Respect 694-16
Ertaga TATU talabalariga tatil berilishi haqida habaringiz bor...
Deyarli barcha talabalar uyiga bugundan ketishgan... Lekin AKT sihasida o'qiyotgan 694-16 guruh talabalari esa bugungi yangi yil oldi darsda ham 💯 % qatnashishidi... Bu uchun esa ushbu guruhga alohida raxmat aytib qolaman...
AKT sohasida kasbiy ta'lim sohasida o'qiyotgan ushbu talabalar dekanatiga raxmat sababini esa yuqoridagi gapdan sezdingiz deb umid qilaman...
Kirib kelayotgan yangi yilingiz bilan...
Ertaga TATU talabalariga tatil berilishi haqida habaringiz bor...
Deyarli barcha talabalar uyiga bugundan ketishgan... Lekin AKT sihasida o'qiyotgan 694-16 guruh talabalari esa bugungi yangi yil oldi darsda ham 💯 % qatnashishidi... Bu uchun esa ushbu guruhga alohida raxmat aytib qolaman...
AKT sohasida kasbiy ta'lim sohasida o'qiyotgan ushbu talabalar dekanatiga raxmat sababini esa yuqoridagi gapdan sezdingiz deb umid qilaman...
Kirib kelayotgan yangi yilingiz bilan...
Forwarded from Terabayt.uz | Хабарлар
#Tera_tarix лойиҳаси
1998-йил
Yahoo 1 миллион долларга Google ни сотиб олишдан бош тортади.
2002-йил
Yahoo ўз хатосини тан олади ва Google га 3 миллиард доллар таклиф қилади. Google эса 5 миллиард доллар сўрайди. Yahoo яна бош тортади.
2008-йил
Yahoo ни 40 миллиард долларга Microsoft сотиб олмоқчи бўлади. Yahoo бу таклифга ҳам кўнмайди.
2016-йил
Yahoo ни 4.8 миллиард долларга Verizon сотиб олади.
Google нинг капитали 510 миллиард доллар га етади.
© Абдулазиз Саидалиханов таржимаси
1998-йил
Yahoo 1 миллион долларга Google ни сотиб олишдан бош тортади.
2002-йил
Yahoo ўз хатосини тан олади ва Google га 3 миллиард доллар таклиф қилади. Google эса 5 миллиард доллар сўрайди. Yahoo яна бош тортади.
2008-йил
Yahoo ни 40 миллиард долларга Microsoft сотиб олмоқчи бўлади. Yahoo бу таклифга ҳам кўнмайди.
2016-йил
Yahoo ни 4.8 миллиард долларга Verizon сотиб олади.
Google нинг капитали 510 миллиард доллар га етади.
© Абдулазиз Саидалиханов таржимаси
Forwarded from Kun.uz | Расмий канал
barchaga assalomu aleykum...
barchangizni xabaringiz bor pensiya va nafaqalar 1-yanvardan 8 barobardan 10 barobarga oshishi va pensiya va nafaqalar esa qayta hisblab chiqish haqida qonun imzolangan...
lekin mahalliy aholi ushbu barobar degan so`zni tushunmasdan pensiyalarni hozirgi olib turgan summasini 8-10 ga ko`paytirib hayolida bir olam pul oladigandek... (masalan eng kam oylik ish haqi 202.000 bo`lsa endi 8 barobarini o`ylang)
chuchvarani hom sanabsizlar...😂😂😂
ayni damda talabalar o`z uylarida ta`tilda bo`lgani munosabati bilan foydalanib yaqinlariz tomonidan shunaqa savol bo`lib qolsa quyida 👇👇👇👇 bir maqola qoyaman boshqa blogger tomonidan yozilgan ... yaxshilab o`qib tushuntirasizlar degan umiddaman...
barchangizni xabaringiz bor pensiya va nafaqalar 1-yanvardan 8 barobardan 10 barobarga oshishi va pensiya va nafaqalar esa qayta hisblab chiqish haqida qonun imzolangan...
lekin mahalliy aholi ushbu barobar degan so`zni tushunmasdan pensiyalarni hozirgi olib turgan summasini 8-10 ga ko`paytirib hayolida bir olam pul oladigandek... (masalan eng kam oylik ish haqi 202.000 bo`lsa endi 8 barobarini o`ylang)
chuchvarani hom sanabsizlar...😂😂😂
ayni damda talabalar o`z uylarida ta`tilda bo`lgani munosabati bilan foydalanib yaqinlariz tomonidan shunaqa savol bo`lib qolsa quyida 👇👇👇👇 bir maqola qoyaman boshqa blogger tomonidan yozilgan ... yaxshilab o`qib tushuntirasizlar degan umiddaman...
