Туркистон Иттифок харакати канали
2.7K subscribers
5.1K photos
1.94K videos
196 files
4.81K links
Safar Bekjon Urganji
Download Telegram
Forwarded from Туркистон Иттифок харакати канали (Сафар Бекжон Урганжи Сафар Бекжон Урганжи)
Batrak! Kitobxonlik yili munosibati bilan byjetdan sarflangan pullar qaerda? Avtokutubxonalar sotib olindi deb ishlativorilgan pullarga laylak yumurtasimi eding? Yoki eshshak sutidan pishloqga pul etmaganidan ishlativordingmi?
Forwarded from Markaziy Osiyo | library
O'zRda kutubxonalar soni:

2000y- 6027
2001y- 5936
2002y- 5943
2003y- 6158
2004y- 5953
2005y- 5892
2006y- 1200
2007y- 1521
2008y- 1650
2009y- 2722
2010y- 2809
2011y- 2809
2012y- 2831
2013y- 2834
2014y- 2877
2015- 2914
2016- 2908
2017- 2898
2018- 2902
2019- 398
2020- 400
2021- 402

Manba

Library @centerasia_library

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Forwarded from Туркистон Иттифок харакати канали (Сафар Бекжон Урганжи Сафар Бекжон Урганжи)
Forwarded from Туркистон Иттифок харакати канали (Сафар Бекжон Урганжи Сафар Бекжон Урганжи)
Сиёсий цирк. Tамоша мавсуми бошланмокда.

Барча ОАВ, Интернет бош мавзуси ШМ ўтказган "оламшумул ислохотлар" хақида бонг урмоқда.
Хўўўш ўзи бу Президентлик лавозимига ўтиргандан бери нима қилди? Бир сархиссоб қилайликчи...
Асли холатни ўрганишни 2008 йилдан бошлайлик.
  2008 йили АҚШда бошланган биржа инқирозлари ва кўчмас мулк инқирозлари сабаб барча давлатлар фавқулодда иқтисодни стимуллаш учун захира яратишни бошлашди.
   Ислом Каримов 2008 йил охиридан 2016 йил август ойи охиригача жами 25 миллиард  доллар, ўртача бир унцияси нархи 1350$ лик жами 18 518 518 унция физик олтин захирасини яратиб қўйиб, ташлаб кетди (бу очиқ манбаларда ва марказий банк хиссоботларида берилган маълумот)
   Шу ўтган 8 йил ичида барча ўғирликлар ва коррупциядан ортиб қолгани шунча захира бўлган.
Давлат қарзи эса жами узоқ муддатли, паст фоизли 9 миллиард доллар, ЯИМ хажми 169 миллиард доллар хиссобланган.
  ШМ келиб, бирдан ховлиқиб ўзининг иқтисодий дастурини ишлаб чиқишни бошлади.
Ўтган охирги 8 йилда нима қилди?
   Тараққиёт ва Тикланиш жамғармасини барча олтинлари тугади, лекин саноат олтин қазиб олиш Каримов давридан уч мартага ортди.
   Демак монетар олтин бу вақт ичида 3 мартага ортиб, хозир жами қўшимча 55-56 миллион унцияга кўпайиши хамда жами 74 миллион унциядан ошиши лозим эди. Лекин, бироқ, аммо деган бохоналарсиз реал хиссоблаймиз.
   Бугунги хиссоб китоб бўйича жами мавжуд очиқ маълумот асосида йиғилган олтин биржа бахоси бўйича бир унцияси 1930-1935$ бўлиб, Давлат захираси ўртача 143 миллиард доллардан ортиқ бўлиши лозим эди.
  Бу қазиб олинаётган металллар ичидан фақат олтин позицияси.
   Лекин охирги Марказий банк хиссоботи ва халқаро ташкилотларга тақдим қилинган хиссоботларда эса бундай рақам йўқ.
   Каримов вақтида газ, электр энергияси нархи саноат ишлаб чиқариш учун ахолига берилаяпган билан деярли бир ҳил эди. Ёқилғи, электр энергетика тизимилари ҳам хозиргидан муқим эди.
Ташқи қарз узоқ ва ўта узоқ муддатли кредитлар жами 9 миллиард эди.  Хозир эса 38 миллиард қисқа муддатли ва юқори фоизли.
   Каримов Хитойдан фоизсиз 30 йилга кредит олганди. ШМ эса 4,7% лик жами 5 йил, қисқа муддатли кредит олди. Қарз берувчи билан музокара қилиш ўрнига ўзига соққа қилди, Давлатни қарзга ботирди.
   Каримов вақтида қишлоқ хўжалиги дотацияда эди, қишлоқ хўжалигидан ҳеч бир турдаги солиқ олинмасди.
  ШМ даврида кластер ўйлаб топилди ва солиқ устига қўшимча солиқ билан бўғиб
ташланди.
Ҳар бир фермерни ўзини шахсий хўжалиги, кўп тармоқли сохалари бор эди.
  ШМ хеч бир қонун хужжатисиз, ошкора қишлоқ хўжалигини  шилиш мақсадида коррупцион Кластерни ўйлаб топди энди мана дехқон Сталин вақтидаги каби оч-нахор. Дехқончилик махсулотлари хаддан ташқари қиммат. Қулай иқлим шароити бўлгани билан халқ тўйиб мева-чева ея олмайди.
Хозир ташқи қарз умумий миқдори 38 миллиард доллар дан ошиб кетди. Туғлаётган чақалоқ бўйнигача қарзга ботган.
ШМ "иқтисодни ривожлантирдим" дейди. Қайси сохани ривожлантирди? 
Каримов вақтида ҳар бир туманда йилига камида 2 дона мактаб, 2 дона боғча капитал таъмирланарди, 1 дона коллеж биноси қурилар эди. Хозир қай тартибда таъмирланаяпти, қаерга бирор ўқув биноси қурилаяпти? Таълим сохаси ҳам ачинарли ахволга келди. Каримов грант асосида чет-эл олий таълим даргохларига узлуксиз ёшларимизни юбориб ўқитирар эди. Хозир грант тугул "грант" сўзи ҳам йўқ!
Халқаро ва вилоятлар ўртасидаги йўллар қайта капитал қурилиб, қаттиқ қопламали бетон йўллар барпо этилар эди. Қамчиқ давони барпо этилди. хозирчи? 
Янги уй битиб тўлиқ сифатига ГАСИН деган идора рухсат бергандан кейин сотилар эди хозирчи? Хозир ҳам қурилиш бўлаяпти, аммо сифати борми? Сувоғи тўкилиб, лифтлари тушиб кетмоқда. Зилзилага бардошлилиги текширилмайди.
Бирорта тарихий обидага зарар етмаганди, хозирчи?
   Уч марта бир хил тоифадаги йўл харакат қоидасини 365 кун ичида бузган хайдовчи гувохномаси 3 йилга бекор бўларди хозирчи? Хайдовчиларга солинаяпган жарималарни тури ўнтадан ошмас эди, хозирчи?
