија је имала ресурса да држи већу конвенционалну војску и да оствари боље резултате али баланс армије и њено реструктуирање су показали да је то било недовољно а совјетске залихе из прошлости у рату изнуривања су се показале као спасоносне у одређеном тренутку. Русија је дисбаланс решила новим геополитичким груписањем савезника. Али неправовременост и лоше планирање које је каратеристично за Русе опет су довели да Русија мора да бунари а могла је да прође знатно боље. Руси су моћни у неким другим стварима писаћу о њима касније. Тако видимо како су искуства из прошлости различито тумачења какви су закључци извлачени и брзина трансформације према новим потребама.

Россия была вынуждена в 2014-м принять решение о поддержке крымчан и севастопольцев.

По оценке президента, это решение было правильным. Об этом глава государства заявил в документальном фильме, вышедшем в эфире телеканала "Россия 1".

Россия с 2014-го сделала сильный рывок благодаря тем санкциям, которые Запад ввел после крымских событий, отметил Путин

⚡️🇺🇦 Екслузиван фото беспосадног пловила Magura V7 (ПВО варијанта) који је наоружан ракетама класе ваздух-земља AIM-9 Sidewinder.
Основна примена ових средстава је покривање (заштита) групе/роја камиказа пловила Magura V5 од напада из ваздуха, као и "патролирање" у зони ЦМ где је посебно активна руска авијација (неочекивани рејони).
Процене су да је ефективни домет ракете (без бустер мотора) 10-12км, са бустером већи. Спада у категорију ПВО система кратког домета али због брзине и ниске уочљивости може да буде опасан у случају неопрезности.

🇷🇸 У част хероја пилота Миленка Павловића авиони МиГ-29 Војске Србије извршили су налет изнад Ваљева.

t.me/BunkerSrb

Ова објава око МиГ-29 ме наводи на још једну објаву везану за бомбардовањем пошто је и употреба ловачке авијације у време рата исполитизована са обе стране па ћу направити кратку објаву о томе.

Употреба ловачке и ловачко бомбардерске авијације у току НАТО агресије. Политизација иправне и погрешне одлуке и исправни и погрешни начини употреба авијације за време НАТО агресије. Војска Југославије је поседовала 16 авиона МиГ-29 од којих је некима од њих истекао ресурс али неки су били потпуно оперативни и спремни за употребу дог су МиГ-21 бис и лошија верзија(наше ознаке су биле Л-15 и Л-17) су биле потпуно неупотребљиве за ловачка дејства против НАТО авијације. Прво ћемо се дотаћи употребе ловаца МиГ-29. У току НАТО агресије на телевизији тада РТС која је свакако имала пропагандна дејства правили су интервју макар један са обореним пилотом који је учествовао у ваздушним "дуелима" у народу су кружиле свакакве легенде о употреби МиГ-29 током бомбардовања. Након 2000. године од пропаганде крајњег патриотизма а понекад и ирационалног почела је да се пушта обрнута пропаганда све је било непотребно жртвовање "нико није рекао нећу" пилоти су слати у свесну смрт. Мира је чешала пицу и директно Смиљанићу наређивала да шаље ловце у сигурну смрт и тако даље. Тај документарац смо сви гледали али наравно ни он није дао потпуну истину на употребу ловачке авијације у време бомбардовања. Пилоти који су сведочили у том документарца а који су оборени два од којих је један пао у РС затим сведочења о Павловићу који је заменио колегу итд имају једну "малу рупу". Ок генерал Смиљанић је наредио да лете али да ли им је наредио и начин на који ће летети и применити ваздухоплове, тај део баш нисмо чули и ко су били људи који су били одговорни за тактику употребе ловаца. Да се разумемо у рату ресурса изнуривања ми нисмо имали никакве шансе макар код нас било све ефикасно а код њих све неефикасно а промашаја и добрих потеза је имала и ВЈ и НАТО пакт, али свакако ВЈ са много мање права на грешку због мањих ресурса. Па тако сазнајемо да је неколико пилота оборено на висинама од 3000. до 4000м па чак и неки више. Хватамо уџбеник историје иранско ирачки сукоб... Који свакако није био непознаница нашим пилотима генералима и планирима авијације...

