🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

На месту трагедије српске културе, 85 година расте коров

Народна библиотека основана је још 1832. у време када се Србија ослобађала од турске власти и почела да гради модерне институције културе. Током читавог 19. и прве половине 20. века ширила је књижни фонд.

А онда су немачки авиони, 6. априла 1941, напали Краљевину Југославије, без објаве рата.

Прве бомбе пале су на Београд у раним јутарњим часовима, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери разорним и запаљивим бомбама засули су град који је претрпео непроцењиву материјалну штету, при чему је потпуно разорено 714 зграда. Једна од њих била је и зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.

У пожару је изгорео цео фонд од, како се процењује, 350.000 ретких књига, повеља и других докумената који су потицали из средњег века.

Кад помињемо да на месту некада културног центра данас расте коров, то радимо не у циљу продавања истог Трамп, или сличној империји, већ у циљу подстицања идеје око изграде меморијалног центра у коме би се можда могла наћи српска средњовековна дела расута широм света.

Маријинско јеванђеље са најстаријим, до сада познатим, обележјима српске редакције старословенског језика чува се у Москви, најстарији сачувани препис Законоправила Светога Саве у Загребу, а најрепрезентативније издање српске штампане књиге у збирци Честера Битија, који је био приватни колекционар, у Даблину. Пловдивска библиотека "Иван Вазов" има 84 српска рукописа. Важне колекције српских рукописних књига налазе се у Немачкој (Берлин, Минхен), Аустрији (Беч), Мађарској (Будимпешта, Сент Андреја), Чешкој (Народни музеј, Народна библиотека), као и Библиотеци академије наука у Румунији… У Немачкој се данас чува више десетина наших рукописних књига, 49 само у Берлину, међу којима је, на пример, пергаментни Романов типикиз 1331. године, најстарији сачувани српскословенски препис црквеног устава, настао на Светој Гори, за потребе хиландарског манастира.

🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg