Сўнгги кунлар бизга нималарни исботлади:
1. Америка Қўшма Штатлари энди супер «қудрат»га эга эмас.
2. Хитой Учинчи жаҳон урушида битта ўқ узмай ғолиб чиқди ва уни ҳеч ким тўхтата олмади.
3. Европаликлар у даражада билимли эмас.
4. Биз таътилни Европа, АҚШ ёки Дубайга саёҳат қилмасдан ҳам ўтказсак бўларкан.
5. Бой одамлар аслида камбағалларга қараганда камроқ ҳимояланган.
6. Нарх-наво ошганида одамлар ижтимоий-иқтисодий ҳолатидан қатъи назар худбин ва ярамас бўлиб қоларкан.
7. Сайёрамиздаги ҳақиқий вирус одамларнинг ўзлари экан.
8. Биз одамларга миллионларни ҳеч қандай бюрократиясиз ҳам сарфлашимиз мумкин экан.
9. Тиббиёт мутахассислари биз учун футболчиларга қараганда кўпроқ қадрли экан.
10. Авточекловлар мавжуд экан, нефть кераксиз нарса.
11. Сайёрамиз инсон иштирокисиз тез тикланар экан.
12. Аксарият вазифаларни уйдан туриб ҳам бажариш мумкин экан.
13. Қўлларни ювиш ва гигиенага риоя қилиш унчалик мушкул иш эмас экан.
14. Овқатни фақат аёллар пиширмас экан.
15. Дунёда яхши одамлар кўп экан.
© Ботирали Муҳаммадалиев
1. Америка Қўшма Штатлари энди супер «қудрат»га эга эмас.
2. Хитой Учинчи жаҳон урушида битта ўқ узмай ғолиб чиқди ва уни ҳеч ким тўхтата олмади.
3. Европаликлар у даражада билимли эмас.
4. Биз таътилни Европа, АҚШ ёки Дубайга саёҳат қилмасдан ҳам ўтказсак бўларкан.
5. Бой одамлар аслида камбағалларга қараганда камроқ ҳимояланган.
6. Нарх-наво ошганида одамлар ижтимоий-иқтисодий ҳолатидан қатъи назар худбин ва ярамас бўлиб қоларкан.
7. Сайёрамиздаги ҳақиқий вирус одамларнинг ўзлари экан.
8. Биз одамларга миллионларни ҳеч қандай бюрократиясиз ҳам сарфлашимиз мумкин экан.
9. Тиббиёт мутахассислари биз учун футболчиларга қараганда кўпроқ қадрли экан.
10. Авточекловлар мавжуд экан, нефть кераксиз нарса.
11. Сайёрамиз инсон иштирокисиз тез тикланар экан.
12. Аксарият вазифаларни уйдан туриб ҳам бажариш мумкин экан.
13. Қўлларни ювиш ва гигиенага риоя қилиш унчалик мушкул иш эмас экан.
14. Овқатни фақат аёллар пиширмас экан.
15. Дунёда яхши одамлар кўп экан.
© Ботирали Муҳаммадалиев
Forwarded from Alimoff
Сени ҳамма ёмон кўрадиган давр ҳақида
Ёшлик даврида ҳаммамизнинг бошимиздан бир ҳолат ўтади. Бу дунёдаги ҳамма мени ёмон кўради деб ўйлаш ҳиссидир. Бу пайтда сени абсолютно ҳеч ким тушунмайдигандай туюлаверади. Ҳаттоки ота-онам ҳам мени ёмон кўришса керак деб ўйлай бошлайсан.
Сенга нисбатан улар укангга кўпроқ эътибор беришаётгандай туюлади, атрофинг рангсиз, одамлар тупой, битта сен ақлли бўлиб кўрина бошлайсан. Бу нарсалар аслида инсоннинг ўсмирликдан катталар дунёсига қўяётган қадамларининг бошланишидир.
Ўшанда сен ҳам ҳаммани ёмон кўрасан, қўпол бўлиб қоласан, кўксингда нимадир отилиб чиқмоқчи бўлаётгандай туюлаверади. Мен ўзим бу ҳолатни инсондаги болаликнинг жон талвасасида типирчилашига, ўлимга қарши курашишига ўхшатаман. Бу нарсалар ўткинчи, рангли кунлар яна келади, севги билан танишасан, чин дўстингни топасан (мактабдагилар синфдош холос, ишон) ютуқларга эриша бошлайсан.