Forwarded from Бугуннинг гапи
533 минг нафардан ортиқ пенсионернинг пенсия миқдорлари ўртача 65 минг сўмдан 265 минг сўмгача ошади
Молия вазирлиги ҳузуридаги бюджетдан ташқари Пенсия жамғармасининг матбуот хизматидан маълум қилишларича, бугунги кунда мамлакатимизда 118 минг нафардан зиёд ишловчи пенсионер бор. Уларнинг фақат 40 минг нафари ёки 34 фоизи ўз пенсияларини тўлиқ олишар эди. 78 минг нафардан ортиқ ёки 66 фоиз ишловчи пенсионерлар бундай имкониятдан маҳрум бўлиб, пенсияларининг фақат ярмини, яъни 50 фоизини олиб келишаётган эди.
Президентимизнинг 2018 йил 12 декабрда имзолаган фармон билан жорий йилнинг 1 январидан бошлаб, барча ишловчи пенсионерларга пенсиялар тўлиқ миқдорда тўлаш тўғрисида қарор қабул қилинди.
Бу эса, ўз навбатида, кекса ёшдаги фуқароларга пенсияга чиққандан кейин ҳам мамлакатимизнинг жамоат ва ижтимоий-иқтисодий ҳаётида тенг иштирокини таъминлашга, ёшларга ўзларининг касбий маҳорати, бой ҳаётий ва меҳнат тажрибаларини сингдиришга имконият яратади. Бундан ташқари, юқори иш ҳақи ҳисобидан пенсияга чиққан фуқароларимизга муносиб пенсия миқдорини белгилаш орқали ижтимоий адолат принципини қарор топтириш мақсадида ушбу фармонда пенсияни ҳисоб-китоб қилиш учун иш ҳақининг максимал миқдорини энг кам ойлик иш ҳақининг 8 баробаридан 10 баробаригача оширилиши ҳам белгиланди.
Амалдаги тартибга асосан, юқори миқдорда ойлик иш ҳақи олувчи фуқароларга пенсияни ҳисоблашда фақат энг кам ойлик иш ҳақининг 8 баробаригача бўлган даромади инобатга олиниб, ундан юқори қисми ҳисобга олинмас эди.
Мисол учун, ўртача ойлик иш ҳақи - 2200 минг сўм ва иш стажи 35 йил бўлган фуқарога амалдаги тартиб бўйича пенсия ҳисоблашда 1621 минг сўм (энг кам иш ҳақининг 8 баравари) инобатга олинган (қолган қисми, яъни 579 минг сўм ҳисобга олинмаган). Шундан келиб чиқиб ушбу сумманинг 55 фоизи, яъни пенсиянинг таянч миқдори (891 550 сўм) белгиланиб, талаб этиладиган (25 йил)дан ортиқча ишлаган 10 йилнинг ҳар бир йили учун 1 фоиздан қўшимча ҳисобланиб, пенсиянинг умумий миқдори 1 054 минг сўмни ташкил этар эди.
Янги тартиб бўйича эса, ушбу фуқарога ўртача ойлик иш ҳақи 1 621 минг сўм эмас, 2 027 минг сўм (ЭКИҲнинг 10 баравари) миқдорида ҳисобга олинади. Бунда, пенсиянинг таянч миқдори 1 115 минг сўмни, ортиқча ишлаган йиллар учун қўшимчани ҳисобга олган ҳолда пенсиянинг умумий миқдори 1 317 минг сўмни ташкил этади ёки 263 минг сўмга ошади.
Шуни таъкидлаш керакки, бу фармон нафақат 2019 йил 1 январдан кейин пенсияга чиқувчиларга, балки ушбу тоифага тушувчи ҳозирги кунда пенсия олиб турган пенсионерларга ҳам татбиқ этилади ҳамда уларнинг пенсиялари қайта ҳисоблаб чиқилади.
Ҳисоб-китобларга кўра, 533 минг нафардан ортиқроқ пенсионернинг пенсия миқдорлари ўртача 65 минг сўмдан 265 минг сўмгача ошади. Бунинг учун 2019 йилда 1,8 триллион сўм миқдорида маблағ талаб этилади.
Қайд этиш жоизки, мазкур харажатлар куни кеча Олий Мажлис Сенати тасдиқлаган Давлат бюджети, хусусан Молия вазирлиги ҳузуридаги бюджетдан ташқари Пенсия жамғармасининг 2019 йилги параметрларида кўзда тутилган бўлиб, Давлат бюджетидан қўшимча маблағ ажратишни талаб этмайди.
Бу ҳақда ЎзА хабар бераяпти
https://t.me/joinchat/AAAAAFDsqn0uS_lzEcmvbw
Молия вазирлиги ҳузуридаги бюджетдан ташқари Пенсия жамғармасининг матбуот хизматидан маълум қилишларича, бугунги кунда мамлакатимизда 118 минг нафардан зиёд ишловчи пенсионер бор. Уларнинг фақат 40 минг нафари ёки 34 фоизи ўз пенсияларини тўлиқ олишар эди. 78 минг нафардан ортиқ ёки 66 фоиз ишловчи пенсионерлар бундай имкониятдан маҳрум бўлиб, пенсияларининг фақат ярмини, яъни 50 фоизини олиб келишаётган эди.
Президентимизнинг 2018 йил 12 декабрда имзолаган фармон билан жорий йилнинг 1 январидан бошлаб, барча ишловчи пенсионерларга пенсиялар тўлиқ миқдорда тўлаш тўғрисида қарор қабул қилинди.
Бу эса, ўз навбатида, кекса ёшдаги фуқароларга пенсияга чиққандан кейин ҳам мамлакатимизнинг жамоат ва ижтимоий-иқтисодий ҳаётида тенг иштирокини таъминлашга, ёшларга ўзларининг касбий маҳорати, бой ҳаётий ва меҳнат тажрибаларини сингдиришга имконият яратади. Бундан ташқари, юқори иш ҳақи ҳисобидан пенсияга чиққан фуқароларимизга муносиб пенсия миқдорини белгилаш орқали ижтимоий адолат принципини қарор топтириш мақсадида ушбу фармонда пенсияни ҳисоб-китоб қилиш учун иш ҳақининг максимал миқдорини энг кам ойлик иш ҳақининг 8 баробаридан 10 баробаригача оширилиши ҳам белгиланди.
Амалдаги тартибга асосан, юқори миқдорда ойлик иш ҳақи олувчи фуқароларга пенсияни ҳисоблашда фақат энг кам ойлик иш ҳақининг 8 баробаригача бўлган даромади инобатга олиниб, ундан юқори қисми ҳисобга олинмас эди.
Мисол учун, ўртача ойлик иш ҳақи - 2200 минг сўм ва иш стажи 35 йил бўлган фуқарога амалдаги тартиб бўйича пенсия ҳисоблашда 1621 минг сўм (энг кам иш ҳақининг 8 баравари) инобатга олинган (қолган қисми, яъни 579 минг сўм ҳисобга олинмаган). Шундан келиб чиқиб ушбу сумманинг 55 фоизи, яъни пенсиянинг таянч миқдори (891 550 сўм) белгиланиб, талаб этиладиган (25 йил)дан ортиқча ишлаган 10 йилнинг ҳар бир йили учун 1 фоиздан қўшимча ҳисобланиб, пенсиянинг умумий миқдори 1 054 минг сўмни ташкил этар эди.
Янги тартиб бўйича эса, ушбу фуқарога ўртача ойлик иш ҳақи 1 621 минг сўм эмас, 2 027 минг сўм (ЭКИҲнинг 10 баравари) миқдорида ҳисобга олинади. Бунда, пенсиянинг таянч миқдори 1 115 минг сўмни, ортиқча ишлаган йиллар учун қўшимчани ҳисобга олган ҳолда пенсиянинг умумий миқдори 1 317 минг сўмни ташкил этади ёки 263 минг сўмга ошади.
Шуни таъкидлаш керакки, бу фармон нафақат 2019 йил 1 январдан кейин пенсияга чиқувчиларга, балки ушбу тоифага тушувчи ҳозирги кунда пенсия олиб турган пенсионерларга ҳам татбиқ этилади ҳамда уларнинг пенсиялари қайта ҳисоблаб чиқилади.
Ҳисоб-китобларга кўра, 533 минг нафардан ортиқроқ пенсионернинг пенсия миқдорлари ўртача 65 минг сўмдан 265 минг сўмгача ошади. Бунинг учун 2019 йилда 1,8 триллион сўм миқдорида маблағ талаб этилади.
Қайд этиш жоизки, мазкур харажатлар куни кеча Олий Мажлис Сенати тасдиқлаган Давлат бюджети, хусусан Молия вазирлиги ҳузуридаги бюджетдан ташқари Пенсия жамғармасининг 2019 йилги параметрларида кўзда тутилган бўлиб, Давлат бюджетидан қўшимча маблағ ажратишни талаб этмайди.
Бу ҳақда ЎзА хабар бераяпти
https://t.me/joinchat/AAAAAFDsqn0uS_lzEcmvbw
Ertaga 654-694 guruhlardan web dasturlashdan oxirgi kun laboratoriyalarni topshirish
Qabul qilish vaqti 13:30
B blok 302-xona
Qabul qilish vaqti 13:30
B blok 302-xona
Қизалоқ онасининг сочлари орасидан кўриниб турган оқ толаларга кўзи тушди. Ҳайрон бўлиб сўради:
-Нега сочингизда оқлар бор, ойижон?
