ARMAGEDON U NAJAVI
HAMAS spreman da raketira izraelska nuklearna postrojenja u Dimoni koja čuva i nuklearne bojeve glave?
"Hamas poseduje desetak modernih raketa i to moćne iranske projektile Fajr-3, čiji je domet oko 80 kilometara. Te rakete mogle bi upotrebljene za napad na nuklearku Dimonu koja se nalazi svega tridesetak kilometara istočno od Beersheba, a u čijoj je blizini smešten i nuklearni reaktor", objavili su izraelski mediji, kao i neke strane agencije dodajući kako su rakete došle morem i kroz tunele iz Egipta sve do pojasa Gaze. Kraj Dimone se osim reaktora nalaze i izraelske nuklearne bojeve glave, no njihovo postojanje nikada nije bilo i službeno potvrđeno.
Dimona spremna?
Ne treba ni naglašavati kako je strah od nuklearnih napada jedna od najgorih noćnih mora u Izraelu koji je do sada bio više puta upozoren na nuklearne napade. Danas gotovo svi izraelski mediji pišu o potencijalnoj nuklearnoj opasnosti, a panika se neumitno širi. Izraelski zvaničnici su govoreći o "odbrani" Dimone naglasili kako je odbrana tog grada u stanju odbiti i napade sofisticiranijeg oružja nego što je to iranski Fajr-3.
👉👉👉 Sia.rs
HAMAS spreman da raketira izraelska nuklearna postrojenja u Dimoni koja čuva i nuklearne bojeve glave?
"Hamas poseduje desetak modernih raketa i to moćne iranske projektile Fajr-3, čiji je domet oko 80 kilometara. Te rakete mogle bi upotrebljene za napad na nuklearku Dimonu koja se nalazi svega tridesetak kilometara istočno od Beersheba, a u čijoj je blizini smešten i nuklearni reaktor", objavili su izraelski mediji, kao i neke strane agencije dodajući kako su rakete došle morem i kroz tunele iz Egipta sve do pojasa Gaze. Kraj Dimone se osim reaktora nalaze i izraelske nuklearne bojeve glave, no njihovo postojanje nikada nije bilo i službeno potvrđeno.
Dimona spremna?
Ne treba ni naglašavati kako je strah od nuklearnih napada jedna od najgorih noćnih mora u Izraelu koji je do sada bio više puta upozoren na nuklearne napade. Danas gotovo svi izraelski mediji pišu o potencijalnoj nuklearnoj opasnosti, a panika se neumitno širi. Izraelski zvaničnici su govoreći o "odbrani" Dimone naglasili kako je odbrana tog grada u stanju odbiti i napade sofisticiranijeg oružja nego što je to iranski Fajr-3.
👉👉👉 Sia.rs
POČINJE KOPNENI NAPAD IZRAELA NA GAZU?
Izraelski nacisti bombardovali su opet noćas Gazu i uništili sve komunikacije, tako da brojni strani novinari ne mogu više da izveštavaju o zločinima jevrejskih nacista nad Palestincima.
Jevrejski nacisti ubili su 7.200 Palestinaca za samo nekoliko dana, od toga više od 800 maloletne dece!
Izraelski nacisti bombardovali su opet noćas Gazu i uništili sve komunikacije, tako da brojni strani novinari ne mogu više da izveštavaju o zločinima jevrejskih nacista nad Palestincima.
Jevrejski nacisti ubili su 7.200 Palestinaca za samo nekoliko dana, od toga više od 800 maloletne dece!
Svi živimo u Matriksu, ceo svet je samo simulacija? Naučnici o jednoj od najneverovatnijih hipoteza!
Tim istraživača iz Britanije u naučnom radu pokušao da iznese dokaze da je moguća hipoteza simulacije, filozofska teorija prema kojoj svemir u kome živimo nije stvaran!
Miris kafe, sunčevi zraci koji se probijaju kroz drveće, zvuk vetra u mrkloj noći… Sve to bi moglo da bude jednako realno kao piksel na ekranu, navedeno je u filozofskom argumentu koji su 2003. objavili naučnici sa Oksforda. Hipoteza simulacije, kako je teorija nazvana, smatra da je moguće da ako čovečanstvo razvije tehnologiju da simulira svemir korišćenjem kompjutera, šanse su da mi već živimo u jednoj od tih simulacija, navodi Science Alert.
