Joyeux Noël Julian le plus honnête et le plus fort

Illness is a disease and school and creativity do not stop 😀

This photo is almost 5 years old. My first fantasy festival Stars over Donbass" and meeting with Deyan Berich Deyan Berich Has already passed so many years, A lot has changed in my life, but Deyan will always be a hero of Serbia and Donbass for me. And, of course, a good friend and an older brother. It so happened that we haven't seen each other for a long time, but I'm glad that he is present in my life. And I hope to see him soon. The world is very small, and the earth is round, But in the meantime, each of us is doing everything for victory and the advent of peace in the Donbass

ФАИНА САВЕНКОВА: ЖИВ ЈЕ

29/05/2020преводи ДРУШТВО

Знамо да сваки рат има свој почетак и свој крај. Али званични датуми често бивају само безначајне бројке у сећању учесника.

Када је, за сваког од нас, почео рат у Донбасу? Колико год да сам постављала то питање својим познаницима, увек сам добијала различите одговоре. Те 2014. године било је много догађаја, које су људи видели као прекретницу.

Ја верујем у хуманост. Хоћу да верујем. Као и моји родитељи. Ми не живимо у сновима. Просто, увек постоји разлика између онога што видимо и онога што желимо. А моји познаници су желели да верују да је оно што се догодило била чудовишна случајност. Људи не могу да буду тако сурови и немилосрдни, зар не? Могу. И ми то знамо, али ипак се надамо да ће се предомислити, уразумити. Како бисмо живели без те наде? А то је само наивна нада, која уопште не оправдава злочине. Не знам. Људи су просто били убеђени да је тако нешто немогуће у нашој домовини. Све је изгледало као неки глупи кошмарни сан. То није могло да се деси. То није СМЕЛО да се деси – да наша армија уништава свој народ. Али, то се ипак дешава.

Мислим да човек заиста схвати да је почео рат, онда када се навикне на смрт. Тада рат почиње и за појединца, а не само за државу.

За мене се то десило другог јуна 2014. године. Сећам се да је био понедељак, брат и ја смо се разболели и требало је да идемо код лекара. Живот сваког дана има свој распоред по минутима, чак иако то не примећујемо: до станице аутобуса идемо толико минута, вожња траје толико времена… Ред вожње аутобуса, радно време дечјег лекара и колико се обично чека у реду. Ангина је непријатна ствар, али није опасна по живот, и ако ставиш маску, можеш да свратиш и у библиотеку, да узмеш књиге за лектиру за време летњег распуста. А неки планови се могу и променити, зависно од околности. Наши су се променили јер се мој старији брат уплашио и тог дана сам само ја отишла код лекара, а мене је мрзело да идем у библиотеку по књиге, које ионако не бих могла да читам, осим да прегледам слике. Да се мој брат није уплашио, или да мама није разумела његово узбуђење, ми бисмо за време бомбардовања били баш на тој раскрсници коју су гађали из авиона. И ја разумем да сам жива, можда само захваљујући брату.

Сећам се како сам се расплакала од ужасне тутњаве која се чула у целом граду. Сећам се да су мобилни били у прекиду, па нисмо могли да добијемо баку, која је радила у близини обласне администрације. А још се сећам шта је мој учитељ причао о догађајима од другог јуна. Иза зграде администрације је дечји вртић и тог дана, после бомбардовања, васпитачи су стајали на вратима и говорили уплаканим мамама којима су колена клецала, само две речи: „Жив је“. Једино то су и желеле да чују.

Рат – то је када свет првог јуна обележава Дан заштите деце, а већ другог јуна, најважније и најпотребније речи које родитељи могу чути су – „Жив је“. А већ после недељу дана је прво дете погинуло од артиљеријске ватре. Полина Солодкаја. Имала је 6 година. Могла је да постане лекарка, учитељица или уметница. Али заувек ће остати прва на списку деце – жртава овог рата. А најстрашније у свему томе је реч „списак“. И он се до данас допуњава. Непријатна истина, која се не сме заборавити. А не би се ни могло, чак и кад бисмо хтели.