Аммо бир нарсани ёдингдан чиқарма дўстим, ўша даврда агар сен инсонларни ёмон кўришдан, сени ҳам ҳамма ёмон кўради деб ўйлашдан қайтмай, шу фикрлар билан катталик сари қадам қўйиб кириб кетар экансан, бутун умринг бахтсизликларга тўла бўлиши мумкин. Болаликни қўйиб юбор, сени катта ишлар кутяпти.
Каналга уланиш 👉@nurbekalimov
Ёшлик даврида ҳаммамизнинг бошимиздан бир ҳолат ўтади. Бу дунёдаги ҳамма мени ёмон кўради деб ўйлаш ҳиссидир. Бу пайтда сени абсолютно ҳеч ким тушунмайдигандай туюлаверади. Ҳаттоки ота-онам ҳам мени ёмон кўришса керак деб ўйлай бошлайсан.
Сенга нисбатан улар укангга кўпроқ эътибор беришаётгандай туюлади, атрофинг рангсиз, одамлар тупой, битта сен ақлли бўлиб кўрина бошлайсан. Бу нарсалар аслида инсоннинг ўсмирликдан катталар дунёсига қўяётган қадамларининг бошланишидир.
Ўшанда сен ҳам ҳаммани ёмон кўрасан, қўпол бўлиб қоласан, кўксингда нимадир отилиб чиқмоқчи бўлаётгандай туюлаверади. Мен ўзим бу ҳолатни инсондаги болаликнинг жон талвасасида типирчилашига, ўлимга қарши курашишига ўхшатаман. Бу нарсалар ўткинчи, рангли кунлар яна келади, севги билан танишасан, чин дўстингни топасан (мактабдагилар синфдош холос, ишон) ютуқларга эриша бошлайсан.
Аммо бир нарсани ёдингдан чиқарма дўстим, ўша даврда агар сен инсонларни ёмон кўришдан, сени ҳам ҳамма ёмон кўради деб ўйлашдан қайтмай, шу фикрлар билан катталик сари қадам қўйиб кириб кетар экансан, бутун умринг бахтсизликларга тўла бўлиши мумкин. Болаликни қўйиб юбор, сени катта ишлар кутяпти.
Каналга уланиш 👉@nurbekalimov
Forwarded from Alimoff Live
Интернетда нима ёзиш керак, нима ёзиш керакмаслигини белгилаб берувчи одам йўқ. Лекин ҳаммамиз ҳурмат қиладиган битта одам бор шу нарсаларни белгилаб берувчи. Ўшани гапига киринглар. Бу қоида, уни бузманглар. Ўша одам - бу сиз! Бошқа хичкиммас. Абсолютно.
Kayfiyatni koʻtaramiz
😂😂😂😂
Чўпон куйларини бокиб турса битта машина келиб тухтабди. Ичидан битта йигит чикиб ассалому алайкум ака сизга куйларинггиз нечталигини айтсам битта куй берасизми деб сурабди. Майли дебди чупон. Халиги йигит машинасидан ноутбук чикариб унга телефонини улаб спутникдан жойнинг картасини топиб уша ерни суратини олиб бошка спутникка жунатибди, жунатган спутнигидан жойнинг катталаштирилган расмини олиб дунёдаги энг катта университетга жунатиб у ердаги куйларнинг сонини сурабди, Бироз утиб emayl почтасига 150 кисмдан иборат жавоб келибди, жавобни олиб укиб чупонга ака куйларинггиз 1596 та экан депти. Чупон : тугри топдинггиз майли куйни танланг дебди. Йигит куйни танлаб машинасининг юкхонасига жойлаб кетай деб турган экан Чупон, ака шошманг агар сизга касбинггиз кимлигини айтсам куйни кайтариб берасизми деб сурабди. Йигит Ха деб жавоб берибди. Чупон йигитга караб БЛОГЕРСИЗ дебди. Йигит хайрон булиб тугри топдинггиз факат буни кандай билдинггиз деб сурабди.