Iako hipoteza simulacije predstavlja više misaoni eksperiment nego stvarnu hipotezu, i delimično nalikuje na radnju čuvenog filma „Matriks“, mnogi naučnici vole da je proveravaju. Poslednji koji su to uradili su fizičar Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmutu i matematičar Serban Lepadatu sa Instituta za matematiku, fiziku i astronomiju Džeremaja Horoks, koji smatraju da je teorija moguća.
- Hipoteza simulacije je filozofska teorija u kojoj se smatra da su ceo svemir i naša realnost samo simulacija. Uprkos nedostatku dokaza, ova ideja dobija pristalice kako u naučnim krugovima, tako i u industriji zabave. Nedavni napredak na polju informacione fizike, poput publikacije o jednakosti principa mase, energije i informacija, čini se da podržavaju ovu teoriju – navodi se u radu objavljenom u žurnalu AIP Advances.
- Otkriće drugog zakona informacione dinamike (infodinamike) 2022. posebno pokreće nove i interesantne istraživačke alatke na raskrsnici između fizike i informacija – dodaju naučnici.
Oni navode da su ponovo ispitali drugi zakon infodinamike i njegovu primenjivost na digitalne informacije, genetske informacije, atomsku fiziku, matematičku simetriju i kosmologiju, ali i da „pružaju naučne dokaze za koje im se čini da podržavaju hipotezu simulacije“.
Vopson i Lepadatu navode da drugi zakon infodinamike, koji je zasnovan na drugom zakonu termodinamike, ukazuje na to da će bilo koji prirodni proces u svemiru dovesti do gubitka energije i povećanja u sistemu za merenje nereda ili entropiju. Vopson, koji misli da informacije mogu da se smatraju formom materije, smatra da bi isto moglo da bude istinito za informacione sisteme – nered bi trebalo da se poveća vremenom. Međutim, proučavajući dva različita sistema informacija – uređaje za čuvanje podataka i genom RNK – otkrio je da to nije slučaj. Drugi zakon infodinamike zahteva da entropija informacija ostane ista ili da opadne vremenom.
- Želeo sam da testiram drugi zakon infodinamike i da vidim da li će on podržati hipotezu simulacije čime bih je pomerio iz filozofskog u naučni svet – rekao je on.
U svom radu, naučnici ispituju šta ovaj novi zakon znači za različite naučne oblasti – genetiku, kosmologiju, atomsku fiziku, ispitivanje simetrije… Kako se navodi, analize su pokazale da kod mutacija virusa SARS-CoV-2 otkrića sugerišu da postoji mehanizam koji kontroliše mutacije po drugom zakonu infodinamike, da se elektroni u atomima raspoređuju tako da minimiziraju informacionu entropiju, kao i da ovaj zakon kontroliše i pojavu simetrije u svemiru.
Tim istraživača iz Britanije u naučnom radu pokušao da iznese dokaze da je moguća hipoteza simulacije, filozofska teorija prema kojoj svemir u kome živimo nije stvaran!
Miris kafe, sunčevi zraci koji se probijaju kroz drveće, zvuk vetra u mrkloj noći… Sve to bi moglo da bude jednako realno kao piksel na ekranu, navedeno je u filozofskom argumentu koji su 2003. objavili naučnici sa Oksforda. Hipoteza simulacije, kako je teorija nazvana, smatra da je moguće da ako čovečanstvo razvije tehnologiju da simulira svemir korišćenjem kompjutera, šanse su da mi već živimo u jednoj od tih simulacija, navodi Science Alert.
Iako hipoteza simulacije predstavlja više misaoni eksperiment nego stvarnu hipotezu, i delimično nalikuje na radnju čuvenog filma „Matriks“, mnogi naučnici vole da je proveravaju. Poslednji koji su to uradili su fizičar Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmutu i matematičar Serban Lepadatu sa Instituta za matematiku, fiziku i astronomiju Džeremaja Horoks, koji smatraju da je teorija moguća.
- Hipoteza simulacije je filozofska teorija u kojoj se smatra da su ceo svemir i naša realnost samo simulacija. Uprkos nedostatku dokaza, ova ideja dobija pristalice kako u naučnim krugovima, tako i u industriji zabave. Nedavni napredak na polju informacione fizike, poput publikacije o jednakosti principa mase, energije i informacija, čini se da podržavaju ovu teoriju – navodi se u radu objavljenom u žurnalu AIP Advances.
- Otkriće drugog zakona informacione dinamike (infodinamike) 2022. posebno pokreće nove i interesantne istraživačke alatke na raskrsnici između fizike i informacija – dodaju naučnici.
Oni navode da su ponovo ispitali drugi zakon infodinamike i njegovu primenjivost na digitalne informacije, genetske informacije, atomsku fiziku, matematičku simetriju i kosmologiju, ali i da „pružaju naučne dokaze za koje im se čini da podržavaju hipotezu simulacije“.
Vopson i Lepadatu navode da drugi zakon infodinamike, koji je zasnovan na drugom zakonu termodinamike, ukazuje na to da će bilo koji prirodni proces u svemiru dovesti do gubitka energije i povećanja u sistemu za merenje nereda ili entropiju. Vopson, koji misli da informacije mogu da se smatraju formom materije, smatra da bi isto moglo da bude istinito za informacione sisteme – nered bi trebalo da se poveća vremenom. Međutim, proučavajući dva različita sistema informacija – uređaje za čuvanje podataka i genom RNK – otkrio je da to nije slučaj. Drugi zakon infodinamike zahteva da entropija informacija ostane ista ili da opadne vremenom.
- Želeo sam da testiram drugi zakon infodinamike i da vidim da li će on podržati hipotezu simulacije čime bih je pomerio iz filozofskog u naučni svet – rekao je on.
U svom radu, naučnici ispituju šta ovaj novi zakon znači za različite naučne oblasti – genetiku, kosmologiju, atomsku fiziku, ispitivanje simetrije… Kako se navodi, analize su pokazale da kod mutacija virusa SARS-CoV-2 otkrića sugerišu da postoji mehanizam koji kontroliše mutacije po drugom zakonu infodinamike, da se elektroni u atomima raspoređuju tako da minimiziraju informacionu entropiju, kao i da ovaj zakon kontroliše i pojavu simetrije u svemiru.
- Pokazali smo da je drugi zakon infodinamike primenjiv na svaki sistem sa informacijama, uključujući biološke sisteme. To ukazuje da je evolucija bioloških oblika života takva da genetske mutacije nisu slučajne. Taj zakon može da objasni i fenomene atomske fizike, ali je najzanimljiva činjenica kosmološka neophodnost. On objašnjava i postojanje simetrije u svemiru. Kako je zakon univerzalan, može se zaključiti da sve upućuje na činjenicu da se čini da je ceo svemir simulacija. Osim toga, drugi važni aspekt drugog zakona infodinamike je da on validira princip jednakosti mase, energije i informacija. Prema tom principu, informacija nije samo matematički konstrukt, već može imati i malu masu i smatrana petom formom materije. Princip nije eksperimentalno potvrđen i privlači mnogo skepticizma. Da li je informacija fitička ili ne nije važno za ovu studiju jer se drugi zakon infodinamike primenjuje na nju bez obzira da li ima masu ili ne – navodi se u studiji.
Sledeći korak je eksperimentalna provera teorije, navodi se.
Sledeći korak je eksperimentalna provera teorije, navodi se.
ŠOKANTNO: MILICA ZAVETNICA I NJEN SUPRUG PODRŽALI UBIJANJE NEVINE DECE!
Gazde pokreta Zavetnici, Stefan Stamenkovski i njegova supruga Milica Đurđević Stamenkovski 2011. godine podržali su masovnog ubicu iz Norveške Brejvika koji je u suludom terorističkom napadu na jednom ostrvu ubio u nezapamćenom masakru čak 77 maloletne nevine dece, podmlatka levičarske partije.
I dok je ceo svet plakao u šoku, Zavetnici su lajkovali ovaj zločin!