Она жавоб берди:
- Ҳар хато қилганингда, мени ранжитганингда, гапимга қулоқ солмаганингда сочимдан битта қора тола оқариб қолади.
Бу гапни эшитиб қизалоқ бир муддат ўйланиб қолди, кейин олдингидан ҳам ҳайратланиб деди:
-Унда бувимнинг ҳамма сочлари қандай қилиб оппоқ бўлиб қолган?
-Нега сочингизда оқлар бор, ойижон?
Она жавоб берди:
- Ҳар хато қилганингда, мени ранжитганингда, гапимга қулоқ солмаганингда сочимдан битта қора тола оқариб қолади.
Бу гапни эшитиб қизалоқ бир муддат ўйланиб қолди, кейин олдингидан ҳам ҳайратланиб деди:
-Унда бувимнинг ҳамма сочлари қандай қилиб оппоқ бўлиб қолган?
(Бир болакайнинг айтганлари)
Иккинчи синфда ўқиётган кезларимда мактабимизда бомба портлади. Синфдан отилиб чиққанча укамни қидира бошладим. Бомбанинг овозидан қўрқиб кетган укам йиғлаб, қалтираб, қаршимда турарди. Қўрқувдан уйга қандай етиб келганимизни билмайман.
Мана шу урушнинг кетидан опам ва акамларни йўқотдим. Дадам ҳам урушнинг қурбонига айланганди.
Ҳали ҳануз эслайман, кичкина 5-6 ёш эдим чамаси, уйимизда кичкинагина телевизор бор эди. Бир куни телевизорда ёш болаларнинг бир буюм талашаётганини кўриб, онамдан у нима эканлигини сўрадим. Онам жавоб бермай узоқ вақт йиғлаб турдилар. Кейин, у болалар ўйнайдиган ўйинчоқ деб тушунтирди. Мен ҳам айнан ўшандай ўйинчоғим бўлишини орзу қила бошладим, болалар талашаяпдими, демак арзигулик экан деб ўйладим.
Дадам бизни ташлаб кетгач, кўп кезларда уйда овқат бўлмас эди. Бир куни онам егуликка ҳеч нарса қолмагани боис бизни уйда қолдириб, ўзи овқат қидириб кетди.
Аммо ўша тун онам уйга қайтмади.
Тонгга яқин, онамни мактабга кетиш йўлагидан топдик. Совуқ ерда музлаганча жим ётарди.
Қўлида бир бурда нон…
«Ухлаб қолдимикан» деб уйғотмоқчи бўлдим, аммо турмадилар.
Бир амаллаб одамларни чақириб келдим. Улар онамни кўмиб, устларига тупроқ ташашди.
Кечга яқин укам билан ёлғиздек ҳис қилдик ўзимизни ва онамни ётган жойларига бориб, улар билан ётиб, тонг оттирдик.
Олдинлари онамнинг бағрида ётсак иссиқликни ҳис этардик, аммо бу кеча жуда совуқ қотдик…
Онамдан сўнг баъзи қўшнилар бизга егулик бериб туришди, оз бўлсада кўпдек туйиларди биз учун. Аммо орадан ҳеч қанча ўтмай, қўшниларимизни ҳам қандайдир ёвуз кимсалар келиб, отиб ташлашди.
Кунлар совуқлаша бошлади. Укам иккимизни ҳам иссиқ усти-бошимиз йўқ эди. Иложсиз ўша ўлдирилиб кетилган қўшниларимизнинг кийимларини кийиб, ўзларини эса онамни қандай кўмишган бўлса, биз ҳам уларни шундай кўмдик.
Қачон тўйиб овқатланганимизни билмайман. Айниқса онамдан кейин бир бурда нонга зориқиб ахлат қутилари ва ердан нон ушоқларини териб ейдиган бўлдик.
Кунлардан бир кун овқат қидириб қўшни қишлоққа бордик.
Ярим тун, одамлар қаергадир шошиб югураётган эди. Биз ҳам уларга қўшилишиб чопдик. Кейин билсак, улар Суриядан бошқа давлатга қочиб ўтишаётган экан. Вақтинча муҳожирлар лагерида яшадик.
Кундузлари укам бошқа болалар билан бирга ўйнарди, мен эса катталарнинг ишларига ёрдамлашар эдим.
Орадан бир неча йил ўтгач, бизларни Канадага юборишди.
Бу ерда бизни яхши кутиб олишди. Канада сенга ёқдими деб сўрашганида, «ҳа…умримда биринчи бор қушнинг сайрашини эшитишим, жуда гўзал экан», дея жавоб бердим.
Бизни бир Суриялик оила ўз қарамоғига олди. Уйлари жуда ҳам иссиқ ва ҳатто иссиқ сув ҳам бор экан.
Менга ва укамга иссиқ оёқ кийимлар беришди. Аммо ўрганишимиз қийин бўлаяпти, Сурияда оёқ кийимимиз йўқлигига ялангоёқ юриб одатланиб қолган эканмиз.
Қани эди ота-онам ва опа-акаларим ҳам ҳозир биз билан бўлишганида эди, мен уларни ўзим манашу Канадага олиб келган бўлар эдим.
Ўз оиламни соғиндим… Айниқса, Онамни…
Бу ердаги шароит қанчалик яхши бўлмасин кўникишим қийин бўлаяпти. Исрофгарчилик ниҳоятда кўп экан. Онам исрофгарчиликни ёмон кўрарди, ҳар гал «борига шукр қилиб, йўғига сабр қилишликка одатлангин» дея танбеҳ берардилар.
Фақат Канада эмас бутун уруш бўлмаётган, тинчлик осудаликда яшаётган давлатларнинг барида исрофгарчилик кўп экан. Сурияда худди охирги сониямизни яшаётгандек кун кечирардик. Бу ерларда эса одамлар ҳеч ўлмайдигандек яшар эканлар.
(Суриялик 12 яшарлик болакай)
Иккинчи синфда ўқиётган кезларимда мактабимизда бомба портлади. Синфдан отилиб чиққанча укамни қидира бошладим. Бомбанинг овозидан қўрқиб кетган укам йиғлаб, қалтираб, қаршимда турарди. Қўрқувдан уйга қандай етиб келганимизни билмайман.
Мана шу урушнинг кетидан опам ва акамларни йўқотдим. Дадам ҳам урушнинг қурбонига айланганди.
Ҳали ҳануз эслайман, кичкина 5-6 ёш эдим чамаси, уйимизда кичкинагина телевизор бор эди. Бир куни телевизорда ёш болаларнинг бир буюм талашаётганини кўриб, онамдан у нима эканлигини сўрадим. Онам жавоб бермай узоқ вақт йиғлаб турдилар. Кейин, у болалар ўйнайдиган ўйинчоқ деб тушунтирди. Мен ҳам айнан ўшандай ўйинчоғим бўлишини орзу қила бошладим, болалар талашаяпдими, демак арзигулик экан деб ўйладим.
Дадам бизни ташлаб кетгач, кўп кезларда уйда овқат бўлмас эди. Бир куни онам егуликка ҳеч нарса қолмагани боис бизни уйда қолдириб, ўзи овқат қидириб кетди.
Аммо ўша тун онам уйга қайтмади.
Тонгга яқин, онамни мактабга кетиш йўлагидан топдик. Совуқ ерда музлаганча жим ётарди.
Қўлида бир бурда нон…
«Ухлаб қолдимикан» деб уйғотмоқчи бўлдим, аммо турмадилар.
Бир амаллаб одамларни чақириб келдим. Улар онамни кўмиб, устларига тупроқ ташашди.
Кечга яқин укам билан ёлғиздек ҳис қилдик ўзимизни ва онамни ётган жойларига бориб, улар билан ётиб, тонг оттирдик.
Олдинлари онамнинг бағрида ётсак иссиқликни ҳис этардик, аммо бу кеча жуда совуқ қотдик…
Онамдан сўнг баъзи қўшнилар бизга егулик бериб туришди, оз бўлсада кўпдек туйиларди биз учун. Аммо орадан ҳеч қанча ўтмай, қўшниларимизни ҳам қандайдир ёвуз кимсалар келиб, отиб ташлашди.
Кунлар совуқлаша бошлади. Укам иккимизни ҳам иссиқ усти-бошимиз йўқ эди. Иложсиз ўша ўлдирилиб кетилган қўшниларимизнинг кийимларини кийиб, ўзларини эса онамни қандай кўмишган бўлса, биз ҳам уларни шундай кўмдик.
Қачон тўйиб овқатланганимизни билмайман. Айниқса онамдан кейин бир бурда нонга зориқиб ахлат қутилари ва ердан нон ушоқларини териб ейдиган бўлдик.
Кунлардан бир кун овқат қидириб қўшни қишлоққа бордик.
Ярим тун, одамлар қаергадир шошиб югураётган эди. Биз ҳам уларга қўшилишиб чопдик. Кейин билсак, улар Суриядан бошқа давлатга қочиб ўтишаётган экан. Вақтинча муҳожирлар лагерида яшадик.
Кундузлари укам бошқа болалар билан бирга ўйнарди, мен эса катталарнинг ишларига ёрдамлашар эдим.
