30 декабря 2022 года Фаина Савенкова взяла интервью у Дайаны Саре, кандидата в Сенат США в 2024 году, с помощью Кристель Нэан в качестве переводчика (из "Донбасс Инсайдер"). Фаина обсудила с Дианой ее мотивацию стать политиком, что она хочет изменить во внутренней и внешней политике США и что она думает о сайте "Миротворец". Видео на английском и русском языках.

*наша работа существует на средства подписчиков, карта для помощи
2202 2036 2848 3242

https://odysee.com/@donbassinsider:b/labyrinthe-diane-sare:4

Today is the birthday of my beloved godfather, producer and director - Igor Lopatenka. Igor Lopatonok Happy birthday, godfather. Thank you for being there.

Faina Savenkova. It takes a lot of effort to accuse a teenager of such crimes.

Here we are in the new year. Recently I told you that the closer we get to the masters of "Mirotvorets" and the louder my voice is heard in the West, the more hysterical the leaders of this site and their masters will become. Mirotvorets has given me yet another gift. I have always said that those who engage in PR on this site are stupid and shortsighted. It takes effort to accuse a teenager of such crimes 🤦♂ So now I'm not a victim of Russian propaganda, but a hardened criminal. I wonder how frightening it is to attribute to me, who only recently turned 14, an attempt on the territorial integrity of Ukraine, to declare me an "accomplice of the Russian fascist invaders" and an accomplice to crimes against the people of Ukraine.

As you read this, it's getting scary to look at myself in the mirror. That's how horrible I am to the people of Ukraine. Once again I will have to kick the fools from "Mirotvorets" not for the sake of my own PR, but solely for the truth. Only where does Roman Zaitsev find them? Did he decide to employ his relatives? I won't argue the points, I'm too lazy. But still, these accusations have nothing to do with the crime committed by "Mirotvorets."

You can accuse me of anything, but putting out my personal information, my family's personal information, as well as other people's personal information, is a violation of international laws. You have to answer for that. And you will be held accountable.

As for the new accusations... Well, let them keep making them up. I do not know what influenced the emotional state of the "Mirotvorets" curators so much. Perhaps it was Syrian President Bashar Assad's answer to me, or my letter to Emmanuel Macron, or my meeting with Dmitry Medvedev. But one can see that the closer we get to the truth, the more hysterical the screams and actions of the Ukrainian side will become.

Am I afraid? Of course I'm afraid. I'm just a teenager, how can I not be afraid of criminals? I would very much like to attract the attention of international human rights organizations. Maybe it is time to do something?

Joyeux Noël Julian le plus honnête et le plus fort

Illness is a disease and school and creativity do not stop 😀

This photo is almost 5 years old. My first fantasy festival Stars over Donbass" and meeting with Deyan Berich Deyan Berich Has already passed so many years, A lot has changed in my life, but Deyan will always be a hero of Serbia and Donbass for me. And, of course, a good friend and an older brother. It so happened that we haven't seen each other for a long time, but I'm glad that he is present in my life. And I hope to see him soon. The world is very small, and the earth is round, But in the meantime, each of us is doing everything for victory and the advent of peace in the Donbass

ФАИНА САВЕНКОВА: ЖИВ ЈЕ

29/05/2020преводи ДРУШТВО

Знамо да сваки рат има свој почетак и свој крај. Али званични датуми често бивају само безначајне бројке у сећању учесника.

Када је, за сваког од нас, почео рат у Донбасу? Колико год да сам постављала то питање својим познаницима, увек сам добијала различите одговоре. Те 2014. године било је много догађаја, које су људи видели као прекретницу.

Ја верујем у хуманост. Хоћу да верујем. Као и моји родитељи. Ми не живимо у сновима. Просто, увек постоји разлика између онога што видимо и онога што желимо. А моји познаници су желели да верују да је оно што се догодило била чудовишна случајност. Људи не могу да буду тако сурови и немилосрдни, зар не? Могу. И ми то знамо, али ипак се надамо да ће се предомислити, уразумити. Како бисмо живели без те наде? А то је само наивна нада, која уопште не оправдава злочине. Не знам. Људи су просто били убеђени да је тако нешто немогуће у нашој домовини. Све је изгледало као неки глупи кошмарни сан. То није могло да се деси. То није СМЕЛО да се деси – да наша армија уништава свој народ. Али, то се ипак дешава.

Мислим да човек заиста схвати да је почео рат, онда када се навикне на смрт. Тада рат почиње и за појединца, а не само за државу.

За мене се то десило другог јуна 2014. године. Сећам се да је био понедељак, брат и ја смо се разболели и требало је да идемо код лекара. Живот сваког дана има свој распоред по минутима, чак иако то не примећујемо: до станице аутобуса идемо толико минута, вожња траје толико времена… Ред вожње аутобуса, радно време дечјег лекара и колико се обично чека у реду. Ангина је непријатна ствар, али није опасна по живот, и ако ставиш маску, можеш да свратиш и у библиотеку, да узмеш књиге за лектиру за време летњег распуста. А неки планови се могу и променити, зависно од околности. Наши су се променили јер се мој старији брат уплашио и тог дана сам само ја отишла код лекара, а мене је мрзело да идем у библиотеку по књиге, које ионако не бих могла да читам, осим да прегледам слике. Да се мој брат није уплашио, или да мама није разумела његово узбуђење, ми бисмо за време бомбардовања били баш на тој раскрсници коју су гађали из авиона. И ја разумем да сам жива, можда само захваљујући брату.

Сећам се како сам се расплакала од ужасне тутњаве која се чула у целом граду. Сећам се да су мобилни били у прекиду, па нисмо могли да добијемо баку, која је радила у близини обласне администрације. А још се сећам шта је мој учитељ причао о догађајима од другог јуна. Иза зграде администрације је дечји вртић и тог дана, после бомбардовања, васпитачи су стајали на вратима и говорили уплаканим мамама којима су колена клецала, само две речи: „Жив је“. Једино то су и желеле да чују.

Рат – то је када свет првог јуна обележава Дан заштите деце, а већ другог јуна, најважније и најпотребније речи које родитељи могу чути су – „Жив је“. А већ после недељу дана је прво дете погинуло од артиљеријске ватре. Полина Солодкаја. Имала је 6 година. Могла је да постане лекарка, учитељица или уметница. Али заувек ће остати прва на списку деце – жртава овог рата. А најстрашније у свему томе је реч „списак“. И он се до данас допуњава. Непријатна истина, која се не сме заборавити. А не би се ни могло, чак и кад бисмо хтели.

У Луганску постоји споменик, посвећен деци, погинулој у нападима. Мислим да сличан постоји и у Доњецку. Стојећи испред њега, одрасли не могу да нађу речи и ћуте, оборивши поглед. Ту заиста нема шта да се каже. Свет обележава Дан заштите деце, а не може да нас заштити.

Некад сам написала да су деца рата тиха, јер их одрасли не чују. И то је засад тако. Али верујем да ће се све то променити. Једном ћемо видети мир и у нашој земљи. А ми деца, која су преживела рат, ћемо порасти. И настојаћемо да зауставимо сав тај ужас, да учинимо оно што одрасли нису успели, да би Дан заштите деце престао да буде само датум, и да постане прави празник.

(Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда. Већ су је преводили у иностранству.)
https://vladimirkrsljanin.net/faina-savenkova-ziv-je/
ФАИНА САВЕНКОВА: ЖИВ ЈЕ

Today I will be participating in my friends' program. Exploring Africa

Faina Savenkova: We continue to fight for the opportunity to have our own opinion.

I haven't followed what's going on in Ukraine for a long time. It ended for me when Ukraine announced that it would not honor the Minsk Agreements and tried to go on the offensive in our Lugansk People’s Republic (LPR) on February 23, 2022 - the day before the Special Military Operation (SMO). Even then it was clear that no one wanted peace there. But now two events have happened that I would like to talk about. Because I have no answer as a writer. Now I read that Russia is losing the information war. You can disagree with this, but for now it's true. Now, my godfather and I have embarked on a new project - a show for the United States, where we will talk about current events and current topics, trying to bring the truth to those Americans and Europeans who are not yet hopelessly infected with propaganda, and are willing to hear an alternative opinion.

As I was preparing for the first show, I came across a gleeful announcement from the American Embassy in Kiev about the launch, with their support, of a new cartoon about the heroic Ukrainian dog “Patron.” I will not touch the cartoon itself, so as not to publicize it. Whoever wants it, will find it. As my friends said: "A very decent agitation for children 3 years and up. And while everyone is rejoicing over the new Cheburashka movie currently showing in Russia, new forms of loveliness are slowly being created in Ukraine. Cartoons that, among other things, teach young children to hate the “enemy.” And all this is done through the image of cute animals. In our case, through a dog.

It's hard for me to say what we can do about it. In my opinion, the notion that we can get children interested by using good examples from the past is wrong. I am a teenager myself, and I understand that children now live with slightly different images and characters. Anime, games, movies, music - this is the new battlefield where they're trying to win us over. And how can we respond to that? I'm glad that cartoons and movies about our past heroes are coming out. But so far, I haven't seen in literature, movies, cartoons or games any child heroes or animals worth talking about that could serve as an example. This is a major problem today. Many adults think they know what young people and children need right now. And that is why, going on the Internet, a child chooses not another flash mob of some children's organization, but a cartoon with a wonderful dog which also happens to have the Ukrainian flag behind the dog.

The second problem is that the West is not fighting us honestly. As always. Recently a journalist from a well-known publication asked me what I thought about the detention of child saboteurs in the LPR. Then I answered that Russia and Ukraine have different situations: Ukraine can afford to concoct terrorist acts, shell cities, kill people, train child terrorists. Russia cannot do this because it is morally unacceptable. We can't treat children the way they do. But when children are made the enemy now, something must be done about it.

By the way, while watching this amazing masterpiece, I learned a lot. It is especially interesting that the UNICEF Foundation, which is supposed to protect children in the world, openly participates and supports the shooting of this propaganda. But that is no longer surprising.

As of today, I have an answer for what to do about it. But in the meantime, we are preparing the first episode of the show. And we continue to fight for the opportunity to have our own opinions.