Kakve nam to poruke šalju Zavetnici? Da li se može, ne daj Bože, očekivati od njih da isto tako podrže i ubijanje nevine dece u Srbiji samo zbog toga ako ta deca nisu nacionalisti ili desničari?!
Da li je moguće da u Srbiji ima i takvih ljudi koji će na izborima 17. Decembra da glasaju za Zavetnike i one koji podržavaju masovno ubijanje „nepodobne“ dece?!
Gazde pokreta Zavetnici, Stefan Stamenkovski i njegova supruga Milica Đurđević Stamenkovski 2011. godine podržali su masovnog ubicu iz Norveške Brejvika koji je u suludom terorističkom napadu na jednom ostrvu ubio u nezapamćenom masakru čak 77 maloletne nevine dece, podmlatka levičarske partije.
I dok je ceo svet plakao u šoku, Zavetnici su lajkovali ovaj zločin!
Kakve nam to poruke šalju Zavetnici? Da li se može, ne daj Bože, očekivati od njih da isto tako podrže i ubijanje nevine dece u Srbiji samo zbog toga ako ta deca nisu nacionalisti ili desničari?!
Da li je moguće da u Srbiji ima i takvih ljudi koji će na izborima 17. Decembra da glasaju za Zavetnike i one koji podržavaju masovno ubijanje „nepodobne“ dece?!
Huti, "Božji partizani", ponizili Amerikance u Crvenom moru
Napadi dronovima i raketama na teretne brodove Huta isprovocirali su američki napad na Jemen.
Zapadne snage su preduzele akciju nakon napada Huta - pobunjeničke grupe koju podržava Iran i koja kontroliše veliki deo Jemena.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da su američka i britanska vojska uspešno započele napade na Hute uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije.
Pogođeno je više od 12 lokacija, uključujući prestonicu, Sanu i Hudajdu, uporište Huta na Crvenom moru. Ciljevi u Jemenu uključivali su logistička čvorišta, sisteme protivvazdušne odbrane i skladišta oružja, piše Bi-Bi-Si.
Zašto su Huti napali brodove u Crvenom moru
Napadi su počeli nakon početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra.
Huti su izjavili da podržavaju Hamas i rekli da će gađati svaki brod koji putuje u Izrael.
U novembru su zaplenili, kako su rekli, izraelski teretni brod .
Od tada su napali nekoliko komercijalnih plovila dronovima i balističkim projektilima.
Napadi Huta u Crvenom moru porasli su za 500% između novembra i decembra. Pretnja je postala tolika da su velike kompanije prestale da plove u regionu, a troškovi osiguranja su porasli 10 puta od početka decembra.
Strah je da će cene goriva porasti i da će lanci snabdevanja biti oštećeni. Skoro 15% globalne pomorske trgovine prolazi kroz Crveno more, koje je Sueckim kanalom povezano sa Mediteranom i predstavlja najkraći brodski put između Evrope i Azije.
Vašington je optužio Iran da je "duboko uključen" u planiranje operacija protiv komercijalnih brodova u Crvenom moru.
Ko su Huti
Huti su naoružana grupa jemenske šiitske muslimanske manjine, Zaidi. Ime su dobili po osnivaču pokreta Huseinu al Hutiju.
Formalno poznata kao Ansar Alah (Božji partizani), grupa je formirana 1990-ih da bi se borila protiv onoga što su oni videli kao korupciju tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha.
Predsednik Saleh, uz podršku vojske Saudijske Arabije, pokušao je da eliminiše pobunjenike 2003. godine, ali su Huti preživeli.
Pobunjenici Huti od 2014. vode građanski rat protiv jemenske vlade.
Napadi dronovima i raketama na teretne brodove Huta isprovocirali su američki napad na Jemen.
Zapadne snage su preduzele akciju nakon napada Huta - pobunjeničke grupe koju podržava Iran i koja kontroliše veliki deo Jemena.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da su američka i britanska vojska uspešno započele napade na Hute uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije.
Pogođeno je više od 12 lokacija, uključujući prestonicu, Sanu i Hudajdu, uporište Huta na Crvenom moru. Ciljevi u Jemenu uključivali su logistička čvorišta, sisteme protivvazdušne odbrane i skladišta oružja, piše Bi-Bi-Si.
Zašto su Huti napali brodove u Crvenom moru
Napadi su počeli nakon početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra.
Huti su izjavili da podržavaju Hamas i rekli da će gađati svaki brod koji putuje u Izrael.
U novembru su zaplenili, kako su rekli, izraelski teretni brod .
Od tada su napali nekoliko komercijalnih plovila dronovima i balističkim projektilima.
Napadi Huta u Crvenom moru porasli su za 500% između novembra i decembra. Pretnja je postala tolika da su velike kompanije prestale da plove u regionu, a troškovi osiguranja su porasli 10 puta od početka decembra.
Strah je da će cene goriva porasti i da će lanci snabdevanja biti oštećeni. Skoro 15% globalne pomorske trgovine prolazi kroz Crveno more, koje je Sueckim kanalom povezano sa Mediteranom i predstavlja najkraći brodski put između Evrope i Azije.
Vašington je optužio Iran da je "duboko uključen" u planiranje operacija protiv komercijalnih brodova u Crvenom moru.
Ko su Huti
Huti su naoružana grupa jemenske šiitske muslimanske manjine, Zaidi. Ime su dobili po osnivaču pokreta Huseinu al Hutiju.
Formalno poznata kao Ansar Alah (Božji partizani), grupa je formirana 1990-ih da bi se borila protiv onoga što su oni videli kao korupciju tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha.
Predsednik Saleh, uz podršku vojske Saudijske Arabije, pokušao je da eliminiše pobunjenike 2003. godine, ali su Huti preživeli.
Pobunjenici Huti od 2014. vode građanski rat protiv jemenske vlade.
ČAROBNO: Slike ZIMSKE IDILE na planini Bešnjaji kod Kragujevca! Uskoro će GENERACIJE mladih Kragujevčana ovde provoditi NAJLEPŠE dane svog detinjstva!
Za Šumadiju neki kažu da je jedan od najlepših krajeva u Srbiji ali i čitavoj Evropi. Reke, brda, jezera, planine, beskrajne poljane čak i po koji vodopad, vinogradi, beskrajne poljane divni gradovi, trgovi, manastiri, crkve, zdanja arhitekture… ali i naravno i ljudi krase ovaj prelepi kraj.
Kao jedan od najlepših lokaliteta u Šumadiji ističe se planina Bešnjaja o kojoj se u poslednje vreme mnogo piše i to zbog svih dobrih stvari vezanih za nju.
Tako se bliži i završetak izgradnje odmarališta na planini Bešnjaji.
Ovo mesto koje odiše lepotom, mesto odmora i uživanja uskoro će zaista činiti radost svim stanovnicima našeg grada ali prvenstveno mladima koji će ovde provoditi najlepše školske i predškolske dane.
Uskoro će na ovom mestu kragujevačka deca letovati i zimovati a prelepe slike plene poglede i uzdahe svakog kome zapadanu za oko.
Odlazak na ovu ružu vetrova čisti duh i telo te definitivno pomaže zdravom razvoju ličnosti i očuvanju lepog raspoloženja i zdravlja.
Kraj radova se očekuje uskoro.
Građani se raduju ovom prelepom projektu. Možda čak i najlepšem u poslednjih nekoliko decenija na ovom prostoru.
Sumadijskenovine.info
Za Šumadiju neki kažu da je jedan od najlepših krajeva u Srbiji ali i čitavoj Evropi. Reke, brda, jezera, planine, beskrajne poljane čak i po koji vodopad, vinogradi, beskrajne poljane divni gradovi, trgovi, manastiri, crkve, zdanja arhitekture… ali i naravno i ljudi krase ovaj prelepi kraj.
Kao jedan od najlepših lokaliteta u Šumadiji ističe se planina Bešnjaja o kojoj se u poslednje vreme mnogo piše i to zbog svih dobrih stvari vezanih za nju.
Tako se bliži i završetak izgradnje odmarališta na planini Bešnjaji.
Ovo mesto koje odiše lepotom, mesto odmora i uživanja uskoro će zaista činiti radost svim stanovnicima našeg grada ali prvenstveno mladima koji će ovde provoditi najlepše školske i predškolske dane.
Uskoro će na ovom mestu kragujevačka deca letovati i zimovati a prelepe slike plene poglede i uzdahe svakog kome zapadanu za oko.
Odlazak na ovu ružu vetrova čisti duh i telo te definitivno pomaže zdravom razvoju ličnosti i očuvanju lepog raspoloženja i zdravlja.
Kraj radova se očekuje uskoro.
Građani se raduju ovom prelepom projektu. Možda čak i najlepšem u poslednjih nekoliko decenija na ovom prostoru.
Sumadijskenovine.info
POČELO JE: IRAN NAPAO AMERIKU! Iranska revolucionarna garda preuzela odgovornost za napad na američku bazu u Iraku!
U njihovom saopštenju se navodi da su raketni napadi čuvara islamske revolucije na „štabove špijuna i mesta okupljanja antiiranskih terorističkih grupa“ u Iraku i Siriji odgovor na nedavni teroristički napad u Kermanu (eksplozije na grob generala Kasima Sulejmanija) i u Rasku (napad na policijsku stanicu).
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je napala "špijunske centre i mesta gde se okupljaju antiiranske terorističke grupe" u iračkom Erbilu, javili su danas iranski državni mediji.
Napad je izveden u ponoć kao odgovor na nedavne terorističke zločine neprijatelja islamskog Irana i špijunski štab i mesta okupljanja antiiranskih terorističkih grupa, su gađana balističkim projektilima IRGC i uništena, saopštila je Iranska revolucionarna garda, prenela je državna iranska agencija IRNA.
U njihovom saopštenju se navodi da su raketni napadi čuvara islamske revolucije na „štabove špijuna i mesta okupljanja antiiranskih terorističkih grupa“ u Iraku i Siriji odgovor na nedavni teroristički napad u Kermanu (eksplozije na grob generala Kasima Sulejmanija) i u Rasku (napad na policijsku stanicu).
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je napala "špijunske centre i mesta gde se okupljaju antiiranske terorističke grupe" u iračkom Erbilu, javili su danas iranski državni mediji.
Napad je izveden u ponoć kao odgovor na nedavne terorističke zločine neprijatelja islamskog Irana i špijunski štab i mesta okupljanja antiiranskih terorističkih grupa, su gađana balističkim projektilima IRGC i uništena, saopštila je Iranska revolucionarna garda, prenela je državna iranska agencija IRNA.
Iran napao Pakistan balističkim raketama
Jedinice Iranske revolucionarne garde pokrenule su napade balističkim projektilima i dronovima na glavnu bazu terorističke grupe Džejš al Adl koja se nalazi u pakistanskoj provinciji Beludžistan na granici sa Iranom.
Ovo je prvi raketni udar iranskih oružanih snaga na pakistansku teritoriju, javila je iranska Press TV.
Sredinom decembra prošle godine dogodio se teroristički napad u oblasti Rask u jugoistočnoj iranskoj provinciji Sistan i Beludžistan, u kojem je poginulo najmanje 12 policajaca, a još sedam je povređeno. Odgovornost za teroristički napad preuzela je sunitska grupa Džaiš al Adl (Vojska pravde), u Iranu označena kao teroristička grupa, koja se bori protiv vlade Islamske Republike Iran čiju većinu stanovništva čine muslimani šiiti.
Provincija Sistan i Beludžistan nalaze se na jugoistoku Irana, na granici sa Avganistanom i Pakistanom i najčešće su mesta sukoba iranskih graničara koji se bore protiv trgovine drogom i terorizma.
Iran pokrenuo napade na Irak
Iranska vojska ispalila je više od 20 balističkih projektila na ciljeve u Iračkom Kurdistanu i Siriji, saopštila je Iranska revolucionarna garda.
Iranska revolucionarna garda je saopštila da je lansirano četiri projektila Kibar Sekan iz provincije Kuzestan na položaje Islamske države u regionu Idliba i još devet projektila na položaje „terorističkih grupa“ u drugim oblastima Sirije. Jedanaest projektila ispaljeno je iz različitih delova Irana na položaje Mosada u iračkom Kurdistanu. Kako je saopšteno, u Erbilu su četiri osobe poginule, a šest je povređeno u posledicama raketnih napada na područje američkog konzulata i međunarodnog aerodroma, prenosi ruska RIA novosti.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao je da je Iran napao Irački Kurdistan da bi zaštitio suverenitet, borio se protiv terorizma i kaznio narušioce bezbednosti Islamske Republike.
