Forwarded from Mitti Ko'prik
Ойбекнинг "Навоий" романи венгер тилида:
http://azamabidov.uz/?p=3337
http://azamabidov.uz/?p=3337
Azam Abidov
Навоий ва Ойбек асарлари венгер тилида | Azam Abidov
# Навоий жамғармасига тавсиялар “Навоий” романи венгер тилида Асарни Эржебет Бродский (Элизабет Бродская) венгер тилига таржима қилган. Китоб “Гулзор ҳақида қўшиқ” номи билан 1978 йили қалин муқовада Будапештдаги “Европа” нашриётида босилган, 494 саҳифа.…
Forwarded from Mitti Ko'prik
"Навоий" романи чех тилида:
Танишинг: Ойбек домланинг “Навоий” романи чехиялик таржимони Войтех Гая!
Роман “Қуръон ва қилич” номи билан 1958 йили қаттиқ муқовада, 5000 нусхада Прагада босилган. Китоб 321 саҳифадан иборат.
http://azamabidov.uz/?p=3325
Танишинг: Ойбек домланинг “Навоий” романи чехиялик таржимони Войтех Гая!
Роман “Қуръон ва қилич” номи билан 1958 йили қаттиқ муқовада, 5000 нусхада Прагада босилган. Китоб 321 саҳифадан иборат.
http://azamabidov.uz/?p=3325
Azam Abidov
"Навоий" романи чех тилида | Azam Abidov
# Навоий жамғармасига тавсиялар Танишинг: Ойбек домланинг “Навоий” романи чехиялик таржимони Войтех Гая! Роман “Қуръон ва қилич” номи билан 1958 йили қаттиқ муқовада, 5000 нусхада Прагада босилган. Китоб 321 саҳифадан иборат. Войтех Гая 1912 йил 28 июль куни…
Forwarded from Mitti Ko'prik
"Навоий" романи француз тилида:
Алис Оран – бу унинг тахаллуси, асли исми Александра Петровна Орановская (дугоналари уни Шуретта деб чақиришган) асли Россияда туғилган, жуда ёшлигида Францияга кетиб қолади ва 15 ёшгача Парижда яшайди. 1914 йили Алис оиласи билан Россияга қайтиб келади, ҳарбий муҳандисга турмушга чиқади, урушдан сўнг эса Москвадаги “Иностранный рабочий” (ҳозирги номи “Прогресс”) нашриётига ишга киради, француз тили клуби очади. Жуда кўп рус ва совет ёзувчиларининг китобларини, жумладан, “Навоий” романини русчадан маҳорат билан французчага ўгирган.
http://azamabidov.uz/?p=3308
Алис Оран – бу унинг тахаллуси, асли исми Александра Петровна Орановская (дугоналари уни Шуретта деб чақиришган) асли Россияда туғилган, жуда ёшлигида Францияга кетиб қолади ва 15 ёшгача Парижда яшайди. 1914 йили Алис оиласи билан Россияга қайтиб келади, ҳарбий муҳандисга турмушга чиқади, урушдан сўнг эса Москвадаги “Иностранный рабочий” (ҳозирги номи “Прогресс”) нашриётига ишга киради, француз тили клуби очади. Жуда кўп рус ва совет ёзувчиларининг китобларини, жумладан, “Навоий” романини русчадан маҳорат билан французчага ўгирган.
http://azamabidov.uz/?p=3308
Azam Abidov
"Навоий" романининг французча таржимони | Azam Abidov
Навоий жамғармасига тавсиялар Бир мақолада Ойбекнинг “Навоий” романи француз тилига таржима қилинганини ўқиб, бошим осмонга етди. Ким таржима қилгани билан қизиқдим. Алис Оран рус тилидан таржима қилган, асар Москвада 1948 йили босилган экан. Таржимон ва…
Forwarded from SHODMONQUL SALOM she'ri
10 - январь ОЙБЕК туғилган кун!
Бир ўлкаки, тупроғида олтин гуллайди,
Бир ўлкаки, қишларида шивирлар баҳор,
Бир ўлкаки, сал кўрмаса, қуёш соғинар…
Бир ўлкаки, ғайратидан асаби чақнар.
Бахт тошини чақиб, бунда куч гувиллайди....
НАЪМАТАК
Нафис чайқалади бир туп наъматак
Юксакда, шамолнинг беланчагида,
Қуёшга кўтариб бир сават оқ гул,
Виқор-ла ўшшайган қоя лабида,
Нафис чайқалади бир туп наъматак…
Майин рақсига ҳеч қониқмас кўнгил,
Ваҳший тошларга ҳам у берар фусун.
Сўнмайди юзида ёрқин табассум,
Яноқларни тутиб олтин бўса-чун
Қуёшга тутади бир сават оқ гул!
Пойида йиғлайди кумуш қор юм-юм…
Нафис чайқалади бир туп наъматак…
Шамол инжуларини сепар чашмадак,
Бошида бир сават оқ юлдуз-чечак,
Нозик саломлари нақадар маъсум.
Тоғлар ҳавосининг ферузасидан
Майин товланади бутун ниҳоли,
Ваҳший қояларнинг ажиб ижоди:
Юксакда рақс этар бир туп наъматак,
Қуёшга бир сават гул тутиб хурсанд!
@Shodmonqul_SALOM
Бир ўлкаки, тупроғида олтин гуллайди,
Бир ўлкаки, қишларида шивирлар баҳор,
Бир ўлкаки, сал кўрмаса, қуёш соғинар…
Бир ўлкаки, ғайратидан асаби чақнар.
Бахт тошини чақиб, бунда куч гувиллайди....
НАЪМАТАК
Нафис чайқалади бир туп наъматак
Юксакда, шамолнинг беланчагида,
Қуёшга кўтариб бир сават оқ гул,
Виқор-ла ўшшайган қоя лабида,
Нафис чайқалади бир туп наъматак…
Майин рақсига ҳеч қониқмас кўнгил,
Ваҳший тошларга ҳам у берар фусун.
Сўнмайди юзида ёрқин табассум,
Яноқларни тутиб олтин бўса-чун
Қуёшга тутади бир сават оқ гул!
Пойида йиғлайди кумуш қор юм-юм…
Нафис чайқалади бир туп наъматак…
Шамол инжуларини сепар чашмадак,
Бошида бир сават оқ юлдуз-чечак,
Нозик саломлари нақадар маъсум.
Тоғлар ҳавосининг ферузасидан
Майин товланади бутун ниҳоли,
Ваҳший қояларнинг ажиб ижоди:
Юксакда рақс этар бир туп наъматак,
Қуёшга бир сават гул тутиб хурсанд!
@Shodmonqul_SALOM
❤2
Ўзбекистон Миллий ахборот агентлиги - расмий хабарлар, тезкор янгиликлар, таҳлилий-танқидий материаллар, қонун ҳужжатлари, фото ва видеорепортажлар
https://uza.uz/ru/posts/prezentaciya-novyx-knig-o-korifeyax-nacionalnoy-literatury_443696
https://uza.uz/ru/posts/prezentaciya-novyx-knig-o-korifeyax-nacionalnoy-literatury_443696
Uza.uz
Презентация новых книг о корифеях национальной литературы
В Доме-музее Айбека организована презентация и выставка книг, посвященных творчеству писателя.
Forwarded from Yozuvchilar uyushmasi | Rasmiy
Oybek uy-muzeyiga tashrif. Muallif: Ahmad To'ra
Forwarded from Yozuvchilar uyushmasi | Rasmiy
Oybek uy-muzeyida
10 yanvar – Oybek tavalludining 118 yilligi munosabati bilan O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan u yerda jurnalistlar uchun muzey bo‘ylab press-tur tashkil etildi. Tadbir doirasida akademik Naim Karimov kitoblarining ko‘zgazmasi ham bo‘lib o‘tdi.
Tadbirda ijod ahli va jurnalistlar adibning uy-muzeyi bilan tanishdi. U bilan zamondosh bo‘lganlar iliq xotiralarni yodga oldi. Ijodi haqidagi ko‘plab maʼlumotlarni taqdim etildi.
Muzey bilan tanishar ekanmiz, akademik Naim Karimov, shoirlar Farog‘at Xudoyqulova, Shodmonqul Salom, Oybekning nabirasi Lola Muhiddinova va boshqalar adibning ijodi, u bilan bog‘liq adabiy jarayonlardagi gurunglar haqida aytib berdi. Insoniy fazilatlarini eslashdi.
– Ushbu muzey poytaxtimizdagi Iftixor 1-tor ko‘chasi 26-uyda joylashgan, - deydi muzey rahbari Oynur Toshmuhammedova. - Naqshinkor yog‘och darvoza bu yerga kelgan har bir mehmonni o‘ziga chorlaydi. Adib o‘z qo‘li bilan ekkan daraxtlardan esayotgan mayin shamol esa kelayotgan ijodkorlarni uning o‘zi qarshi olayotgandek, go‘yo.
Adib yashagan uyning hovli markazidan o‘rin olgan haykali siymosida uning ijodni va adabiyotni sevishi, o‘ta nozik didli inson ekani aks etgan. Muzeyda jam bo‘lgan kitoblar, qo‘lyozmalar, uy jihozlari, kiyimlar, barcha-barchasini ko‘rib, bir muddat adib bilan yuzma-yuz bo‘lgandek, uning ijodiy nafasini his etgandek bo‘lasiz.
Zulayho Ahmadjonova,
jurnalist
10 yanvar – Oybek tavalludining 118 yilligi munosabati bilan O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan u yerda jurnalistlar uchun muzey bo‘ylab press-tur tashkil etildi. Tadbir doirasida akademik Naim Karimov kitoblarining ko‘zgazmasi ham bo‘lib o‘tdi.
Tadbirda ijod ahli va jurnalistlar adibning uy-muzeyi bilan tanishdi. U bilan zamondosh bo‘lganlar iliq xotiralarni yodga oldi. Ijodi haqidagi ko‘plab maʼlumotlarni taqdim etildi.
Muzey bilan tanishar ekanmiz, akademik Naim Karimov, shoirlar Farog‘at Xudoyqulova, Shodmonqul Salom, Oybekning nabirasi Lola Muhiddinova va boshqalar adibning ijodi, u bilan bog‘liq adabiy jarayonlardagi gurunglar haqida aytib berdi. Insoniy fazilatlarini eslashdi.
– Ushbu muzey poytaxtimizdagi Iftixor 1-tor ko‘chasi 26-uyda joylashgan, - deydi muzey rahbari Oynur Toshmuhammedova. - Naqshinkor yog‘och darvoza bu yerga kelgan har bir mehmonni o‘ziga chorlaydi. Adib o‘z qo‘li bilan ekkan daraxtlardan esayotgan mayin shamol esa kelayotgan ijodkorlarni uning o‘zi qarshi olayotgandek, go‘yo.
Adib yashagan uyning hovli markazidan o‘rin olgan haykali siymosida uning ijodni va adabiyotni sevishi, o‘ta nozik didli inson ekani aks etgan. Muzeyda jam bo‘lgan kitoblar, qo‘lyozmalar, uy jihozlari, kiyimlar, barcha-barchasini ko‘rib, bir muddat adib bilan yuzma-yuz bo‘lgandek, uning ijodiy nafasini his etgandek bo‘lasiz.
Zulayho Ahmadjonova,
jurnalist
Forwarded from Gazeta.uz - Ўзбекистон янгиликлари
Таваллудига 118 йил тўлган адиб — Ойбекнинг уй-музейига саёҳат
1905 йилнинг 10 январида шоир, адиб, жамоат арбоби — Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек туғилган. Ижодкорни келажак авлод ҳам яқиндан таниши учун асарлари қатори уй-музейи, ундаги моддий мерос алоҳида қийматга эга бўлади. «Газета.uz» шоирни хотирлаш мақсадида унинг уй-музейида бўлди.
Батафсил: www.gazeta.uz/uz/2023/01/10/oybek-museum/?utm_source=push&utm_medium=telegram
Каналга обуна бўлинг
👉 @gazetauz_uzb
1905 йилнинг 10 январида шоир, адиб, жамоат арбоби — Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек туғилган. Ижодкорни келажак авлод ҳам яқиндан таниши учун асарлари қатори уй-музейи, ундаги моддий мерос алоҳида қийматга эга бўлади. «Газета.uz» шоирни хотирлаш мақсадида унинг уй-музейида бўлди.