Чупон : — Биринчидан чакирмасам хам келиб савол сурадинггиз бу бир , берган саволинггизга жавобини билсам хам менга айтиб бу учун хак сурадинггиз бу икки, учинчидан умуман куйни танимас хам экансиз эшагимни боласини беринг дермиш
😂😂😂😂
😂😂😂😂
Чўпон куйларини бокиб турса битта машина келиб тухтабди. Ичидан битта йигит чикиб ассалому алайкум ака сизга куйларинггиз нечталигини айтсам битта куй берасизми деб сурабди. Майли дебди чупон. Халиги йигит машинасидан ноутбук чикариб унга телефонини улаб спутникдан жойнинг картасини топиб уша ерни суратини олиб бошка спутникка жунатибди, жунатган спутнигидан жойнинг катталаштирилган расмини олиб дунёдаги энг катта университетга жунатиб у ердаги куйларнинг сонини сурабди, Бироз утиб emayl почтасига 150 кисмдан иборат жавоб келибди, жавобни олиб укиб чупонга ака куйларинггиз 1596 та экан депти. Чупон : тугри топдинггиз майли куйни танланг дебди. Йигит куйни танлаб машинасининг юкхонасига жойлаб кетай деб турган экан Чупон, ака шошманг агар сизга касбинггиз кимлигини айтсам куйни кайтариб берасизми деб сурабди. Йигит Ха деб жавоб берибди. Чупон йигитга караб БЛОГЕРСИЗ дебди. Йигит хайрон булиб тугри топдинггиз факат буни кандай билдинггиз деб сурабди.
Чупон : — Биринчидан чакирмасам хам келиб савол сурадинггиз бу бир , берган саволинггизга жавобини билсам хам менга айтиб бу учун хак сурадинггиз бу икки, учинчидан умуман куйни танимас хам экансиз эшагимни боласини беринг дермиш
😂😂😂😂
Hozirgi Pandemiya davrida sharoit barchada qiyin ahvolda bormoqda...
Shu sababli talabalarni qoʻllab quvvatlash maqsadida express24.uz saytiga oʻxshash sayt tayyorlash kerak... Oralarizda ishlayman deganlar boʻlsa @Qandaysavolborbot takliflarizni kutaman...
Shu sababli talabalarni qoʻllab quvvatlash maqsadida express24.uz saytiga oʻxshash sayt tayyorlash kerak... Oralarizda ishlayman deganlar boʻlsa @Qandaysavolborbot takliflarizni kutaman...
Пандемия баҳонасида олий таълимда нималар ўзгариши керак?
Коронавирус пандемияси жуда кўп соҳаларда бўлгани каби таълим тизимида ҳам қотиб қолган стереотипларни парчалаб ташлади. "Бунинг иложи йўқ" дея қаршилик кўрсатилган кўп ишлар ўз-ўзидан амалга ошиб кетди.
Биргина онлайн ҳужжат қабул қилиш тизимини мисол келтириш мумкин. Бакалаврга ҳам, магистрга ҳам, коллеж-техникумлардан тортиб мактаб-лицейларга ҳам, ўқишни кўчиришу иккинчи мутахассисликка ҳам онлайн ҳужжат қабул қилинди. Айрим камчиликларни айтмаса, ҳеч бир муаммо бўлгани ҳам йўқ.
Хўш, шундай экан, яна бошқа масалаларни ҳам кўриб чиқиш пайти келмадимикин? Масалан, мен қуйидагиларни таклиф қиламан:
1️⃣ Мажбурий формани бекор қилиш — пандемия пайтида ҳамма уйда ўқияпти ва талабалар уйида исталган кийимида юришибди. Бундан келиб чиқадики, кийим талабанинг билимига таъсир ўтказадиган фактор эмас. Оқ кўйлак, қора шим, галстук ва узун пайпоқ кийса ақлли талаба ёки шуларни киймаса аҳмоқ талабага айланиб қолмаслигини ўз кўзимиз билан кўрдик. Эрталабдан эшикни тагида турволиб, галстуги йўқ ёки кўйлагининг ранги бошқача талабаларни тўхтатиб, тушунтириш хати олиб ўтирадиган маънавият замдеканларнинг иши ҳам таълим сифатига бирор фойдаси тегмаслигини тушундик.
Бас, шундай экан, бутун олий таълим тизимида мажбурий формани бекор қилсак нима бўлади? Нима ўзгаради? Ҳеч нарса!
Албатта, мажбурий формани бекор қилиш деганда, айримлар дарров кўрпани ўзига тортиб, ваҳимани бошламасин. Талабалар ҳаддидан ошмаслиги учун кийимга қўйилган айрим чекловлар барибир сақланиб қолади, бу барча жойда бор. Аммо бу чеклов мантиқий ва кичик бўлади ва талабада эркинлик кўпроқ бўлиши керак.