У Луганску постоји споменик, посвећен деци, погинулој у нападима. Мислим да сличан постоји и у Доњецку. Стојећи испред њега, одрасли не могу да нађу речи и ћуте, оборивши поглед. Ту заиста нема шта да се каже. Свет обележава Дан заштите деце, а не може да нас заштити.

Некад сам написала да су деца рата тиха, јер их одрасли не чују. И то је засад тако. Али верујем да ће се све то променити. Једном ћемо видети мир и у нашој земљи. А ми деца, која су преживела рат, ћемо порасти. И настојаћемо да зауставимо сав тај ужас, да учинимо оно што одрасли нису успели, да би Дан заштите деце престао да буде само датум, и да постане прави празник.

(Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда. Већ су је преводили у иностранству.)
https://vladimirkrsljanin.net/faina-savenkova-ziv-je/
ФАИНА САВЕНКОВА: ЖИВ ЈЕ

Today I will be participating in my friends' program. Exploring Africa

Faina Savenkova: We continue to fight for the opportunity to have our own opinion.

I haven't followed what's going on in Ukraine for a long time. It ended for me when Ukraine announced that it would not honor the Minsk Agreements and tried to go on the offensive in our Lugansk People’s Republic (LPR) on February 23, 2022 - the day before the Special Military Operation (SMO). Even then it was clear that no one wanted peace there. But now two events have happened that I would like to talk about. Because I have no answer as a writer. Now I read that Russia is losing the information war. You can disagree with this, but for now it's true. Now, my godfather and I have embarked on a new project - a show for the United States, where we will talk about current events and current topics, trying to bring the truth to those Americans and Europeans who are not yet hopelessly infected with propaganda, and are willing to hear an alternative opinion.

As I was preparing for the first show, I came across a gleeful announcement from the American Embassy in Kiev about the launch, with their support, of a new cartoon about the heroic Ukrainian dog “Patron.” I will not touch the cartoon itself, so as not to publicize it. Whoever wants it, will find it. As my friends said: "A very decent agitation for children 3 years and up. And while everyone is rejoicing over the new Cheburashka movie currently showing in Russia, new forms of loveliness are slowly being created in Ukraine. Cartoons that, among other things, teach young children to hate the “enemy.” And all this is done through the image of cute animals. In our case, through a dog.

It's hard for me to say what we can do about it. In my opinion, the notion that we can get children interested by using good examples from the past is wrong. I am a teenager myself, and I understand that children now live with slightly different images and characters. Anime, games, movies, music - this is the new battlefield where they're trying to win us over. And how can we respond to that? I'm glad that cartoons and movies about our past heroes are coming out. But so far, I haven't seen in literature, movies, cartoons or games any child heroes or animals worth talking about that could serve as an example. This is a major problem today. Many adults think they know what young people and children need right now. And that is why, going on the Internet, a child chooses not another flash mob of some children's organization, but a cartoon with a wonderful dog which also happens to have the Ukrainian flag behind the dog.

The second problem is that the West is not fighting us honestly. As always. Recently a journalist from a well-known publication asked me what I thought about the detention of child saboteurs in the LPR. Then I answered that Russia and Ukraine have different situations: Ukraine can afford to concoct terrorist acts, shell cities, kill people, train child terrorists. Russia cannot do this because it is morally unacceptable. We can't treat children the way they do. But when children are made the enemy now, something must be done about it.

By the way, while watching this amazing masterpiece, I learned a lot. It is especially interesting that the UNICEF Foundation, which is supposed to protect children in the world, openly participates and supports the shooting of this propaganda. But that is no longer surprising.

As of today, I have an answer for what to do about it. But in the meantime, we are preparing the first episode of the show. And we continue to fight for the opportunity to have our own opinions.

In France, the sale of my book continues, our novel with Alexander Kontorovich, standing behind your shoulder, is next.

I haven’t followed what’s going on in Ukraine for a long time. It ended for me when Ukraine announced that it would not honor the Minsk Agreements and tried to go on the offensive in our Lugansk People’s Republic (LPR) on February 23, 2022 – the day before the Special Military Operation (SMO). Even then it was clear that no one wanted peace there.

https://www.donbass-insider.com/2023/01/13/faina-savenkova-we-continue-to-fight-for-the-possibility-to-have-our-own-opinion/

Cela fait longtemps que je ne suis pas ce qui se passe en Ukraine. Pour moi, cela a pris fin lorsque l’Ukraine a annoncé qu’elle n’appliquerait pas les accords de Minsk et que le 23 février 2022 – la veille du début de l’opération militaire spéciale – elle a tenté de passer à l’offensive contre notre République Populaire de Lougansk. Même à l’époque, il était clair que personne ne voulait la paix là-bas.

https://www.donbass-insider.com/fr/2023/01/13/faina-savenkova-continuons-a-nous-battre-pour-avoir-la-possibilite-davoir-notre-propre-opinion/

Accords de Minsk : les mensonges de Macron à Faina Savenkova – Résistance Républicaine
ccords de Minsk : les mensonges de Macron à Faina Savenkova
4 janvier 2023 Jacques Guillemain Guerre, International 6

Quand notre hypocrite Président promettait à Faina Savenkova de faire respecter les accords de Minsk, le cadet de ses soucis.

Le machiavélisme d’Emmanuel Macron n’est plus à démontrer. Il est la parfaite illustration du dirigeant menteur et hypocrite, capable de retourner sa veste à tout propos et de nier effrontément ses mensonges incontestables.

En août 2021, une jeune adolescente de la république de Lougansk, Faina Savenkova, avait écrit une lettre émouvante à notre Président, pour lui demander son soutien et lui rappeler les souffrances vécues par les enfants du Donbass, victimes des bombardements ukrainiens incessants depuis 2014. Une guerre oubliée qui a fait 15 000 victimes en huit ans. Faina terminait sa lettre par cette phrase remplie d’espoir :

« Je crois que vous, en tant que président d’un grand pays, pouvez contribuer à ce que l’Ukraine arrête la guerre. »

La réponse du cabinet présidentiel fut la suivante :

« Tu peux être certaine de la détermination de notre pays à continuer de déployer des efforts dans le cadre du Format Normandie, pour garantir la pleine application des accords de Minsk, qui est la seule voie permettant de parvenir à un règlement politique durable du conflit. »

Or, ces accords n’ont jamais eu la moindre chance d’être appliqués :

“Emmanuel Macron n’a pas lu les accords de Minsk !”, déclare le colonel Jacques Baud.
https://www.youtube.com/watch?v=rk5UwIK0-pU
Ces accords sont de la fumisterie selon Merkel et Hollandehttps://ripostelaique.com/merkel-avoue-les-accords-de-minsk-c..
A la veille de l’offensive russe, Poutine réclamait en vain leur application. L’Occident l’a snobé.

Le format Normandie, Ukraine, Russie, France, Allemagne, n’est donc qu’une énorme foutaise, une mascarade destinée à noyer le poisson pour ne pas accorder l’autonomie au Donbass, tout en renforçant l’armée ukrainienne pendant huit ans.

Il va de soi que ces accords sont aujourd’hui caducs, le format de la future Ukraine, après la victoire russe, étant pour le moment inconnu. Paris, Berlin et Kiev n’ont plus leur mot à dire. Poutine négociera en temps voulu, avec les seuls États-Unis.

La guerre dans le Donbass s’étant transformée en conflit de haute intensité, et les armes françaises fournies à Kiev tuant des enfants du Donbass, la jeune Faina Savenkova a donc écrit une seconde lettre au Président Macron. En voici l’intégralité :

https://reseauinternational.net/faina-savenkova-la-fr..

Bonjour M. Macron !

Je m’appelle Faina Savenkova et je suis une adolescente qui vit dans le Donbass. On nous appelle les « enfants de la guerre ».

