Неколико свијетлих слика из дјетињства и успомена на Генерала - увијек су ме тјерале да за његовим трагом идем, као и за очевим. Сва потоња пропаганда никад ми није умељала успомену на тог горостаса, величанствену личност, војсковођу каквог, рецимо, једна огромна Русија, није имала од 1945 наовамо.

У документима и свједочанствима која сам сабрао издвајају се Генералов говор 12.5.1992, на дан оснивања ВРС. У њему је сажео свој будући програм: имамо два пута- да се боримо и опстанемо или да се предамо и пропаднемо. Изабрали смо пут борбе. У њој је ваљало наћи реалне циљеве и могућа средства. Тако је говорио и дјелао Генерал. Реалиста у оцјени ситуације, идеалиста у срцу. У оном срцу хероја, ономе што га Хомер назива θυμός.

Други мало спомињани детаљ нашао сам код Ј. Гускове: у сред нашег Отаџбинског рата, када је Велика Русија у свом смутном времену и чеченски терористи убијају руске војнике - Генерал нуди Грачову да пошаље помоћ наших најбољих јединица. То је српски импулс и сазнање: српски фронт је дио руског фронта, руски фронт је српска брига. У тренутку када се значај Генерала и његове личнисти и перспективе схвати у Москви, када се тамо он буде гледао не као дио дешавања на периферији већ централна личност заједничког отпора Империји агресије - читава наша цивилизација креће из застоја и магле.

Суровост хашког казамата најбоље свједочи колико су непријатељи знали кога треба да се плаше. Једног човјека су се плашили више него нуклеарног оружја.

Скупило ми се зато у оку и грлу, скупило, али знам да Генерал не жели да се кука. Зато нема плакања. Само понос.

До вјечности, Генерале! Народ памти, Отаџбина те чека.

"Није битно где је мој отац погинуо и за какве идеале.
Битно је шта ја као његов потомак чиним у овоме времену за свој народ."

Запад му није опростио што их је гледао у очи, што им је обарао авионе, што је везивао плаћенике са Запада као псе за мостове.

Титоисти му нису опростили што је он, син партизанског команданта који је страдао у борби са усташама, скинуо петокраку и ставио тробојку на чело.

Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!

Ове Његошеве речи, посвећене Карађорђу на почетку „Горског вијенца“, данас се односе на јуначког и мученичког генерала Ратка Младића.

Наша срца ридају због Голготе кроз коју је прошао, али наше душе се радују због тога што се Ратко причестио са крстом у руци непосредно пред упокојење. Господ га је удостојио смрти праведника и молимо се да његову душу прими у рајско насеље.

Срећан ти пут у Небеску Србију, вољени наш Ратко, страдалниче Христов и поносе Србинов!

Вјечнаја памјат!

🇷🇸🏀 ОРЛОВИ ПОВУКЛИ РУЧНУ: СРБИЈА НЕЋЕ ДА ИГРА ПРОТИВ ТАКОЗВАНОГ „КОСОВА“!

Српска 3x3 репрезентација повукла се са Медитеранских игара у Таранту 2026. године, чиме је отказан меч против селекције тзв. Косова који је требало да буде одигран данас, 29. августа.

Србија и тзв. Косово били су жребом смештени у исту групу, заједно са Турском и Португалијом. Након повлачења Србије, меч је избрисан из званичног распореда, а у групи су остале три селекције. (HotSport)

Иако Кошаркашки савез Србије до сада није званично саопштио разлог повлачења, потез српских кошаркаша заслужује поштовање.

Јер Србија нема обавезу да својим наступом даје додатни легитимитет пројекту једнострано проглашене „државе“ коју Србија не признаје.

СПОРТ НИЈЕ ИЗНАД ДРЖАВЕ, УСТАВА И НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА.

Није нормално да се од Србије очекује да, под заставом спорта, прихвата политичку реалност коју њена државна политика не признаје.

Још је лицемерније што међународне спортске организације годинама гурају Србију у ситуације у којима треба да игра против представника територије чији статус остаје предмет озбиљног међународног спора.

Срамота је што спортски савези, укључујући и ФИБА систем, доприносе томе да се кроз спорт на мала врата намеће политичка легитимација нечему што Србија сматра нелегалним и непризнатим.

А када би спорт заиста био изнад политике, онда би правила била иста за све.

Зашто се за једне могу уводити забране, суспензије и ограничења, док се од Србије очекује да без поговора прихвата све што јој се стави на сто?

Српски баскеташи су овога пута показали да постоји граница.

И ту границу не треба прелазити.

🇷🇸 СРБИЈА НЕ ТРЕБА ДА ИГРА ПРОТИВ НЕЧЕГА ШТО НЕ ПРИЗНАЈЕ КАО ДРЖАВУ.

А међународни спортски савези треба да престану да користе спорт као средство за политичко наметање.

Досије није затворен.
Напротив - тек се отвара. А питања тек долазе⁉️

🇷🇸 Политички досије

🫡 Родољубива омладина Куле у част генерала Ратка Младића

⚡️ По друштвеним мрежама шири се позив за протест у суботу 5. септембра поводом одржавања "Параде срама" у Београду. Као предложено место окупљања наведена је Вазнесењска црква, где литургија почиње у 8 часова.

Позивамо све родољубиве Србе да тог дана поступе по својој савести и у складу са Уставом и законима Србије, да буду достојанствени и уколико желе да искажу свој протест да то буде под благословом СПЦ.

⚡️ Људи се окупљају на улазу у Дом војске у Београду у ишчекивању комеморације генералу Ратку Младићу, која почиње у 12 ч.

🇷🇸 У понедељак 7. IX сваки Србин зна где му је место!

7:00–12:30 Излагање ковчега са телом генерала Ратка Младића у цркви Светог Луке на Кошутњаку (Улица кнеза Вишеслава)

12:35 Опело у цркви Светог Луке

Након опела: Погребна поворка од цркве ка Топчидерском гробљу

Око 13:30 Сахрана на Топчидерском гробљу

☦️ Испраћамо генерала Ратка Младића на вечни починак!

⚡️ Северна и Јужна трибина заједно певају у част генерала Ратка Младића