Zauzvrat, iračka vlada je istakla da raketni napad smatra pretnjom suverenitetu i da će preduzeti sve zakonske mere da odgovori, uključujući apel Savetu bezbednosti UN.
Osveta za teroristički napad u Iranu
Nekoliko dana pre napada, iranski vrhovni vođa Ali Hamnei pozvao je šiitski front otpora u arapskim zemljama da "udare neprijatelja" gde god da se nalazi.
Napadi na Erbil bili su odgovor na teroristički napad na Iran koji se dogodio 3. januara u gradu Kerman na jugoistoku Irana tokom pogrebne povorke povodom četvrte godišnjice smrti generala Kasema Sulejmanija. Ubijeno je 89 ljudi, a odgovornost za napad preuzela je Islamska država.
Jedinice Iranske revolucionarne garde pokrenule su napade balističkim projektilima i dronovima na glavnu bazu terorističke grupe Džejš al Adl koja se nalazi u pakistanskoj provinciji Beludžistan na granici sa Iranom.
Ovo je prvi raketni udar iranskih oružanih snaga na pakistansku teritoriju, javila je iranska Press TV.
Sredinom decembra prošle godine dogodio se teroristički napad u oblasti Rask u jugoistočnoj iranskoj provinciji Sistan i Beludžistan, u kojem je poginulo najmanje 12 policajaca, a još sedam je povređeno. Odgovornost za teroristički napad preuzela je sunitska grupa Džaiš al Adl (Vojska pravde), u Iranu označena kao teroristička grupa, koja se bori protiv vlade Islamske Republike Iran čiju većinu stanovništva čine muslimani šiiti.
Provincija Sistan i Beludžistan nalaze se na jugoistoku Irana, na granici sa Avganistanom i Pakistanom i najčešće su mesta sukoba iranskih graničara koji se bore protiv trgovine drogom i terorizma.
Iran pokrenuo napade na Irak
Iranska vojska ispalila je više od 20 balističkih projektila na ciljeve u Iračkom Kurdistanu i Siriji, saopštila je Iranska revolucionarna garda.
Iranska revolucionarna garda je saopštila da je lansirano četiri projektila Kibar Sekan iz provincije Kuzestan na položaje Islamske države u regionu Idliba i još devet projektila na položaje „terorističkih grupa“ u drugim oblastima Sirije. Jedanaest projektila ispaljeno je iz različitih delova Irana na položaje Mosada u iračkom Kurdistanu. Kako je saopšteno, u Erbilu su četiri osobe poginule, a šest je povređeno u posledicama raketnih napada na područje američkog konzulata i međunarodnog aerodroma, prenosi ruska RIA novosti.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao je da je Iran napao Irački Kurdistan da bi zaštitio suverenitet, borio se protiv terorizma i kaznio narušioce bezbednosti Islamske Republike.
Zauzvrat, iračka vlada je istakla da raketni napad smatra pretnjom suverenitetu i da će preduzeti sve zakonske mere da odgovori, uključujući apel Savetu bezbednosti UN.
Osveta za teroristički napad u Iranu
Nekoliko dana pre napada, iranski vrhovni vođa Ali Hamnei pozvao je šiitski front otpora u arapskim zemljama da "udare neprijatelja" gde god da se nalazi.
Napadi na Erbil bili su odgovor na teroristički napad na Iran koji se dogodio 3. januara u gradu Kerman na jugoistoku Irana tokom pogrebne povorke povodom četvrte godišnjice smrti generala Kasema Sulejmanija. Ubijeno je 89 ljudi, a odgovornost za napad preuzela je Islamska država.
PressTV
Iran’s IRGC targets terrorist bases in Pakistan with drones, missiles
The IRGC has targeted two main bases of the so-called Jaish ul-Adl terrorist group in Pakistan