L’année dernière, je vous ai écrit une lettre. À cette époque, l’opération spéciale russe en Ukraine n’avait pas encore commencé, et j’espérais vraiment qu’après avoir lu ce message d’une enfant qui sait de première main ce que sont les bombardements, vous réagiriez. Mais vous étiez occupé. Vous aviez une élection, et votre chef de cabinet m’a répondu. À l’époque, il m’a assuré que la France et vous-même personnellement contribuiez à mettre fin à la guerre et que votre pays faisait tout son possible pour nous apporter la paix. Mais, malheureusement, cela s’est avéré être un mensonge. La France fournit à l’Ukraine des armes qui tuent des enfants et détruisent nos villes. Oui, bien sûr, vous pouvez dire que la Russie a attaqué l’Ukraine et que je ne sais pas de quoi je parle. Mais ce n’est pas le cas. Si vous regardez la brutalité avec laquelle les troupes ukrainiennes bombardent Donetsk, Altchevsk et d’autres villes, combien de civils sont tués chaque jour depuis le début de ce conflit, vous verrez que je dis la vérité.

Une guerre est en cours et vous, en tant que président, pouvez contribuer à l’arrêter en faisant en sorte que l’Ukraine cesse de bombarder nos villes. Laissez l’Ukraine combattre la Russie sur le front, si elle veut montrer son militantisme et son agressivité, au lieu de tuer des civils qui n’ont jamais tenu une arme. Mieux encore, qu’elle commence à négocier la paix.

Monsieur Macron, vous pouvez devenir un grand président comme Charles de Gaulle, ou vous pouvez être aux côtés d’assassins comme le président Zelensky. J’espère que vous réfléchissez à votre pays avant de prendre une décision.

Je ne voudrais pas que la guerre vienne à vous. Je sais ce qu’est la souffrance, même si je ne suis pas très âgée. Bonne année, Monsieur le Président, et renvoyez votre chef de cabinet.

Sincèrement,

Faina Savenkova

Hélas, Faina Savenkova a frappé à la mauvaise porte. Ni Macron, ni ses acolytes va-t-en-guerre, n’ont jamais eu l’intention de négocier pour ramener la paix.

Macron a fait le choix de soutenir l’Ukraine, pays mafieux et corrompu, dirigé par un leader cité par les panama Papers, un leader qui laisse son armée bombarder aveuglément les écoles, les hôpitaux et les populations civiles du Donbass.

L’Otan espère faire durer cette guerre pour épuiser la Russie. La seule issue reste donc une écrasante victoire russe, détruisant ce qu’il reste de l’armée ukrainienne et mettant fin à ce régime corrompu et agressif mis en place à Kiev par la CIA en 2014.

Le plus tôt sera le mieux. Assez de morts et de familles détruites par la seule volonté de Washington, qui refuse la fin de la guerre froide depuis trente ans.

Le Pacte de Varsovie a été dissous en 1991. Mais l’Otan est passée de 16 membres en 1990 à 32 aujourd’hui. Qui est l’agresseur ? Qui prépare la guerre ? Qui refuse cette grande Europe de l’Atlantique à l’Oural si chère au général de Gaulle ?

En suivant aveuglément Washington, l’Europe a signé son arrêt de mort. Ne pesant rien au plan militaire et diplomatique, elle va désormais torpiller son économie. Beau bilan ! Le berceau de la civilisation occidentale s’est autodétruit en trente ans, de la façon la plus radicale qui soit :

par un atlantisme servile aussi aveugle que suicidaire
par une dévotion mortelle pour le mondialisme et le multiculturalisme

Il faut être bien naïf pour prendre les Américains pour des enfants de chœur. C’est oublier ce que disait Henry Kissinger :

« Être est un ennemi de l’Amérique est dangereux ; mais être un ami de l’Amérique est fatal »

Le pire est que cet effondrement européen est irréversible. Une Europe toujours plus tiers-mondisée n’a aucune chance de se relever. Le déclassement ne fait que commencer.

Jacques Guillemain