У току ирачко иранског рата главна предност Иранаца је био авион Ф-14 са ракетама "феникс" домета 160км то је максимални домет а релано су остваривали поготке на 50 до 80км ирачких ловаца. У чеоном судару са њима је могао да се носи само МиГ-25. Међутим Ирачани су успевали да их оборе. Па су њихови планиери дошли на идеју да воде авионе са земље у бришућем лету конкретно се радило о француским авионима Мираж-Ф1 а да их онда са земље радаристи наводе када су у позицији да уђу из пропињања на даљине и у позицију у којој ће се потпуно равноправно тући са авионима Ф-14 и наравно Иранци су губили Ф-14 у ваздушним дуелима. Значи примена ловаца макар у неколико ситуација описаних у сведочанствима пилота Миг-29 и њихових колега има рупу, зашто су примењивали ловце на начин који је био потпуно неадекватан и у коме је непријатељска страна потпуно суперирна ипак два пилота Иља Аризанов и још један заборавио сам му име што је кружио изнад Београда имали су непријатељске авионе макар на кратко у захвату. Даље у том документарцу није приказано сведочанства пилота заборавио сам му име који је слетео у Краљево који је избегао преко 10 непријатељских ракета а он није једини случај, јер је циљ документарца била потпуна политизација. Пилоти су слати у свесну смрт а о правилној и неправилној употреби авиона није било ни речи већ је поента била да су пилоти слати у сигурну смрт. Ипак неки пилоти су се вратили и избегли много ракета а неки су оборени, неки су летели и слетели а неки су оборени непосредно после полетања и ту наравно има много рупа свима је то очигледно. Као што је имало рупа и у причи о ПВО једна бригада погоди 6 авиона без губитака а ниједна друга бригада ПВО нема такве резултате, а можда је одговор једноставан, постојала је разлика у квалитету људства, које је извачило максимуме и минимуме из технике. Ту постоје и фактори под фактор осим пилота ту постоји одговорнсот и оних који су планирали начин употребе пре рата, који су водили пилоте са земље и саме околности у којима су се нашли али су се сви сложили да коцкице приче нису потпуне.

Примена ловачко бомбардерске авијације измештање по аероромима у бришућем лету показала се као прилично безбедна и не сећам се ниједног случаја да је иједан наш авион оборен од НАТО авиона приликом дејства по позицијама ОВК на Косову и Метохији. Бомбардовањер аеродрома код Ринаса потенцијално нећу узимати у разматрање. Најрадикални пример примене потпуно инфериорног и неадекватног авиона за ловачка дејства је Срето Малиновић који се касније у негативно смислу укључио у политику али који је неспорно био врсан пилот. Због тог подвига добио је медаљу. Са авионом Ј-22 "Орао" је на ултра ниској висини наоружан саћастим лансерима кружио изнад територије аеродрома изнад кога су се на великој висини налазила два НАТО Ф-16 ловца. И у тренутку када су почели да губе гориво више нису могли да круже над аеродромом он је пропео свој авион кога они наравно нису могли да ухвате у захват на тако малој висини истресао је све што је имао према њима и спустио. Наравно није их погодио али да кажемо отерао. Значи једни су знали да користе технику до максимума други нису и исто тако је билои са НАТО стране. Али као што видимо политика за време бомбардовања и после смене власти 2000. је учинила да се читава прича употребе ловаца и ловаца бомбардера за време бомбардовања исполитизује а не да се интервјуише сваки пилто понаособ и да се извуку укупни закључци и истине. Да се разумемо нисмо ми једини код којих је то проблем. Пратим и хртватске канале и њихова сећања из рата гомила патолошких лажова. Не сви али огроман део. И тако је свуда нажалост.