Да бисмо озбиљније тумачили шта гашење Алта банке значи за Србију, морамо погледати даље од дневнополитичког препуцавања и "јупиии пала је СНС банка". Суштина није само у једној корумпираној банци већ и у томе како је држава кроз ту банку, па макар и прљаво, пројектовала економску моћ у региону.


Почнимо од онога што се не може спорити. Алта банка је била коруптивна творевина, и то се види из чињеница, без потребе за пропагандом:

Државни пакет ЈУБМЕС банке Мацурина фирма купила је за око 5 милиона евра, испод књиговодствене вредности

ЕПС је наплату струје за Београђане пребацио у Алту без јавне набавке, а банка је узимала провизију на сваку уплату

Шалтери за плаћање такси у полицијским станицама припали су Алта групи

Европска централна банка суспендовала је Мацури гласачка права у аустријској Addiko банци због сумње у нетранспарентно порекло капитала, а аустријски регулатор казнио је Алта Пеј

Приходи банке порасли су седам пута након преузимања, што није пословни успех него државни поклон

Међутим, ту почиње део приче који се прећуткује. Ту корупцију није користио само Мацура, већ и српска држава. Банкарски сектор Србије већински је у страном власништву још од почетка двехиљадитих, а држава готово да није имала домаћи приватни инструмент преко ког би текао новац јавних предузећа. Алта је постала управо то: канал кроз који су ЕПС, МУП, Паркинг сервис и АМСС држали ликвидност у домаћој банци, уместо у филијалама аустријских, италијанских и мађарских група.

Још важније, Алта је била српска економска застава у региону:

Преузела је Стопанску банку Битољ и осигуравајућу кућу у Скопљу

Алта Пеј послује у Црној Гори, где ју је тамошња јавност означила као продужену руку Београда

Алта Ритејл је од хрватске Фортенове преузела Идеу, Меркатор и Роду, ланце који су у самом врху малопродаје у Србији

Колико је тај утицај био стваран, најбоље показује реакција комшија. Црна Гора је Мацури пре две недеље забранила улазак у земљу, према тамошњим медијима из разлога националне безбедности. Македонска опозиција тражила је хитне одговоре о преносу новца преко Алте из Србије. Нико не забрањује улазак безначајним бизнисменима. То је мека моћ, прљава, али опипљива, и Србија је управо остала без ње.

Питање није да ли је Алта заслужила да падне већ ко ће купити оно што од ње остане. Битољска банка је ћерка Алта банке и улази у стечајну масу. Ако се уруши и остатак групе, Идеа ће поново бити на продају. Ретко када такве ствари купује домаћи капитал.
Најконкретнија цена пада се не мери између осталог и у последицама које осећају људи:

Око 390 запослених у самој Алта банци

Преко 200 запослених у мењачницама Алта групе

Близу 190 запослених у битољској банци

Систем Идеа, Меркатор и Рода са преко 300 продавница и око 6.500 запослених, плус домаћи добављачи и произвођачи који од тог система живе

Идеа формално није у стечају и представља засебно правно лице. Ипак, нико још не зна како је њена куповина финансирана. Ако је новац ишао преко Алта банке, стечајни управник ће га тражити назад, а тада под удар долазе и плате и уговори са добављачима. Наравно ту је и потенционално додатно закувавање због дешавања у свету или рецесије ако народ уплашен због нестабилности почне стидљивије да троши новац.

Постоји још један слој, о којем се најмање говори. Србија није увела санкције Русији, а неко је ту одлуку морао да спроведе у пракси. Док су филијале западних банака затварале рачуне руским клијентима, Алта је била једна од ретких банака које су отворено одржавале платни промет са Русијом. У новобеоградској филијали постојао је посебан шалтер за госте из Русије, где су се у реду чекали рачуни за тек регистроване фирме. Из перспективе ЕУ, Алта је бушила њихове санкције.

Вечерас наставак текста од синоћ.