Орадан бир неча йил ўтгач, бизларни Канадага юборишди.
Бу ерда бизни яхши кутиб олишди. Канада сенга ёқдими деб сўрашганида, «ҳа…умримда биринчи бор қушнинг сайрашини эшитишим, жуда гўзал экан», дея жавоб бердим.
Бизни бир Суриялик оила ўз қарамоғига олди. Уйлари жуда ҳам иссиқ ва ҳатто иссиқ сув ҳам бор экан.
Менга ва укамга иссиқ оёқ кийимлар беришди. Аммо ўрганишимиз қийин бўлаяпти, Сурияда оёқ кийимимиз йўқлигига ялангоёқ юриб одатланиб қолган эканмиз.
Қани эди ота-онам ва опа-акаларим ҳам ҳозир биз билан бўлишганида эди, мен уларни ўзим манашу Канадага олиб келган бўлар эдим.
Ўз оиламни соғиндим… Айниқса, Онамни…
Бу ердаги шароит қанчалик яхши бўлмасин кўникишим қийин бўлаяпти. Исрофгарчилик ниҳоятда кўп экан. Онам исрофгарчиликни ёмон кўрарди, ҳар гал «борига шукр қилиб, йўғига сабр қилишликка одатлангин» дея танбеҳ берардилар.
Фақат Канада эмас бутун уруш бўлмаётган, тинчлик осудаликда яшаётган давлатларнинг барида исрофгарчилик кўп экан. Сурияда худди охирги сониямизни яшаётгандек кун кечирардик. Бу ерларда эса одамлар ҳеч ўлмайдигандек яшар эканлар.
(Суриялик 12 яшарлик болакай)
Ўқитувчининг сочини олаётган профессионал сартарош сўрабди:
- нега мактаб таълим тизимимиз борган сари ёмонлашиб кетмоқда?
Ўқитувчи озгина ўйланиб жавоб берибди:
- тасаввур қилинг, соч олиш учун ишлатадиган ҳар бир инструментингизни қўлланилишини ёзма шаклда исботлашингиз ва тушунтиришингиз керак, хар бир одамнинг сочини олиш бўйича кунлик, ҳафталик, ойлик, чораклик, йиллик, 3 йиллик, 5 йиллик режалар ва истиқбол режаларингизни тузишингиз лозим, сочни ювиш тартибини, шампунь ва бошқа соч учун косметик моддаларни изохлаб ёзма ҳисобот тайёрлашингиз керак. Бу ишлардан ташқари Сизнинг статусингизни белгилаш “Бош ювиш ва сочга эътибор” каби мавзуларда маъруза қилиш ҳамда “Соч олдириш ахборот технологиялари шароитида тарихий урф” мавзусидаги семинар ва конференциялардаги чиқишларингизга мижозларингизнинг фикр-мулоҳазалари, тақризлари асосида белгиланади. Юқоридагиларнинг қарори асосида ўткир тиғли қайчидан фойдаланиш таъқиқланади.
Ҳар ойда бир неча марта назоратга миссия келади. Ҳар бир мижоз билан “аввалги ва кейинги ҳолат” ҳақида сельфи қилиб, расм чиқариб, уни хисоботга қўшиб тикиб, комиссияга топширасиз ва бу ҳақиқат эканлигини оғзаки суҳбат ўзингиз ёки салон раҳбари билан бирга исботлаб беришингиз керак. Даврий равишда хар бир мижозингиз ва қўшниларингизнинг коммунал тўловларини тўлашаётганлиги ҳақида маълумотномаларини тўплаб, топшириб боришингиз керак.
Яна баъзида мижозларингизнинг уйига бориб, уларнинг сочлари яхши ўсаётганлигини, муаммолари йўқлигини, ҳеч қандай психологик ёрдам керакмаслигини сўрашингиз керак.
Яна ойда бир неча марта ихтиёрий равишда кўча супуришга, йўл четларини ва дарахтларни оқлашга чиқишингиз керак. Йилда бир марта металолом ва пахта йиғиш мавсумида иштирок этишингиз керак.
Ундан кейин ишдан бўш вақтингизда яна .....
- ТЎХТАНГ, ЕТАДИ!!! Сочни қачон оламан!! дебди.
- нега мактаб таълим тизимимиз борган сари ёмонлашиб кетмоқда?
Ўқитувчи озгина ўйланиб жавоб берибди:
- тасаввур қилинг, соч олиш учун ишлатадиган ҳар бир инструментингизни қўлланилишини ёзма шаклда исботлашингиз ва тушунтиришингиз керак, хар бир одамнинг сочини олиш бўйича кунлик, ҳафталик, ойлик, чораклик, йиллик, 3 йиллик, 5 йиллик режалар ва истиқбол режаларингизни тузишингиз лозим, сочни ювиш тартибини, шампунь ва бошқа соч учун косметик моддаларни изохлаб ёзма ҳисобот тайёрлашингиз керак. Бу ишлардан ташқари Сизнинг статусингизни белгилаш “Бош ювиш ва сочга эътибор” каби мавзуларда маъруза қилиш ҳамда “Соч олдириш ахборот технологиялари шароитида тарихий урф” мавзусидаги семинар ва конференциялардаги чиқишларингизга мижозларингизнинг фикр-мулоҳазалари, тақризлари асосида белгиланади. Юқоридагиларнинг қарори асосида ўткир тиғли қайчидан фойдаланиш таъқиқланади.
Ҳар ойда бир неча марта назоратга миссия келади. Ҳар бир мижоз билан “аввалги ва кейинги ҳолат” ҳақида сельфи қилиб, расм чиқариб, уни хисоботга қўшиб тикиб, комиссияга топширасиз ва бу ҳақиқат эканлигини оғзаки суҳбат ўзингиз ёки салон раҳбари билан бирга исботлаб беришингиз керак. Даврий равишда хар бир мижозингиз ва қўшниларингизнинг коммунал тўловларини тўлашаётганлиги ҳақида маълумотномаларини тўплаб, топшириб боришингиз керак.
Яна баъзида мижозларингизнинг уйига бориб, уларнинг сочлари яхши ўсаётганлигини, муаммолари йўқлигини, ҳеч қандай психологик ёрдам керакмаслигини сўрашингиз керак.
Яна ойда бир неча марта ихтиёрий равишда кўча супуришга, йўл четларини ва дарахтларни оқлашга чиқишингиз керак. Йилда бир марта металолом ва пахта йиғиш мавсумида иштирок этишингиз керак.
Ундан кейин ишдан бўш вақтингизда яна .....
- ТЎХТАНГ, ЕТАДИ!!! Сочни қачон оламан!! дебди.
Universal study via @vote
😂😂😂😂😂😂😂😂😂
anonymous poll
👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻 – 7
👍👍👍👍👍👍👍 100%
👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻
▫️ 0%
👥 7 people voted so far.
anonymous poll
👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻 – 7
👍👍👍👍👍👍👍 100%
👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻👎🏻
▫️ 0%
👥 7 people voted so far.
Lecture 14.ppt
439.5 KB
This Presentation for Group: 218-16
Subject: Multimedia engineering
lecture:14
Subject: Multimedia engineering
lecture:14
Lecture 15.ppt
518.5 KB
This Presentation for Group: 218-16
Subject: Multimedia engineering
lecture:15
Subject: Multimedia engineering
lecture:15
BILASIZMI?
Agar siz 1 so'm olib uni har kuni 2 marta ko'paytirib qo'shib boraversangiz (1+2+4+8...) bu pul bir oyda 1 073 741 823 so'm bo'ladi
Agar siz 1 so'm olib uni har kuni 2 marta ko'paytirib qo'shib boraversangiz (1+2+4+8...) bu pul bir oyda 1 073 741 823 so'm bo'ladi
ҲАЙРАТОМУЗ_МАЪЛУМОТЛАР
23, 230, 23000...
Ҳар бир рақам инсон ҳаётида ўз рамзига эга. Лекин ҳеч бир рақам 23 соничалик кўп учрамайди. Бунинг исботи:
- умуртқа поғонамиз сони 23 та;
- баданимизда 230 та, қўлимизда эса 23 та бўғин мавжуд;
- инсон биоритмик туркуми 23 кундан иборат;
- бир кеча-кундуз давомида ўртача 23000 марта нафас олиб, нафас чиқарилади;
- қон инсон танасини 23 сонияда буткул айланиб чиқади;
- инсоннинг ўртача 63 йиллик умри 23000 кунга тенг;
- инсон 75 йил умр кўрса, унинг уйқуда бўлган вақти 23 йилга тенг экан.
Айтишларича, 23 сони айрилиқ ва ҳижрон рамзи.
Юқорида келтирилган маълумотларни ўқигач, 23 рақами инсонга умри давомида йўлдош эмасмикан, деган хулосага келиш мумкин.
Men esa qaysidur 23-sanada tug'ulganman 😂😂😂
23, 230, 23000...
Ҳар бир рақам инсон ҳаётида ўз рамзига эга. Лекин ҳеч бир рақам 23 соничалик кўп учрамайди. Бунинг исботи:
- умуртқа поғонамиз сони 23 та;
- баданимизда 230 та, қўлимизда эса 23 та бўғин мавжуд;
- инсон биоритмик туркуми 23 кундан иборат;
- бир кеча-кундуз давомида ўртача 23000 марта нафас олиб, нафас чиқарилади;
- қон инсон танасини 23 сонияда буткул айланиб чиқади;
- инсоннинг ўртача 63 йиллик умри 23000 кунга тенг;
- инсон 75 йил умр кўрса, унинг уйқуда бўлган вақти 23 йилга тенг экан.
