🇷🇸🇷🇸🇷🇸

‼️📖 Тог 6. априла 1941. године у раним јутарњим сатима нацистичка ваздухопловна армада обрушила се на престоницу Краљевине Југославије.

На данашњи дан, 6. априла 1941. године, мучки, без објаве рата на престоницу тадашње Краљевине Југославије обрушило се стотине авиона Хитлерове ваздухопловне армаде. Тачан број жртава никада није усаглашен, али већина историчара и документариста сматра да је под бомбама страдало око 2.300 људи, мада ова цифра према неким изворима достиже и до 4.000 становника. Сматра се да је у нападима који су се наставили и 7, 11. и 12. априла са земљом сравњено безмало 630 зграда.

Првог дана злочиначке агресије разрушен је Југословенски краљевски двор у Улици краља Милана, у центру Београда, а гађан је и двор на Дедињу. Уништен је један од најзначајнијих споменика културе ‒ Народна библиотека, а тешко је оштећена Вазнесењска црква. Мостови нису били мета јер су били важни окупаторима за касније допремање трупа, оружја и оруђа.

Према неким подацима, немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио да ваздушни напад на Београд 1941. године није имао политично-терористички карактер и да није био директно повезан са ратним амбицијама тадашње нацистичке Немачке. Ваљда и на основу те изјаве уврежило се становиште да је шестоаприлски напад из ваздуха, без претходне објаве рата, био чин Хитлерове личне освете јер се Југославија није придружила Силама осовине.

➡️ Када је реч о Народној библиотеци, за коју већина сматра да је срушена у току шестоаприлског бомбардовања, ваља подсетити и на нека другачија мишљења. Поједини истраживачи тврде да ово здање тог кобног дана уопште није погођено, да није ни планирано његово рушење. Према овој теорији, Библиотека је запаљена изнутра и то сутрадан, 7. априла. Књиге су изгореле јер није успела евакуација тог културног блага. Тврди се, такође, да је објекат запалио један од чувара, иначе фолксдојчер, касније припадник злогласних СС јединица, као и да о свему томе постоји документација.

🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg