Forwarded from Politički Dosije
🚨 ПРЕДРАГ ВУЛЕТИЋ УХАПШЕН: ВУЛИНОВ ЧОВЕК ОСУМЊИЧЕН ЗА МИЛИОНСКУ АФЕРУ!
Покрајински секретар Предраг Вулетић ухапшен је због сумње на злоупотребу службеног положаја. Сумња се да је буџет Војводине оштећен за 130,9 милиона динара!
Ухапшена је и Дијана Миловић, председница комисије за доделу средстава. Сумња се да је новац додељиван онима који нису испуњавали услове конкурса.
Јавни новац, изгледа, поново је постао предмет озбиљних сумњи. Ко је све имао користи и где је завршио новац грађана?
🇷🇸 Политички досије
Покрајински секретар Предраг Вулетић ухапшен је због сумње на злоупотребу службеног положаја. Сумња се да је буџет Војводине оштећен за 130,9 милиона динара!
Ухапшена је и Дијана Миловић, председница комисије за доделу средстава. Сумња се да је новац додељиван онима који нису испуњавали услове конкурса.
Јавни новац, изгледа, поново је постао предмет озбиљних сумњи. Ко је све имао користи и где је завршио новац грађана?
🇷🇸 Политички досије
👍50🤣8🔥6❤2
Forwarded from Politički Dosije
🚨 УХАПШЕН УПРАВНИК ЗАБЕЛЕ: ЦИГАРЕТЕ И КАФА ЗА ГЛАСОВЕ!
Родољуб Рончевић, управник КПЗ Забела, ухапшен је због сумње да је затвореницима делио заплењене цигарете и кафу како би их приволео да на изборима 25. октобра гласају за листу СНС.
Ако се ови наводи покажу као тачни, онда је изборна кампања очигледно стигла и иза затворских зидова.
Цигарете и кафа за гласове? До чега смо ми то дошли?
А има и једна добра страна целе приче – директор барем неће морати далеко да путује од своје канцеларије до ћелије. Све је у истом дворишту. Навика је чудо, човек се на институцију навикне, па то ти је!
🇷🇸 Политички досије
Родољуб Рончевић, управник КПЗ Забела, ухапшен је због сумње да је затвореницима делио заплењене цигарете и кафу како би их приволео да на изборима 25. октобра гласају за листу СНС.
Ако се ови наводи покажу као тачни, онда је изборна кампања очигледно стигла и иза затворских зидова.
Цигарете и кафа за гласове? До чега смо ми то дошли?
А има и једна добра страна целе приче – директор барем неће морати далеко да путује од своје канцеларије до ћелије. Све је у истом дворишту. Навика је чудо, човек се на институцију навикне, па то ти је!
🇷🇸 Политички досије
💯43🤣24👏7❤2👎1👀1
Forwarded from Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого (Дарко Ђ)
Отац Војо Билбија нас је задужио још као дјецу, оним чувеним интервјуом у коме је говорио о свом животу, кјокушинкаи каратеу, ликовима које је начинио шрафцигером умјесто длијетом, животу у Холандији међу пороком и богатством. А онда сам га упознао 2012. у Ротердаму: дошао је тај горостас, истински духовни великан бициклом у цркву (та сцена ми је и данас на уму када мени држе лекцију због кретања по граду бициклом). У нашој цркви у Ротердаму владао је посебан поредак: свима нама који смо служили у олтару дали су мантију - тада сам још чекао рукоположење, губећи већ помало стрпљење. И на свако моје питање зашто је нешто тако и тако, једини и довољни, саморазумљиви одговор је био: "тако нас је научио о. Војо!"
Након литургије пажљиво је саслушао неко моје (ни сам се не сјећам какво) предавање, а онда му је пар наших људи врло нападно скренуло пажњу да су незадовољни зато што је у олтар пустио једног Холанђанина. Устао је и успоставила се вертикала неупитног Ауторитета:
- Њега је Бог довео овдје, немој ти, човјече, да га ти тјераш из Лађе спасења!
Затим се мирно вратио на мјесто и причао нам о српским сужњима у Хагу које је тог дана требало да посјети, о томе како је сужањство у некима породило добро, у некима није произвело ништа, у некима само тешки чемер... Он их је, пак, обилазио све, без разлике, бар да им покучи неку лијепу ријеч и неку помоћ.
На растанку ми је поклонио његов медаљон са ликом Христовим, говорећи: Да ме се сјећаш, оче Дарко.
Рукоположен сам у чин ђакона на Никољдан те године. И заувијек те се сјећам, оче Војо. А твоја изведба Небеске Литургије у мени одзвања као звук и тон којим осјећам нашу епохалну ситуацију данас. И све се надам да ће конац бити како га је св. Николај видио, а ти отпјевао...
Након литургије пажљиво је саслушао неко моје (ни сам се не сјећам какво) предавање, а онда му је пар наших људи врло нападно скренуло пажњу да су незадовољни зато што је у олтар пустио једног Холанђанина. Устао је и успоставила се вертикала неупитног Ауторитета:
- Њега је Бог довео овдје, немој ти, човјече, да га ти тјераш из Лађе спасења!
Затим се мирно вратио на мјесто и причао нам о српским сужњима у Хагу које је тог дана требало да посјети, о томе како је сужањство у некима породило добро, у некима није произвело ништа, у некима само тешки чемер... Он их је, пак, обилазио све, без разлике, бар да им покучи неку лијепу ријеч и неку помоћ.
На растанку ми је поклонио његов медаљон са ликом Христовим, говорећи: Да ме се сјећаш, оче Дарко.
Рукоположен сам у чин ђакона на Никољдан те године. И заувијек те се сјећам, оче Војо. А твоја изведба Небеске Литургије у мени одзвања као звук и тон којим осјећам нашу епохалну ситуацију данас. И све се надам да ће конац бити како га је св. Николај видио, а ти отпјевао...
❤75✍2🥴1
Forwarded from Фронтал
У књизи “Служба” Горан Живаљевић, некад високопозициониран у РДБ и БИА описује како су се кадрови ЈУЛ одржали упркос промјенама 2000. Наводи “уваженог, истраживачког новинара” који је радио за енглеску службу, те био посредник за прање биографија код амбасадора.
У овом одјељку лако се препознаје Жељко Митровић, а опозиционар на клавиру је Ненад Чанак.
Овај детаљ требате имати у виду док гледате кадрове упада у Информер телевизију, док иста маса не може ни прићи Пинку, који штити полиција.
Постоје промјене на површини, док по дубини неке ствари остају исте. Или страни окупатор само учвршћује позиције, док се за народ одвија представа о промјенама и како никад више неће бити исто…
У овом одјељку лако се препознаје Жељко Митровић, а опозиционар на клавиру је Ненад Чанак.
Овај детаљ требате имати у виду док гледате кадрове упада у Информер телевизију, док иста маса не може ни прићи Пинку, који штити полиција.
Постоје промјене на површини, док по дубини неке ствари остају исте. Или страни окупатор само учвршћује позиције, док се за народ одвија представа о промјенама и како никад више неће бити исто…
👍39🤣13💯8
Forwarded from Politički Dosije
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Покрет Једина Србија покреће иницијативу за заједничко деловање патриотских удружења, друштава и организација ради заштите виталних националних интереса Србије и њених грађана.
Као покрет који не припада ни актуелној власти ни постојећим опозиционим блоковима, сматрамо да очување државе и добробит народа морају бити изнад личних и страначких интереса.
Основу заједничког деловања видимо у очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, са Косовом и Метохијом у њеном саставу; заштити Устава, владавине права и једнакости грађана; војној неутралности; јачању домаће производње хране, лекова и енергије; заштити привреде, пољопривреде и природних богатстава; подршци породици, останку младих и повратку дијаспоре, као и заштити права бораца, ветерана, ратних војних инвалида и породица погинулих.
Залажемо се за неувођење санкција Руској Федерацији и унапређење сарадње са Русијом, као и са свим другим државама, на основама равноправности, узајамног поштовања и обостраног интереса, без политичког условљавања и мешања у унутрашња питања Србије.
У наредном периоду разговараћемо са заинтересованим организацијама о усаглашавању принципа сарадње и заједничким активностима, уз пуно поштовање самосталности сваког учесника.
Наш циљ је одговорно окупљање око конкретних интереса државе и народа. Србији су потребни мир, стабилност, правна сигурност и једнаке шансе за све.
Како чинили, тако нам Бог помогао.
Покрет Једина Србија
Председник
Душан Комазец
Покрет Једина Србија покреће иницијативу за заједничко деловање патриотских удружења, друштава и организација ради заштите виталних националних интереса Србије и њених грађана.
Као покрет који не припада ни актуелној власти ни постојећим опозиционим блоковима, сматрамо да очување државе и добробит народа морају бити изнад личних и страначких интереса.
Основу заједничког деловања видимо у очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, са Косовом и Метохијом у њеном саставу; заштити Устава, владавине права и једнакости грађана; војној неутралности; јачању домаће производње хране, лекова и енергије; заштити привреде, пољопривреде и природних богатстава; подршци породици, останку младих и повратку дијаспоре, као и заштити права бораца, ветерана, ратних војних инвалида и породица погинулих.
Залажемо се за неувођење санкција Руској Федерацији и унапређење сарадње са Русијом, као и са свим другим државама, на основама равноправности, узајамног поштовања и обостраног интереса, без политичког условљавања и мешања у унутрашња питања Србије.
У наредном периоду разговараћемо са заинтересованим организацијама о усаглашавању принципа сарадње и заједничким активностима, уз пуно поштовање самосталности сваког учесника.
Наш циљ је одговорно окупљање око конкретних интереса државе и народа. Србији су потребни мир, стабилност, правна сигурност и једнаке шансе за све.
Како чинили, тако нам Бог помогао.
Покрет Једина Србија
Председник
Душан Комазец
🤡40👍27❤11👎3🥴3🤣2🔥1
Forwarded from БУНКЕР
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Навијачи АПОЕЛ-а из Никозије развили су велики транспарент са ликом Светог архангела Михаила, предводника небеске војске.
Повод је био празник посвећен Cветим Архангелима, који се на Кипру обележава 8. новембра, на исти дан када je АПОЕЛ прославио 100 година од оснивања.
t.me/BunkerSrb
Повод је био празник посвећен Cветим Архангелима, који се на Кипру обележава 8. новембра, на исти дан када je АПОЕЛ прославио 100 година од оснивања.
t.me/BunkerSrb
1❤155👍16🤡1🤣1
Forwarded from Зоран Чворовић (Зоран Чворовић)
Статус Срба на Косову и Метохији пре свега је одређен одсуством политичке воље и државне стратегије реинтеграције Косова и Метохије у састав Србије.
Постојање такве воље и стратегије кадро је да и минималан број Срба на КиМ преобрази у државотворни народ, који се спрема за повратак сопствене државе. Непостојање такве воље и стратегије неминовно ће од Срба на КиМ начинити мањину, која ће се убрзано осипати. Истовремено ће се заштита њихових мањинских права тражити, као у врзином колу, код западних твораца тзв. Репубилке Косова.
Новија историја показује да Срби као мањина у туђим државама брзо нестају као демографски и политички релевантан фактор.
Од 2000-те године до данас није било ни политичке воље, а самим тим ни стратегије за реинтеграцију КиМ у састав Србије. Зато што се званична политика Београда прећутно колаборационистички сагласила са захтевом НАТО пакта да прихвати политичку карту српских земаља коју је исцртала НАТО агресија 1995-1999. и да званичну ревизију те карте нипошто не захтева и не планира.
Све док је такво стање у политици Београда, Срби ће нестајати са српских земаља, а српске државе ће убрзано губити српски идентитет.
Без промене или за почетак без плана о промени постојеће катастрофалне геополитичке позиције Србије, није могућ на дуже стазе опстанак српског народа.
Није Кнежевина Србија имала политичке снаге да одмах изведе ослобођење и уједињење Срба, али га је званично планирала и пре кнеза Михаила, макар и парцијално и поступно. Исто важи и за Кнежевину Црну Гору.
Историјски гледано прво се код Срба родила воља за национално ослобођење и уједињење, а снага је дошла доцније. Још је Карађорђе радио на ослобођењу Босне и Рашке области. Милош на присаједињењу шест отетих нахија, али и десне обале Дрине, од Перућца до ушћа Лима у Дрину, па онда уставобранитељи (Гарашанин), па планови кнеза Михаила итд. Када имате вољу и план онда тражите и савезнике. Један савезник се није мењао од Првог српског устанка - Русија.
И почетком 90-тих смо имали некакав план националног уједињења. Од 2000-тих до данас први пут у српској историји имамо политику без икаквих геополитичких планова. Само из једног разлога - српска политика се сагласила са геополитичким плановима наших непријатеља.
Недостатак воље се ничим не може надокнадити, па ни снагом. Ако имате вољу, снага ће кад-тад доћи и што је још важније постојање воље снажи и мобилише једну нацију. Без воље она је осуђена на тихи нестанак.
Постојање такве воље и стратегије кадро је да и минималан број Срба на КиМ преобрази у државотворни народ, који се спрема за повратак сопствене државе. Непостојање такве воље и стратегије неминовно ће од Срба на КиМ начинити мањину, која ће се убрзано осипати. Истовремено ће се заштита њихових мањинских права тражити, као у врзином колу, код западних твораца тзв. Репубилке Косова.
Новија историја показује да Срби као мањина у туђим државама брзо нестају као демографски и политички релевантан фактор.
Од 2000-те године до данас није било ни политичке воље, а самим тим ни стратегије за реинтеграцију КиМ у састав Србије. Зато што се званична политика Београда прећутно колаборационистички сагласила са захтевом НАТО пакта да прихвати политичку карту српских земаља коју је исцртала НАТО агресија 1995-1999. и да званичну ревизију те карте нипошто не захтева и не планира.
Све док је такво стање у политици Београда, Срби ће нестајати са српских земаља, а српске државе ће убрзано губити српски идентитет.
Без промене или за почетак без плана о промени постојеће катастрофалне геополитичке позиције Србије, није могућ на дуже стазе опстанак српског народа.
Није Кнежевина Србија имала политичке снаге да одмах изведе ослобођење и уједињење Срба, али га је званично планирала и пре кнеза Михаила, макар и парцијално и поступно. Исто важи и за Кнежевину Црну Гору.
Историјски гледано прво се код Срба родила воља за национално ослобођење и уједињење, а снага је дошла доцније. Још је Карађорђе радио на ослобођењу Босне и Рашке области. Милош на присаједињењу шест отетих нахија, али и десне обале Дрине, од Перућца до ушћа Лима у Дрину, па онда уставобранитељи (Гарашанин), па планови кнеза Михаила итд. Када имате вољу и план онда тражите и савезнике. Један савезник се није мењао од Првог српског устанка - Русија.
И почетком 90-тих смо имали некакав план националног уједињења. Од 2000-тих до данас први пут у српској историји имамо политику без икаквих геополитичких планова. Само из једног разлога - српска политика се сагласила са геополитичким плановима наших непријатеља.
Недостатак воље се ничим не може надокнадити, па ни снагом. Ако имате вољу, снага ће кад-тад доћи и што је још важније постојање воље снажи и мобилише једну нацију. Без воље она је осуђена на тихи нестанак.
👍36💯10🤡6👏4🤣4❤1
Forwarded from Република Српска Крајина
ДАН ПРИМИРЈА – ДАН ПОБЕДЕ СРБИЈЕ, БРЕ!
Није, господо светска, подерани и крвави српски опанак јуришао уз Кајмакчалан ни због каквог примирја већ- победе!
Док сте ви добрано кукавички тек провиривали из ровова српски сељак, тежак, ратник носио је себе већ оплаканог и васкрслог у слободу, не бендајући ништа и никога до Господа и Србије!
То што ви прослављате као некакав Дан примирја ништа је друго до дан победе славне, небеске српске војске, и тачка!
Простога сељака што није стигао ни волове да распрегне из плугова.
Да наложи бубњару.
Да откује косу.
Да зачешља косу и накриви шајкачу.
Да смота дувана.
Стресе “мученицу” с бркова.
Пољуби мајку у руку, децу у чело, жену у плачне образе.
Да их се нагледа.
Сељака, бре, Србина, што је јоште крварио ђедове и очеве ране.
Ране се у нас, вајна господо, дарују ко знамење.
Славом, иконом и ранама се Србин заветује.
“Помаже Бог” и “Срећне ти ране, јуначе”- вели род мој.
Но, ништа су ране да уставе Србина кад се узјогуни, наљути, зајуриша…
Кротак ко јагње док му не дирнеш у ране, а онда џаба и да га располутиш- гази опанак а труп га престиже…
Само ви славите Дан примирја, наздравље и спасење било, но да вам није живих опела било јоште бисте провиривали из ровова!
Не зна Србин где ће зајутрити али зна где ће погинуту- свукуд где су му ране, а ране му разасуте где год је ваљало устати против силних, мрских, поганих, већих…
Где сте ви шапутали о слободи српска је глава на сав глас певала о њој!
Одрубе је, скотрљају низ јарак ил јендек- а она пева, повије обрве преко очију, намршти се па назове: “За мном, јунаци”!
Чучали сте у рововиама, ћутали и чекали да мртве српске главе огласе слободу па да јурнете за опанцима без ногу, ногу без трупа, трупа без главе, главе без очију, а очи… очи пуне неба, Господа, ливаде и приземљуше с краја видика, деце сабране око уплакане мајке, а мајка тужи и благосиља крваву шајкачу.
Што је испратила- то је дочекала…
Ране одјуриле зором, ни плугове нису распрегле- ране дојуриле зором…
Дан победе Србинове, бре!
Победе за све вас што нас мерите и премеравате ко стоку ваљамо ли вам или не у друштву.. ?
За све вас што живи нисте могли сустићи мртве!
За вас, господо вајна, што орете и преоравате гроб Србинов, јер не зна Србин где ће озорити али зна где ће погинути…
Не зна куд ће му дан али зна куд ће му живот.
Не зна где ће му глава, али зна где ће му образ и част.
Дан победе Србинове, бре!
Опанка, брка и шајкаче што слави живот и кад му кроз ране точи.
Ране ко завет и знамење!
Ту где сте данас, господо, ту је Србин одавно био!
То што славите- Српкиња је оплакала и посветила још с рођења!
То где нас премеравате ваљамо ли- Србин је костима уметрио!
Ту где нас гостите – одавно смо домаћи!
Ту где наздрављате слободи- српска је глава певала док су ваше с рамена шапутале!
Ту где поносно подижете знамења- Србин је ономад небо развијорио…
Дан победе Србије – када живи нису могли стићи крваве опанке…
(Михајло Меденица)
Није, господо светска, подерани и крвави српски опанак јуришао уз Кајмакчалан ни због каквог примирја већ- победе!
Док сте ви добрано кукавички тек провиривали из ровова српски сељак, тежак, ратник носио је себе већ оплаканог и васкрслог у слободу, не бендајући ништа и никога до Господа и Србије!
То што ви прослављате као некакав Дан примирја ништа је друго до дан победе славне, небеске српске војске, и тачка!
Простога сељака што није стигао ни волове да распрегне из плугова.
Да наложи бубњару.
Да откује косу.
Да зачешља косу и накриви шајкачу.
Да смота дувана.
Стресе “мученицу” с бркова.
Пољуби мајку у руку, децу у чело, жену у плачне образе.
Да их се нагледа.
Сељака, бре, Србина, што је јоште крварио ђедове и очеве ране.
Ране се у нас, вајна господо, дарују ко знамење.
Славом, иконом и ранама се Србин заветује.
“Помаже Бог” и “Срећне ти ране, јуначе”- вели род мој.
Но, ништа су ране да уставе Србина кад се узјогуни, наљути, зајуриша…
Кротак ко јагње док му не дирнеш у ране, а онда џаба и да га располутиш- гази опанак а труп га престиже…
Само ви славите Дан примирја, наздравље и спасење било, но да вам није живих опела било јоште бисте провиривали из ровова!
Не зна Србин где ће зајутрити али зна где ће погинуту- свукуд где су му ране, а ране му разасуте где год је ваљало устати против силних, мрских, поганих, већих…
Где сте ви шапутали о слободи српска је глава на сав глас певала о њој!
Одрубе је, скотрљају низ јарак ил јендек- а она пева, повије обрве преко очију, намршти се па назове: “За мном, јунаци”!
Чучали сте у рововиама, ћутали и чекали да мртве српске главе огласе слободу па да јурнете за опанцима без ногу, ногу без трупа, трупа без главе, главе без очију, а очи… очи пуне неба, Господа, ливаде и приземљуше с краја видика, деце сабране око уплакане мајке, а мајка тужи и благосиља крваву шајкачу.
Што је испратила- то је дочекала…
Ране одјуриле зором, ни плугове нису распрегле- ране дојуриле зором…
Дан победе Србинове, бре!
Победе за све вас што нас мерите и премеравате ко стоку ваљамо ли вам или не у друштву.. ?
За све вас што живи нисте могли сустићи мртве!
За вас, господо вајна, што орете и преоравате гроб Србинов, јер не зна Србин где ће озорити али зна где ће погинути…
Не зна куд ће му дан али зна куд ће му живот.
Не зна где ће му глава, али зна где ће му образ и част.
Дан победе Србинове, бре!
Опанка, брка и шајкаче што слави живот и кад му кроз ране точи.
Ране ко завет и знамење!
Ту где сте данас, господо, ту је Србин одавно био!
То што славите- Српкиња је оплакала и посветила још с рођења!
То где нас премеравате ваљамо ли- Србин је костима уметрио!
Ту где нас гостите – одавно смо домаћи!
Ту где наздрављате слободи- српска је глава певала док су ваше с рамена шапутале!
Ту где поносно подижете знамења- Србин је ономад небо развијорио…
Дан победе Србије – када живи нису могли стићи крваве опанке…
(Михајло Меденица)
👏34❤19👍7🤣2
Forwarded from Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого (Дарко Ђ)
Негде сам схватио да шајкача није за мене део фолклора. Да је она оно прво што помислим када кажем "капа". Јесмо ли икада размислили какав је тај народ, славни народ, у чијој народној ношњи оно основно - капа и панталоне - део су униформе које је регрут носио кући? Гледају ме понекад наши људи чудновато зашто када пада киша не ставим капуљачу, попут америчких бескућника, него идем по Фочи и по свим нашим градоцима и селима - носећи шајкачу? Зашто када окрећем педале или седим "у цивилу" међу пријатељима и родбином - носим панталоне "на брич", када год то могу? Да ли су то само елементи фолклора којих нећу да се одрекнем - макар био чудак чак и за српску околину?
Не. То је мој начин да подсетим себе - сваки пут када ставим ту свету капу, колика је жртва свих српски поколења која су је носила, колико су величанствени Златибор, Шумадија, Морава, Мачва, Цер и Поцерина, Расина и Топлица, колико је диван био и остао српски сељак који се у трену претварао у ратника - а онда опет у сељака. То што нам је "мода" америчких бескућника постала визуелно подразумевана и "наша", то што изглед туђег друштвеног талога узимамо за изглед себе - само је још једна од тужних слика савременице у којој нас културна окупација жели да претвори у нешто што нисмо. Моја шајкача и моје бричаре, моје чизме и опанци - ту су мене да подсете на то ко смо и шта смо, да ме опомену да не смем бити испод оних који су у шајкачи бранили Србију и ослободили све српске земље (и оне које су то у међувремену заборавиле). Кад ставим шајкачу на главу, ту сам да себи кажем да моја мера јесу и Степа и Живојин али и Милутин и Симо Драгаш, добровољац и стриц мога ђеда Владимира. И није ми непријатно да ме чудно гледају јер сваки тај чудни поглед савременог Србина човеку са шајкачом - упућен је своме претку а не мени.
Јер шајкача није капа него свог српског неба који држе борци са Брегалнице, Цера, Колубаре, Солуна и Кајмакчалана, свод који ти каже "дорасти до нас - породицом, животом, вером". Срећан нам Дан победе! Царство небеско свим прецима погинулим да бисмо ми живели слободно. Србија је непобедива јер је Небеску Србију немогуће победити!
Не. То је мој начин да подсетим себе - сваки пут када ставим ту свету капу, колика је жртва свих српски поколења која су је носила, колико су величанствени Златибор, Шумадија, Морава, Мачва, Цер и Поцерина, Расина и Топлица, колико је диван био и остао српски сељак који се у трену претварао у ратника - а онда опет у сељака. То што нам је "мода" америчких бескућника постала визуелно подразумевана и "наша", то што изглед туђег друштвеног талога узимамо за изглед себе - само је још једна од тужних слика савременице у којој нас културна окупација жели да претвори у нешто што нисмо. Моја шајкача и моје бричаре, моје чизме и опанци - ту су мене да подсете на то ко смо и шта смо, да ме опомену да не смем бити испод оних који су у шајкачи бранили Србију и ослободили све српске земље (и оне које су то у међувремену заборавиле). Кад ставим шајкачу на главу, ту сам да себи кажем да моја мера јесу и Степа и Живојин али и Милутин и Симо Драгаш, добровољац и стриц мога ђеда Владимира. И није ми непријатно да ме чудно гледају јер сваки тај чудни поглед савременог Србина човеку са шајкачом - упућен је своме претку а не мени.
Јер шајкача није капа него свог српског неба који држе борци са Брегалнице, Цера, Колубаре, Солуна и Кајмакчалана, свод који ти каже "дорасти до нас - породицом, животом, вером". Срећан нам Дан победе! Царство небеско свим прецима погинулим да бисмо ми живели слободно. Србија је непобедива јер је Небеску Србију немогуће победити!
❤49👍3🤣2