Айтишларича, 23 сони айрилиқ ва ҳижрон рамзи.
Юқорида келтирилган маълумотларни ўқигач, 23 рақами инсонга умри давомида йўлдош эмасмикан, деган хулосага келиш мумкин.
Men esa qaysidur 23-sanada tug'ulganman 😂😂😂
Seshanba 3-juftlik
shanba 6-juftlik
qayta ishlash kunlari barcha talabalarga
shanba 6-juftlik
qayta ishlash kunlari barcha talabalarga
Forwarded from Muhrim / Муҳрим
Жамшид аканинг ёзишича, «Ўзбекистонда YouTube ва Facebook’ни блоклаш ташаббускори ишдан олинган». Аканинг «куч ишлатар тизимлардаги манбалари» берган маълумотга кўра, ишдан олинган одам ДХХда ишлаган, хизматнинг ахборот соҳасини назорат қилишга масъул ходими бўлган; исми йўқ.
Жамшид аканинг қўшимча қилишича, ДХХдаги ишидан айрилган ўша одам нафақат YouTube ва Facebook’ни блокланишида, балки «Хабар.уз», «Кун.уз», «Қалампир.уз», «Соф.уз» сайтларининг бир муддат очилмай қолиши, орада бир диний мавзуда фаол блогерларнинг 15 суткалар олиши, «Турон 24» агентлигининг ёпилишида ҳам «асосий фигурант» эмиш.
Қизиқ, «Ўзбектелеком» ва АКТ вазирлигидагилар ҳозир ўзини қандай ҳис қилаётганийкин-а? Қандайдир «ускуналарни янгилаш», «жаҳон интернетидаги крипто-калитларнинг ўзгартирилиши» деган баҳоналари учун уялишмаяптимикин? Алдагандан кўра, жим турган, «бу саволни изоҳсиз қолдирамиз» деган яхшироқмасми?
Бундай олиб қарасанг, ҳеч нарса ўзгармаган-да — муаммонинг сабабини била туриб, неча ой алдов гапларни айтдик, уларга ишониб келдик; мана, ҳатто «Турон 24»нинг ёпилиб кетишига ҳам ДХХдагилар сабабчимиш... Эҳтимол, сўз эркинлиги (ва бошқа эркинликлар) ростдан ҳам бордир, лекин умумий қўрқув йўқолмагунича бу эркинликлар (ва уларнинг фойдаси)ни ҳис қилмаймиз, ИМҲО.
PS. ДХХнинг янги раиси очиқроқлик, ошкорароқлик тарафдори эканидан хабарингиз бор.
https://t.me/joinchat/AAAAAEG2GQMHhMdalJO5IQ
Жамшид аканинг қўшимча қилишича, ДХХдаги ишидан айрилган ўша одам нафақат YouTube ва Facebook’ни блокланишида, балки «Хабар.уз», «Кун.уз», «Қалампир.уз», «Соф.уз» сайтларининг бир муддат очилмай қолиши, орада бир диний мавзуда фаол блогерларнинг 15 суткалар олиши, «Турон 24» агентлигининг ёпилишида ҳам «асосий фигурант» эмиш.
Қизиқ, «Ўзбектелеком» ва АКТ вазирлигидагилар ҳозир ўзини қандай ҳис қилаётганийкин-а? Қандайдир «ускуналарни янгилаш», «жаҳон интернетидаги крипто-калитларнинг ўзгартирилиши» деган баҳоналари учун уялишмаяптимикин? Алдагандан кўра, жим турган, «бу саволни изоҳсиз қолдирамиз» деган яхшироқмасми?
Бундай олиб қарасанг, ҳеч нарса ўзгармаган-да — муаммонинг сабабини била туриб, неча ой алдов гапларни айтдик, уларга ишониб келдик; мана, ҳатто «Турон 24»нинг ёпилиб кетишига ҳам ДХХдагилар сабабчимиш... Эҳтимол, сўз эркинлиги (ва бошқа эркинликлар) ростдан ҳам бордир, лекин умумий қўрқув йўқолмагунича бу эркинликлар (ва уларнинг фойдаси)ни ҳис қилмаймиз, ИМҲО.
PS. ДХХнинг янги раиси очиқроқлик, ошкорароқлик тарафдори эканидан хабарингиз бор.
https://t.me/joinchat/AAAAAEG2GQMHhMdalJO5IQ