2️⃣ Мажбурий давоматни бекор қилиш — масофавий дарслар кўрсатиб турибдики, талаба жисмонан бирор дарсда бўлмаслиги жуда катта фожиа эмас. У мустақил ўзи ўрганиб, дарс материаллари билан танишиб, берилган мавзуни ўзлаштириши ҳам мумкин. Талабанинг бурнидан ип ўтказиб, аудиторияга мажбуран михлаб қўйиб, уни ўқитишга уриниш анчайин замондан орқада қолган методлардан эканлигини пандемия исботлаб қўйди. Аксинча мустақил таълимга катта урғу бериш, ўқитувчилар асосан тўғри йўналишни кўрсатиши лозимлиги, яъни талабага муайяан муаммонинг тайёр ечимини айтиш эмас, балки ўша муаммони қандай қилиб ечиш йўлларини ўргатиш кераклигини тушуняпмиз.
Хўш, шундай экан, нима учун олий таълим тизимида мажбурий давомат тизимини бекор қилмаймиз? Анъанавий ўқишлар бошлангандан кейин, ким истаса дарсга келсин, истамаса онлайн ўзи мустақил ўқисин, лекин асосийси оралиқ ва якуний назоратларни топширишига кўзи етса бўлди, десак нима бўлади? Таълим тизимимиз барбод бўладими? Ёки бирор фожиа рўй берадими? Ҳеч нарса бўл-май-ди!!! Бу ҳаммаси қуруқ гап, қуруқ сафсата.
3️⃣ Ҳафтасига беш кунлик ўқиш тизимига ўтиш — яна ўша юқоридаги гап. Талабалани мажбурлаб бутун ҳафта давомида университетда ушлаб ўтириш нотўғри ва эскирган метод. Бугунги замон бошқа, талаблар бошқа.
Масалан, барча олий таълим тизими беш кунлик режимга ўтса ва ўқув режаларини шунга мослаштирса, нима ўзгаради? Ёки талабаларимизнинг билими пасайиб кетадими (бундан ортиқ яна қаёққа пасайиши мумкин, ҳайронман)? Кимдир шу саволга аниқ, фактлар билан жавоб қайтара оладими? Аниқ ишонч билан айта оламанки, бу ҳам таълиминг тепасида турганларнинг асоссиз қўрқуви холос.
4️⃣ Конспект талаб қилиш — ортиқча изоҳ беришим шартмас, шунчаки ҳозир 2020 йил эканлигини эслатиб қўймоқчиман холос.
5️⃣ Ўқув йилини октябрь ойидан бошлаш — бу муаммоли масала эмас, шунчаки таклиф. Пандемия сабаб тест синовлари кечикиб ўтказилмоқда ва 1-курслар учун янги ўқув йили октябрь ойидан бошланадиган бўлди. Хориж тажрибасидан маълумки, академик ўқув йили одатда айнан октябрь ойидан бошланади. Бу кўп томондан қулай ва ўқув йилининг бундай юкламаси ҳам маъқул дея қабул қилинган. Шу сабабли бизда ҳам олий таълим муассасаларида барча курслар учун ўқув йилини октябрь ойидан бошласак зўр бўларди.
❓Сизда қандай таклифлар бор? Олий таълим тизимида таълим сифатига бевосита таъсир ўтказмайдиган яна қандай ортиқча талаб ва чекловларни олиб ташлаш ёки янги нарсалар қўшиш керак, деб ўйлайсиз?
👉 @xushnudbek 👈
Коронавирус пандемияси жуда кўп соҳаларда бўлгани каби таълим тизимида ҳам қотиб қолган стереотипларни парчалаб ташлади. "Бунинг иложи йўқ" дея қаршилик кўрсатилган кўп ишлар ўз-ўзидан амалга ошиб кетди.
Биргина онлайн ҳужжат қабул қилиш тизимини мисол келтириш мумкин. Бакалаврга ҳам, магистрга ҳам, коллеж-техникумлардан тортиб мактаб-лицейларга ҳам, ўқишни кўчиришу иккинчи мутахассисликка ҳам онлайн ҳужжат қабул қилинди. Айрим камчиликларни айтмаса, ҳеч бир муаммо бўлгани ҳам йўқ.