   Энг қизиғи у пайтда газни минг кубасини сотилиш нархи 160$ эди хозир 9$ га пасайган.
Forwarded from Туркистон Иттифок харакати канали (Сафар Бекжон Урганжи Сафар Бекжон Урганжи)
Ахолига сотиш нархи эса бир неча баробар ўсди. Бу қандай мантиққа тўғри келади?
Газ заправкаларидаги нарх эса осмонда. Хаттоки тўлиқ газ импорт қилаётган Австрияда АЁҚШларда ёқилғи, газ бундан арзон.
   2016 йил сентябрь ойидан буён Уран пули тўғрисида биров эшитмади, билмади ҳам.
   Бизни қизиқтираётган савол: жами 200 миллард атрофидаги очиқ манба маълумотлари асосида эълон қилинган, лекин хиссоботлардан тушиб қолган пул қаерда? 
Нима учун хамма "ёмон" дейдиган Каримов вақтида бир харбий хизматчи 15 йил ишлаб нафақага 800-900$ билан чиқиши мумкин бўлган бўлса, хозир йўқ?
  Нима учун харбий сержант ойлиги Каримов вақтида 1500-1800$ бўлган, хозир эса ундай эмас?
   Нима учун тўлиқ мактаблар бинолари қуриш мумкин бўлган, хозир хатто дарс ўтиш учун қора тахта (доска) билан хатто таъминлай олмайди?
   Бу "Мирзиёномика" ҳеч қандай ислохот эмас. Бу йирик халқаро миқиёсидаги корупцион синдикат.
   Ким бу тузумдан норози бўлиб, унга қарши чиқса "хоин" дейилади ким очиқ норозилик билдирилса "хоин" дейилади.
   Истаган ички мухолифат буни жуда яхши билади, сал кўпроқ гапирса олдига ташланган суяк билан овуниб юради.
   Ташқаридаги танқидчилар сотиб олиниши учун фақат очиқ маълумот асосидаги рақамларда олтинни ўзидан 143 миллард долларлик кейс бор.
Қани бу фактларни инкор этувчилар, бир охириги 8 йилдаги, ШМ бошқарувидаги вақт хиссоботларни олиб тахлил қилишсинчи!
   Конвертация бахона эмас, чунки биз махсусан бошқа позицияларга тегинмадик!
   Мис, нодир металлар, полиэтилен, пахта, ипак, мигрантларнинг йиллик 15 миллард доллардан ошиқ пул ўтказмалари, валюта импорт экспорт операцияларини тўлиқ қоплайди.
   ШМ қурган барча ГЭС, ГРЭС, ИЭС, темир йўллар, сотиб олинган янги самолётлар барчаси кредитга олинган, ёки кредитга олинган маблағлар эвазига қурилган!
  Олтин, табиий бойликларимиз сотилишидан тушган пулни бу ишларга хеч бирига алоқаси йўқ!
   Табиий бойликларимиздан тушган маблағ Каримов вақтида ҳам коррупцион схемалар билан Каримовга билдирмай ўзлаштирилган ва Каримов бундан фойдаланмаган! Аксинча Каримов табиий бойликларимиздан тушган маблағни Давлат хазинасини бойитиш учун сақлаган!
   Вақтида Каримов буйруғи билан, бориб 20 дона чўпонлардан йиғиб келинган эшшакларга жонли 5 соат концерт қўйган, бир эл "суйган" хофиз балки нима учун молхонада эшшакларга Каримов сайратганини билардирсиз.
Хамма отарчилар "меники, сеники" деб қичқиришдиларинг. Катта устозларинг вақтида молхонада эшшаклар учун тор тебратган.
Ит хурар, карвон ўтар.
   Давлатчилик, дўстлик қариндош уруғчиликка таянмайди!  Давлатчиликда фақат ва фақат манфаат ва давлат мустақиллиги, чегаравий дахилсизлиги бўлади.
Давлат масаласи ҳамма нарсадан устун!
   Биз сиёсий партия ёки амал учун курашаётган грух эмасмиз!  Биз Давлатчи инсонлармиз!  Бунинг фарқини яхшилаб тушиниб олинглар.
Рустам Ашуров ўлиб қолмаса анча сирларни ошкор қилади.
    Тахдид қилинган ҳар бир хатти харакати учун жавобини вақти келиб уйғун вақтда беради. Уйғун вақт келганда майдонни биз бошқарамиз!
   Европага киллер жўнатиш жавобсиз қолмайди, охириги марта огоҳлантираяпмиз!
    Хаддиларингни билинглар, бўлмаса Русатам Ашуров ёзган барча маълумотлар скрини ва бошқа белгилари билан керакли тартибда тақдим қилинади.
   Санларни ҳамма алоқаларинг телефонларинг назоратда деб огоҳлантирган эдик! 
   Дунё давлатчи инсонлари ва давлатчиликни химоя қилувчи инсонлар, бир бирини вақти соати келганда химоя қилишни ҳам билади.
Янаям, санларга, товуқ мияларингга етиб бориши учун, соддароқ қилиб тушунтирсак: Дунё хамжамияти бошқарув позициясидагилар санларни барча қилмишингни жавобсиз қолдирмайди!!!
   Аммо химоя вақти бир тузум барча иприсқилари билан тарихга ғарқ бўлади.
    "Ол хокимят бошқарувини" деб ялинасан, биз ялинтирамиз!  Фақат кут ўша кунни,  асло ўлиб қолма. 

