Faina Savenkova – Who are you Mr. Musk ?
09/10/2022
Hello, Mr. Musk!
I don’t know if you will pay attention to my letter, because I am just a child living under shelling. Under fire from the weapons that you supply to Ukraine. Do you know what I think about when I wake up? I am glad that the night passed quietly. And I dream about space, and sometimes I write a little about it.
I was very lucky that God saved me from death both in 2014 and later, giving me the opportunity to write about what is happening now in my bleeding Donbass.
Mr. Musk, I am writing about looking at the war through the eyes of an ordinary child living here, having learned to feel the truth under the explosions of Ukrainian shells. Having learned to see her behind the false faces from television.
You helped Ukraine, but as soon as you said what you think, they immediately published your personal data on the Myrotvorets , calling you an enemy. Just like me at the time, making me a target for the hatred of Ukrainian nationalists at the age of 12. It’s scary, but I don’t despair.
Mira Terada, the Head of the Foundation to Battle Injustice , and now my friend, joined my fight with Myrotvorets. Together we managed to collect signatures of over a thousand people from all over the world, in support to close Myrotvorets, which the Foundation to Battle Injustice handed over to the UN. Every day we manage to unite more and more people who stand for the truth, freedom of speech, the right to privacy of personal data, the right to inviolability and the right to life. Mira dreams that you will help protect the aforementioned rights and children whose data is posted on Myrotvorets.
And I still dream of a world without war, of space and space exploration, and that you will be one of those who will be the new Columbus. Not the murderer of the children of Donbass, but the great Elon Musk, who made a breakthrough in space exploration. I hope our paths will cross someday, but not in the war. Good luck to you!
Faina Savenkova https://www.donbass-insider.com/2022/10/09/faina-savenkova-who-are-you-mr-musk/
09/10/2022
Hello, Mr. Musk!
I don’t know if you will pay attention to my letter, because I am just a child living under shelling. Under fire from the weapons that you supply to Ukraine. Do you know what I think about when I wake up? I am glad that the night passed quietly. And I dream about space, and sometimes I write a little about it.
I was very lucky that God saved me from death both in 2014 and later, giving me the opportunity to write about what is happening now in my bleeding Donbass.
Mr. Musk, I am writing about looking at the war through the eyes of an ordinary child living here, having learned to feel the truth under the explosions of Ukrainian shells. Having learned to see her behind the false faces from television.
You helped Ukraine, but as soon as you said what you think, they immediately published your personal data on the Myrotvorets , calling you an enemy. Just like me at the time, making me a target for the hatred of Ukrainian nationalists at the age of 12. It’s scary, but I don’t despair.
Mira Terada, the Head of the Foundation to Battle Injustice , and now my friend, joined my fight with Myrotvorets. Together we managed to collect signatures of over a thousand people from all over the world, in support to close Myrotvorets, which the Foundation to Battle Injustice handed over to the UN. Every day we manage to unite more and more people who stand for the truth, freedom of speech, the right to privacy of personal data, the right to inviolability and the right to life. Mira dreams that you will help protect the aforementioned rights and children whose data is posted on Myrotvorets.
And I still dream of a world without war, of space and space exploration, and that you will be one of those who will be the new Columbus. Not the murderer of the children of Donbass, but the great Elon Musk, who made a breakthrough in space exploration. I hope our paths will cross someday, but not in the war. Good luck to you!
Faina Savenkova https://www.donbass-insider.com/2022/10/09/faina-savenkova-who-are-you-mr-musk/
Donbass Insider
Faina Savenkova - Who are you Mr. Musk ? - Donbass Insider
Hello, Mr. Musk! I don't know if you will pay attention to my letter, because I am just a child living under shelling.
👍6❤4
Forwarded from International Reporters
Bonjour M. Musk !
Je ne sais pas si vous prêterez attention à ma lettre, car je ne suis qu’une enfant vivant sous les bombardements. Sous le feu des armes que vous fournissez à l’Ukraine. Vous savez à quoi je pense quand je me réveille ? Je suis contente que la nuit ait été calme. Et je rêve de l’espace, et parfois j’écris un peu à ce sujet.
https://www.donbass-insider.com/fr/2022/10/09/faina-savenkova-qui-etes-vous-m-musk/
Je ne sais pas si vous prêterez attention à ma lettre, car je ne suis qu’une enfant vivant sous les bombardements. Sous le feu des armes que vous fournissez à l’Ukraine. Vous savez à quoi je pense quand je me réveille ? Je suis contente que la nuit ait été calme. Et je rêve de l’espace, et parfois j’écris un peu à ce sujet.
https://www.donbass-insider.com/fr/2022/10/09/faina-savenkova-qui-etes-vous-m-musk/
Donbass Insider
Faina Savenkova : Qui êtes-vous, M. Musk ? - Donbass Insider
Bonjour M. Musk ! Je ne sais pas si vous prêterez attention à ma lettre, car je ne suis qu'une enfant vivant sous les bombardements.
👍9❤1
Merci de partager .
Conférence de presse avec la jeune russe de 13 ans Faїna Savenkova , qui est placée sur la «liste des personnes à tuer » du gouvernement ukrainien .
Je rappelle aussi que Faїna Savenkova avait écrit une lettre à Macron pour lui demander de faire le nécessaire pour faire stopper la guerre ( ceci bien avant l ' intervention russe du 24 février 2022 , réponse de Macron en PJ dans ce post ) .Macron n ' a rien fait pour aller contre Kiev , vous pouvez lire la réponse de Macron qui se moque du peuple du Donbass .
https://www.guyboulianne.info/2022/10/11/conference-video-avec-la-jeune-russe-de-13-ans-faina-savenkova-qui-est-placee-sur-la-liste-des-personnes-a-tuer-du-gouvernement-ukrainien/
Conférence de presse avec la jeune russe de 13 ans Faїna Savenkova , qui est placée sur la «liste des personnes à tuer » du gouvernement ukrainien .
Je rappelle aussi que Faїna Savenkova avait écrit une lettre à Macron pour lui demander de faire le nécessaire pour faire stopper la guerre ( ceci bien avant l ' intervention russe du 24 février 2022 , réponse de Macron en PJ dans ce post ) .Macron n ' a rien fait pour aller contre Kiev , vous pouvez lire la réponse de Macron qui se moque du peuple du Donbass .
https://www.guyboulianne.info/2022/10/11/conference-video-avec-la-jeune-russe-de-13-ans-faina-savenkova-qui-est-placee-sur-la-liste-des-personnes-a-tuer-du-gouvernement-ukrainien/
👍2
CJx-f.daa(1).webm
94.1 MB
14 Yr Old on Ukrainian "Kill List" - The Samantha Smith of Lugansk
АИНА САВЕНКОВА: ЖИВ ЈЕ
29/05/2020преводи ДРУШТВО
Facebook
Twitter
VK
LinkedIn
Telegram
Reddit
Email
Skype
Viber
WhatsApp
Copy Link
Ресурс
Знамо да сваки рат има свој почетак и свој крај. Али званични датуми често бивају само безначајне бројке у сећању учесника.
Када је, за сваког од нас, почео рат у Донбасу? Колико год да сам постављала то питање својим познаницима, увек сам добијала различите одговоре. Те 2014. године било је много догађаја, које су људи видели као прекретницу.
Ја верујем у хуманост. Хоћу да верујем. Као и моји родитељи. Ми не живимо у сновима. Просто, увек постоји разлика између онога што видимо и онога што желимо. А моји познаници су желели да верују да је оно што се догодило била чудовишна случајност. Људи не могу да буду тако сурови и немилосрдни, зар не? Могу. И ми то знамо, али ипак се надамо да ће се предомислити, уразумити. Како бисмо живели без те наде? А то је само наивна нада, која уопште не оправдава злочине. Не знам. Људи су просто били убеђени да је тако нешто немогуће у нашој домовини. Све је изгледало као неки глупи кошмарни сан. То није могло да се деси. То није СМЕЛО да се деси – да наша армија уништава свој народ. Али, то се ипак дешава.
Мислим да човек заиста схвати да је почео рат, онда када се навикне на смрт. Тада рат почиње и за појединца, а не само за државу.
За мене се то десило другог јуна 2014. године. Сећам се да је био понедељак, брат и ја смо се разболели и требало је да идемо код лекара. Живот сваког дана има свој распоред по минутима, чак иако то не примећујемо: до станице аутобуса идемо толико минута, вожња траје толико времена… Ред вожње аутобуса, радно време дечјег лекара и колико се обично чека у реду. Ангина је непријатна ствар, али није опасна по живот, и ако ставиш маску, можеш да свратиш и у библиотеку, да узмеш књиге за лектиру за време летњег распуста. А неки планови се могу и променити, зависно од околности. Наши су се променили јер се мој старији брат уплашио и тог дана сам само ја отишла код лекара, а мене је мрзело да идем у библиотеку по књиге, које ионако не бих могла да читам, осим да прегледам слике. Да се мој брат није уплашио, или да мама није разумела његово узбуђење, ми бисмо за време бомбардовања били баш на тој раскрсници коју су гађали из авиона. И ја разумем да сам жива, можда само захваљујући брату.
Сећам се како сам се расплакала од ужасне тутњаве која се чула у целом граду. Сећам се да су мобилни били у прекиду, па нисмо могли да добијемо баку, која је радила у близини обласне администрације. А још се сећам шта је мој учитељ причао о догађајима од другог јуна. Иза зграде администрације је дечји вртић и тог дана, после бомбардовања, васпитачи су стајали на вратима и говорили уплаканим мамама којима су колена клецала, само две речи: „Жив је“. Једино то су и желеле да чују.
Рат – то је када свет првог јуна обележава Дан заштите деце, а већ другог јуна, најважније и најпотребније речи које родитељи могу чути су – „Жив је“. А већ после недељу дана је прво дете погинуло од артиљеријске ватре. Полина Солодкаја. Имала је 6 година. Могла је да постане лекарка, учитељица или уметница. Али заувек ће остати прва на списку деце – жртава овог рата. А најстрашније у свему томе је реч „списак“. И он се до данас допуњава. Непријатна истина, која се не сме заборавити. А не би се ни могло, чак и кад бисмо хтели.
У Луганску постоји споменик, посвећен деци, погинулој у нападима. Мислим да сличан постоји и у Доњецку. Стојећи испред њега, одрасли не могу да нађу речи и ћуте, оборивши поглед. Ту заиста нема шта да се каже. Свет обележава Дан заштите деце, а не може да нас заштити.
Некад сам написала да су деца рата тиха, јер их одрасли не чују. И то је засад тако. Али верујем да ће се све то променити. Једном ћемо видети мир и у нашој земљи. А ми деца, која су преживела рат, ћемо порасти. И настојаћемо да зауставимо сав тај ужас, да учинимо оно што одрасли нису успели, да би Дан заштите деце престао да буде само датум, и да постане прави празник.
29/05/2020преводи ДРУШТВО
VK
Telegram
Skype
Viber
Copy Link
Ресурс
Знамо да сваки рат има свој почетак и свој крај. Али званични датуми често бивају само безначајне бројке у сећању учесника.
Када је, за сваког од нас, почео рат у Донбасу? Колико год да сам постављала то питање својим познаницима, увек сам добијала различите одговоре. Те 2014. године било је много догађаја, које су људи видели као прекретницу.
Ја верујем у хуманост. Хоћу да верујем. Као и моји родитељи. Ми не живимо у сновима. Просто, увек постоји разлика између онога што видимо и онога што желимо. А моји познаници су желели да верују да је оно што се догодило била чудовишна случајност. Људи не могу да буду тако сурови и немилосрдни, зар не? Могу. И ми то знамо, али ипак се надамо да ће се предомислити, уразумити. Како бисмо живели без те наде? А то је само наивна нада, која уопште не оправдава злочине. Не знам. Људи су просто били убеђени да је тако нешто немогуће у нашој домовини. Све је изгледало као неки глупи кошмарни сан. То није могло да се деси. То није СМЕЛО да се деси – да наша армија уништава свој народ. Али, то се ипак дешава.
Мислим да човек заиста схвати да је почео рат, онда када се навикне на смрт. Тада рат почиње и за појединца, а не само за државу.
За мене се то десило другог јуна 2014. године. Сећам се да је био понедељак, брат и ја смо се разболели и требало је да идемо код лекара. Живот сваког дана има свој распоред по минутима, чак иако то не примећујемо: до станице аутобуса идемо толико минута, вожња траје толико времена… Ред вожње аутобуса, радно време дечјег лекара и колико се обично чека у реду. Ангина је непријатна ствар, али није опасна по живот, и ако ставиш маску, можеш да свратиш и у библиотеку, да узмеш књиге за лектиру за време летњег распуста. А неки планови се могу и променити, зависно од околности. Наши су се променили јер се мој старији брат уплашио и тог дана сам само ја отишла код лекара, а мене је мрзело да идем у библиотеку по књиге, које ионако не бих могла да читам, осим да прегледам слике. Да се мој брат није уплашио, или да мама није разумела његово узбуђење, ми бисмо за време бомбардовања били баш на тој раскрсници коју су гађали из авиона. И ја разумем да сам жива, можда само захваљујући брату.
Сећам се како сам се расплакала од ужасне тутњаве која се чула у целом граду. Сећам се да су мобилни били у прекиду, па нисмо могли да добијемо баку, која је радила у близини обласне администрације. А још се сећам шта је мој учитељ причао о догађајима од другог јуна. Иза зграде администрације је дечји вртић и тог дана, после бомбардовања, васпитачи су стајали на вратима и говорили уплаканим мамама којима су колена клецала, само две речи: „Жив је“. Једино то су и желеле да чују.
Рат – то је када свет првог јуна обележава Дан заштите деце, а већ другог јуна, најважније и најпотребније речи које родитељи могу чути су – „Жив је“. А већ после недељу дана је прво дете погинуло од артиљеријске ватре. Полина Солодкаја. Имала је 6 година. Могла је да постане лекарка, учитељица или уметница. Али заувек ће остати прва на списку деце – жртава овог рата. А најстрашније у свему томе је реч „списак“. И он се до данас допуњава. Непријатна истина, која се не сме заборавити. А не би се ни могло, чак и кад бисмо хтели.
У Луганску постоји споменик, посвећен деци, погинулој у нападима. Мислим да сличан постоји и у Доњецку. Стојећи испред њега, одрасли не могу да нађу речи и ћуте, оборивши поглед. Ту заиста нема шта да се каже. Свет обележава Дан заштите деце, а не може да нас заштити.
Некад сам написала да су деца рата тиха, јер их одрасли не чују. И то је засад тако. Али верујем да ће се све то променити. Једном ћемо видети мир и у нашој земљи. А ми деца, која су преживела рат, ћемо порасти. И настојаћемо да зауставимо сав тај ужас, да учинимо оно што одрасли нису успели, да би Дан заштите деце престао да буде само датум, и да постане прави празник.