Хўш, шундай экан, яна бошқа масалаларни ҳам кўриб чиқиш пайти келмадимикин? Масалан, мен қуйидагиларни таклиф қиламан:
1️⃣ Мажбурий формани бекор қилиш — пандемия пайтида ҳамма уйда ўқияпти ва талабалар уйида исталган кийимида юришибди. Бундан келиб чиқадики, кийим талабанинг билимига таъсир ўтказадиган фактор эмас. Оқ кўйлак, қора шим, галстук ва узун пайпоқ кийса ақлли талаба ёки шуларни киймаса аҳмоқ талабага айланиб қолмаслигини ўз кўзимиз билан кўрдик. Эрталабдан эшикни тагида турволиб, галстуги йўқ ёки кўйлагининг ранги бошқача талабаларни тўхтатиб, тушунтириш хати олиб ўтирадиган маънавият замдеканларнинг иши ҳам таълим сифатига бирор фойдаси тегмаслигини тушундик.
Бас, шундай экан, бутун олий таълим тизимида мажбурий формани бекор қилсак нима бўлади? Нима ўзгаради? Ҳеч нарса!
Албатта, мажбурий формани бекор қилиш деганда, айримлар дарров кўрпани ўзига тортиб, ваҳимани бошламасин. Талабалар ҳаддидан ошмаслиги учун кийимга қўйилган айрим чекловлар барибир сақланиб қолади, бу барча жойда бор. Аммо бу чеклов мантиқий ва кичик бўлади ва талабада эркинлик кўпроқ бўлиши керак.
2️⃣ Мажбурий давоматни бекор қилиш — масофавий дарслар кўрсатиб турибдики, талаба жисмонан бирор дарсда бўлмаслиги жуда катта фожиа эмас. У мустақил ўзи ўрганиб, дарс материаллари билан танишиб, берилган мавзуни ўзлаштириши ҳам мумкин. Талабанинг бурнидан ип ўтказиб, аудиторияга мажбуран михлаб қўйиб, уни ўқитишга уриниш анчайин замондан орқада қолган методлардан эканлигини пандемия исботлаб қўйди. Аксинча мустақил таълимга катта урғу бериш, ўқитувчилар асосан тўғри йўналишни кўрсатиши лозимлиги, яъни талабага муайяан муаммонинг тайёр ечимини айтиш эмас, балки ўша муаммони қандай қилиб ечиш йўлларини ўргатиш кераклигини тушуняпмиз.
Хўш, шундай экан, нима учун олий таълим тизимида мажбурий давомат тизимини бекор қилмаймиз? Анъанавий ўқишлар бошлангандан кейин, ким истаса дарсга келсин, истамаса онлайн ўзи мустақил ўқисин, лекин асосийси оралиқ ва якуний назоратларни топширишига кўзи етса бўлди, десак нима бўлади? Таълим тизимимиз барбод бўладими? Ёки бирор фожиа рўй берадими? Ҳеч нарса бўл-май-ди!!! Бу ҳаммаси қуруқ гап, қуруқ сафсата.
3️⃣ Ҳафтасига беш кунлик ўқиш тизимига ўтиш — яна ўша юқоридаги гап. Талабалани мажбурлаб бутун ҳафта давомида университетда ушлаб ўтириш нотўғри ва эскирган метод. Бугунги замон бошқа, талаблар бошқа.
Масалан, барча олий таълим тизими беш кунлик режимга ўтса ва ўқув режаларини шунга мослаштирса, нима ўзгаради? Ёки талабаларимизнинг билими пасайиб кетадими (бундан ортиқ яна қаёққа пасайиши мумкин, ҳайронман)? Кимдир шу саволга аниқ, фактлар билан жавоб қайтара оладими? Аниқ ишонч билан айта оламанки, бу ҳам таълиминг тепасида турганларнинг асоссиз қўрқуви холос.
4️⃣ Конспект талаб қилиш — ортиқча изоҳ беришим шартмас, шунчаки ҳозир 2020 йил эканлигини эслатиб қўймоқчиман холос.
5️⃣ Ўқув йилини октябрь ойидан бошлаш — бу муаммоли масала эмас, шунчаки таклиф. Пандемия сабаб тест синовлари кечикиб ўтказилмоқда ва 1-курслар учун янги ўқув йили октябрь ойидан бошланадиган бўлди. Хориж тажрибасидан маълумки, академик ўқув йили одатда айнан октябрь ойидан бошланади. Бу кўп томондан қулай ва ўқув йилининг бундай юкламаси ҳам маъқул дея қабул қилинган. Шу сабабли бизда ҳам олий таълим муассасаларида барча курслар учун ўқув йилини октябрь ойидан бошласак зўр бўларди.