Батафсил: www.gazeta.uz/uz/2023/01/10/oybek-museum/?utm_source=push&utm_medium=telegram
Каналга обуна бўлинг
👉 @gazetauz_uzb
👍1🙏1
Forwarded from Туркистон кутубхонаси | Туркестанская библиотека | Turkestan library | تورکستان كتبخانەسی
Бугун — академик Ойбек таваллуд топган кун
Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек (1905-1968) - шоир, ёзувчи, адабиётшунос олим, жамоат арбоби, ЎзССР ФА академиги (1943), халқ ёзувчиси (1965).
Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек 1905 йилнинг 10 январида Тошкент шаҳрида таваллуд топган. 1930 йил Ўрта Осиё давлат университетини тамомлаб, олий мактабларда сиёсий иқтисоддан дарс берди.
Ойбек адабиётга 1926 йили чоп этилган «Туйғулар» шеърий тўплами билан кириб келган. Шоирнинг «Дилбар— давр қизи» (1931), «Ўч» (1932), «Бахтигул ва Соғиндиқ» (1933), «Темирчи Жўра» (1933) достонлари ўз даврининг шеърий солномаларидир.
Ўзбек халқининг 1916 йилги миллий-озодлик қўзғолони ёзувчининг «Қутлуғ қон» (1940) романида ифодаланган бўлса, «Навоий» (1944) романида ўзбек адабиётида биринчи бўлиб, улуғ шоир ва мутафаккир Алишер Навоий образини яратди.
Ойбек 1968 йил 1 июлда 63 ёшида вафот этган. «Буюк хизматлари учун» ордени билан тақдирланган (2001).
Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек (1905-1968) - шоир, ёзувчи, адабиётшунос олим, жамоат арбоби, ЎзССР ФА академиги (1943), халқ ёзувчиси (1965).
Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбек 1905 йилнинг 10 январида Тошкент шаҳрида таваллуд топган. 1930 йил Ўрта Осиё давлат университетини тамомлаб, олий мактабларда сиёсий иқтисоддан дарс берди.
Ойбек адабиётга 1926 йили чоп этилган «Туйғулар» шеърий тўплами билан кириб келган. Шоирнинг «Дилбар— давр қизи» (1931), «Ўч» (1932), «Бахтигул ва Соғиндиқ» (1933), «Темирчи Жўра» (1933) достонлари ўз даврининг шеърий солномаларидир.
Ўзбек халқининг 1916 йилги миллий-озодлик қўзғолони ёзувчининг «Қутлуғ қон» (1940) романида ифодаланган бўлса, «Навоий» (1944) романида ўзбек адабиётида биринчи бўлиб, улуғ шоир ва мутафаккир Алишер Навоий образини яратди.
Ойбек 1968 йил 1 июлда 63 ёшида вафот этган. «Буюк хизматлари учун» ордени билан тақдирланган (2001).
👉Туркистон кутубхонаси👈Forwarded from Туркистон кутубхонаси | Туркестанская библиотека | Turkestan library | تورکستان كتبخانەسی
Суратларда
Ёзувчи, шоир ва академик Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбекка тааллуқли айрим тарихий суратлар:
1️⃣
Ёзувчи, шоир ва академик Мусо Тошмуҳаммад ўғли Ойбекка тааллуқли айрим тарихий суратлар:
1️⃣
. Ойбек ёзучи Владимир Луговский билан. Москва-1947.
2️⃣. Осиё ва Африка мамлакатлари ёзувчиларининг биринчи халқаро Тошкент конференцияси (1958 йил 7-13 октабрь) нинг бир гуруҳ иштирокчилари Ойбек меҳмони.
3️⃣. Осиё ва Африка мамлакатлари ёзувчиларининг биринчи халқаро Тошкент конференцияси қатнашчиси, покистонлик Файз Амад (1911-1984) Ойбек билан суҳбатда.
👉Туркистон кутубхонаси👈