❓Сизда қандай таклифлар бор? Олий таълим тизимида таълим сифатига бевосита таъсир ўтказмайдиган яна қандай ортиқча талаб ва чекловларни олиб ташлаш ёки янги нарсалар қўшиш керак, деб ўйлайсиз?
👉 @xushnudbek 👈
XUSHNUDBEK ni gapini olqishlayman va duo qilaman...
Koʻpchilik insonlarni ichidagi dard desa ham toʻgʻri boʻladi
Koʻpchilik insonlarni ichidagi dard desa ham toʻgʻri boʻladi
Forwarded from Zafarbek Solijonov
Онам контрактимга ойлигини ўтказса, улар солиқдан озод қилинадими?
Солиқ кодексининг 378-моддаси 16-бандига кўра, Олий ўқув юртларида таълим олиш (ўзининг, 26 ёшга тўлмаган фарзандларининг ёки эрининг (хотинининг) таълим олиши) учун тўлов амалга оширилганда, тўлов қилинган қисм даромад солиғи (12 фоиз)дан озод қилинади.
Обуна бўлинг:👉 Зафарбек Солижонов
Солиқ кодексининг 378-моддаси 16-бандига кўра, Олий ўқув юртларида таълим олиш (ўзининг, 26 ёшга тўлмаган фарзандларининг ёки эрининг (хотинининг) таълим олиши) учун тўлов амалга оширилганда, тўлов қилинган қисм даромад солиғи (12 фоиз)дан озод қилинади.
Обуна бўлинг:👉 Зафарбек Солижонов
Forwarded from Zafarbek Solijonov
Республика олий таълим муассасалари талабалари контракт тўловини камида 4 маротаба бўлиб тўлаш мумкин
- Зафар ака, давлат университети талабасиман. Контракт тўловини бир нечта марта бўлиб-бўлиб тўлай оламанми?
- Ҳа, 5953 сонли президент фармонинг 18 бандига кўра, Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бошқа манфаатдор идоралар билан биргаликда 2020/2021 ўқув йилидан бошлаб республика олий таълим муассасалари талабаларига ўқув йили давомида тенг улушларда камида тўрт маротаба ўқиш учун тўловларни амалга ошириш имконияти тақдим этилишини таъминласин, дейилган.
Обуна бўлинг:👉 Зафарбек Солижонов
- Зафар ака, давлат университети талабасиман. Контракт тўловини бир нечта марта бўлиб-бўлиб тўлай оламанми?
- Ҳа, 5953 сонли президент фармонинг 18 бандига кўра, Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бошқа манфаатдор идоралар билан биргаликда 2020/2021 ўқув йилидан бошлаб республика олий таълим муассасалари талабаларига ўқув йили давомида тенг улушларда камида тўрт маротаба ўқиш учун тўловларни амалга ошириш имконияти тақдим этилишини таъминласин, дейилган.
Обуна бўлинг:👉 Зафарбек Солижонов
Forwarded from Dizayn va IT (daromad sifatida)
🔹 Taqdimotlar (prezentatsiyalar) yaratish usullari: ko’pchilik yo'l qo'yadigan xatolar
Deyarli barchamiz ishda, uyda yoki har xil shaxsiy maqsadlar yo’lida taqdimotlar (prezentatsiyalar) yaratish ehtiyojiga duch kelamiz. Shunday ekan, bu jarayonga qanday qilib mukammal yondashish hamda yuzaki xatolar qilmaslikni o’rganish hammaga foyda keltiradi. Bugungi maqolamizda shular haqida gaplashamiz.
➖ Nega taqdimotlar juda dolzarb va muhim?
Insonlar axborotni qabul qilish jarayonida uning vizuallashtirilganiga katta e’tibor qaratishadi. Ayni shunday taqdimotlar yaratishda barchamiz bilgan Power Point(Keynote) dasturi yoki jamoaviy yondashuv uchun ko’proq qo’l keladigan Google Presentations kabi sinxron dasturlardan foydalansak bo’ladi.
➖ Eslab qolish hamda qaytarmaslik kerak bo’lgan yuzaki xatolar
Taqdimotlarning ham bir necha turlari mavjud. Ularni ommaviy namoyishlar uchun, axborot beruvchi hamda vebinarlarga mo’ljallangan taqdimotlar kabi turlarga ajratish mumkin. Mukammal tuzilgan taqdimotning asosiy unsurlari – yozilgan matnlar, tartib hamda dizayn. Har bir bosqichda bir necha xatolarga yo’l qo’yishingiz mumkin.
1. Brand stili hamda ko’rinishining mavjud emasligi.
2. Imloviy xatolar.
3. Katta miqdordagi keraksiz axborot.
4. Taqdimotchi slaydlarni so’zma-so’z o’qib berishi.
5. O’ta darajada qiyin bo’lgan diagramma va sxemalar.
6. Matn va orqa fonning past kontrastli ranglanishi (ranglardagi farq).
7. Tushunarsiz terminlar hamda ajnabiy so’zlarning juda ko’pligi.
8. Ayrim texnik xatolar. Juda ko’p turli shriftlar yoki ranglar ishlatilishi, mualliflik huquqiga amal qilmay ko’chirib olingan suratlar.
9. Matnning haddan tashqari ko’pligi. Har bir slaydda ko’pi bilan 30 ta so’z ishlatish maqsadga muvofiq, bir slaydda 3 daqiqadan ko’p qolib ketish tomoshabinlarning zerikishiga olib keladi.
10. Kichik o’lchamli shriftlar. Shrift o’lchami kamida 24 pt bo’lishi lozim, o’rtacha 30 pt bo’lishi eng ideal o'lcham hisoblanadi.
➖ Taqdimotni yorqin, esda qolarli hamda g’ayrioddiy qilish usullari
• Tarix hamda hikoyalar
Tomoshabin birinchi navbatda “Bu kim va ular nima qiladi?” kabi savollarga javob olishi kerak. Ularning e’tiborini tortish uchun kontentni tartib asosida hikoya kabi so’zlab berishingiz lozim, slaydlarda esa eng kerakli axborotni ko’rsatishingiz zarur.
• Qiziqish uyg’oting
Qo’shimcha ma’lumotlar sifatida animatsiyalar hamda illustratsiyalardan foydalaning. Ularni o’ziga jalb qila oladigan vizual tartib asosida tomoshabinda qiziqish uyg’ota olasiz va qiyin ma’lumotni ham ularga oson yetkaza olasiz. Inson ongida yorqin xotiralar va dominant obrazlar uzoq saqlanib qoladi. Shunday ekan, ularning bilim darajasini pastroq deb tasavvur qiling va qiyin ma’lumotlarni ham oson yetkazing.
• Ma’no va mantiq
Matnlar doim ma’noli va mantiqli bo’lsin. Yangi xatboshi o’rniga blok-sxemalardan foydalaning, kichik illustratsiyalar matnni chiroyli asnoda ajratib chiqishda va axborotni oson yetkazishda yordamlashadi.
Chiqishingiz so’ngida siz taqdim etgan ma’lumotni tomoshabinlar qay darajada qabul qilganini baholab olish zarar qilmaydi. Buning uchun ularga savollar bering yoki chiqishingiz haqidagi fikrlarini so’rang.
➖ Taqdimotning omadli chiqishi sirlari quyidagilar:
• Taqdimotchining o’ziga ishonchi, tomoshabinlarga e’tibor hamda ular bilan yuzma-yuz aloqani yo’lga qo’yish.
• Tartiblilik hamda aniq bo’lishi.
• Yorqin vizual kontentni ulashish.
• Qo’shimcha ma’lumotlar yoki manbalarga havola berish.
• Mavzuni yaxshi tushunish.
• Taqdimot uchun shablonni yaxshi tanlash.
❇️ Manba: https://vc.ru/design/152012-kak-pravilno-sozdavat-prezentacii-tipichnye-oshibki
@dizaynvait
Deyarli barchamiz ishda, uyda yoki har xil shaxsiy maqsadlar yo’lida taqdimotlar (prezentatsiyalar) yaratish ehtiyojiga duch kelamiz. Shunday ekan, bu jarayonga qanday qilib mukammal yondashish hamda yuzaki xatolar qilmaslikni o’rganish hammaga foyda keltiradi. Bugungi maqolamizda shular haqida gaplashamiz.
➖ Nega taqdimotlar juda dolzarb va muhim?
Insonlar axborotni qabul qilish jarayonida uning vizuallashtirilganiga katta e’tibor qaratishadi. Ayni shunday taqdimotlar yaratishda barchamiz bilgan Power Point(Keynote) dasturi yoki jamoaviy yondashuv uchun ko’proq qo’l keladigan Google Presentations kabi sinxron dasturlardan foydalansak bo’ladi.
➖ Eslab qolish hamda qaytarmaslik kerak bo’lgan yuzaki xatolar
Taqdimotlarning ham bir necha turlari mavjud. Ularni ommaviy namoyishlar uchun, axborot beruvchi hamda vebinarlarga mo’ljallangan taqdimotlar kabi turlarga ajratish mumkin. Mukammal tuzilgan taqdimotning asosiy unsurlari – yozilgan matnlar, tartib hamda dizayn. Har bir bosqichda bir necha xatolarga yo’l qo’yishingiz mumkin.
1. Brand stili hamda ko’rinishining mavjud emasligi.
2. Imloviy xatolar.
3. Katta miqdordagi keraksiz axborot.
4. Taqdimotchi slaydlarni so’zma-so’z o’qib berishi.
5. O’ta darajada qiyin bo’lgan diagramma va sxemalar.
6. Matn va orqa fonning past kontrastli ranglanishi (ranglardagi farq).
7. Tushunarsiz terminlar hamda ajnabiy so’zlarning juda ko’pligi.
8. Ayrim texnik xatolar. Juda ko’p turli shriftlar yoki ranglar ishlatilishi, mualliflik huquqiga amal qilmay ko’chirib olingan suratlar.
9. Matnning haddan tashqari ko’pligi. Har bir slaydda ko’pi bilan 30 ta so’z ishlatish maqsadga muvofiq, bir slaydda 3 daqiqadan ko’p qolib ketish tomoshabinlarning zerikishiga olib keladi.
10. Kichik o’lchamli shriftlar. Shrift o’lchami kamida 24 pt bo’lishi lozim, o’rtacha 30 pt bo’lishi eng ideal o'lcham hisoblanadi.
➖ Taqdimotni yorqin, esda qolarli hamda g’ayrioddiy qilish usullari
• Tarix hamda hikoyalar
Tomoshabin birinchi navbatda “Bu kim va ular nima qiladi?” kabi savollarga javob olishi kerak. Ularning e’tiborini tortish uchun kontentni tartib asosida hikoya kabi so’zlab berishingiz lozim, slaydlarda esa eng kerakli axborotni ko’rsatishingiz zarur.
• Qiziqish uyg’oting
Qo’shimcha ma’lumotlar sifatida animatsiyalar hamda illustratsiyalardan foydalaning. Ularni o’ziga jalb qila oladigan vizual tartib asosida tomoshabinda qiziqish uyg’ota olasiz va qiyin ma’lumotni ham ularga oson yetkaza olasiz. Inson ongida yorqin xotiralar va dominant obrazlar uzoq saqlanib qoladi. Shunday ekan, ularning bilim darajasini pastroq deb tasavvur qiling va qiyin ma’lumotlarni ham oson yetkazing.
• Ma’no va mantiq
Matnlar doim ma’noli va mantiqli bo’lsin. Yangi xatboshi o’rniga blok-sxemalardan foydalaning, kichik illustratsiyalar matnni chiroyli asnoda ajratib chiqishda va axborotni oson yetkazishda yordamlashadi.
Chiqishingiz so’ngida siz taqdim etgan ma’lumotni tomoshabinlar qay darajada qabul qilganini baholab olish zarar qilmaydi. Buning uchun ularga savollar bering yoki chiqishingiz haqidagi fikrlarini so’rang.
➖ Taqdimotning omadli chiqishi sirlari quyidagilar:
• Taqdimotchining o’ziga ishonchi, tomoshabinlarga e’tibor hamda ular bilan yuzma-yuz aloqani yo’lga qo’yish.
• Tartiblilik hamda aniq bo’lishi.
• Yorqin vizual kontentni ulashish.
• Qo’shimcha ma’lumotlar yoki manbalarga havola berish.
• Mavzuni yaxshi tushunish.
• Taqdimot uchun shablonni yaxshi tanlash.
❇️ Manba: https://vc.ru/design/152012-kak-pravilno-sozdavat-prezentacii-tipichnye-oshibki
@dizaynvait
Forwarded from Alimoff
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Кўзга ёш келтирди бу йигитнинг ўқиган шеъри. Оналаримизни ҳамиша рози қилайлик. Онангизга тел қилинг дўстим, агар узоқда бўлсангиз...
Каналга уланиш 👉 @nurbekalimov
Каналга уланиш 👉 @nurbekalimov