Бизга тирик кераксан!!!



Мадамин Бек.


Туркистон озодлиги ва иттифоки харакати мутахасиси.


02.07.2023
Таланган Андижон.
Қатлиомда Кланнинг қўли.
Бугунги (28.02.21) мақола ва видеодастуримизда Андижон вилоятини асир олган Иноятов-Парпиев кланинг иқтисодий талони, инкор қилинмас фактлар билан исботлаб берамиз.
Давогар:
Андижон ахолиси, ишбилармонлар, сиёсатчилар.
Жавобгарлар:
Генераллар Рустам Иноятов, Ботир Парпиев ва Рашиджон Қодировлар.
Жиноий гурух иштироқчилари; учта генералнинг ўғиллари ва қариндошлари.
Учта генерални химоя қилаётган адвокатлар гурхинг рахбари.
Тошкент шахар адвокатлар гилдасинг адвокати:
Фаррух Мирзаев
1973 йилда Самарқандда туғилган.
Мирзаев собиқ Андижон шахар Хўжалик Суди судяси,
Мирзаев, собиқ Самарқанд вилоят Хўжалик Суди раиси
Мирзаев, Олий Хўжалик Судида девонхона рахбари.
Мирзаев, собик гринкартли мухожир.
Фаррих Мирзаев 2019 йилдан кейин Иноятов-Парпиев учун махсус юридик хизматлар бюросини тузган.
Бу хизмат "ТрастБанк ва ОриентфинаесБанк" ларнинг хуқуқий ишларини ҳам қилмоқда.
Алматов-Парпиевлар Клани тарафидан махсус касод қилинган "Зеромах" нинг қағоздаги рахбари Одилбойга ҳам адвокатлик қилмоқда.
Фаррух Мирзаев бошчилигидаги адвокатлар гурухи Ботир Парпиевнинг учта ўғли Дилмурод, Дилшод ва Бобир Парпиевларга қарашли 50тадн ортиқ ширкатларда хиссадорлик ҳам қилишади.
Кланга қарши иқтисодий ва сиёсий жиноятларини фош қилиб берувчиларнинг асосий қисми Андижон вилояти ахолиси вакилладир. Барчасинг бизга берган гувохлик кўрсатмалари ваколатли одамларимиз тарафидан тасдиқланди.
Миробид Махмудов ва куёви Дилмурод Парпиевлар Андижон вилоятидаги энг сердаромад
"Асака ёғ-мой заводи"
"Андижон ёғ-мой комбинат»ларини қандай қўлга киритишганди?
Ушу корхоналарнинг кўп йиллик рахбари ва 75 фоизга тенг акциялар эгаси бўлган
Абдувохид Сотволдиев давоси:
Сотиболдиев 1956 йилда Анлижонда туғилган.
Андижон шахар пиезпоя мавзесида яшамоқда эди.
Иноятов-парпиевларга ўз акцияларини сув-текинга сотишга рози бўлмаган.
Сотволдиев, Клан билан музокаралар пайтида шубхали шаклда оламдан ўтган.
Давогар 1958 йилда туғилган беваси Назарова Мухаббатхон Озодовна номига,
уч нафар фарзандлари номида,
қайнилари Махаммаджон Назаров ва Азизбек Назаровлар номларига мерос сифатида қолган ушбу аксиялар Кланга қандай ўтказилди?
Мархум Сотиболдиев Абдувохиднинг меросчилари Клан қурбони эканликлари айтишмоқда.
Ўзбекистон Давлат Хавфсизлик хизмати раиси;
Ўзбекистон давлат Солиқ комитаси раиси мавқели Кланнинг даҳшатли қўрқитув гурухи тамонидан 2004 йилда оталаринг шунхали ўлими орқасидан, ундан қолган аксияларни "ўз хохишлари билан" кланга совга қилишган эмишлар.
Кейинги давогарлар;
Рихсибаев Мансур Якубович,
Кодиров Мухамматбобир Абдуллаевични
Махмуд Баратходжаевлардир.
Андижон шахар Машраб шох кўчаси 38.
Андижон агроқурилиш МЧЖнинг 3 каватли маьмурий биноси,
2 қаватли мехмонхонаси,
Мархамат, Шахрихон ҳамда Пахтаобод туманларидаги кўчма механищациялашган қурилиш корхоналарини Клан қандай қўлга киритган?
2007 йилда Андижон вилоят хўжалик судининг судьяси Абдулхаким Хурбоев Клан билан тил бириктиради.
Ғулом Мелибоев: Анлижон агроқурилиш МЧЖ бўлим бошлиғи ҳам бу ишда тил бириктирган.
У ўз рахбари Рихсибоев Мансур Якубовични захарлаб ўлдирилишида қатнашган.
Клан бу иши учун уларга катта миқдорда пора берган. Андижон вилоят Хўжалик суди раиси Абдулхаким Хурбоев Анлижон агроқурилиш МЧЖ хужжатларини сохталаштириб берган.
Кодиров Махаммабобир Абдуллаевични ушбу сохта хужжатларга асосан 2010 йилда 6 йилга қамалишини уюштиришган.
Ўзбекистонни титратиб турган Клан Андижонда исталган ишни амалга оширган.
Ушбу кархоналардаги ўлимлар ва сохта судловларни фош қилган
Махмуд Баратходжаевни 2011 йил август оида сиртдан 15 йиллик қамоқга махкум қилишган.
МЧЖнинг 95% лик аксияларининг эгаси 1964 йилда туғилган Мамажонов Мирза ва яқинларинг номидаги аксияларни ҳам олиб, ўзларини Россияга кўчириб юборишган.
Давогар;
Мухаммадиев Зафар Мухаммадаминович.
1961 йилда Андижонда туғилган.
Андижон шахридаги Пиезпоя мафзесидаги 500 минг долларлик ховлиси,
Боғишамол мавзесидаги 2 каватли коттедж ховлисини,
Шахрихон шахридаги ЭлКабель мисни кайта ишлаш корхонасини,
ОСМОэлектроник ўзбек-корея мис эмаль симлар ишлаб чикарувчи қўшма корхонасини
2015 йилда Клан вакили Дилмурод Парпиев тамонидан рейдерлик йўли билан тортиб олинганлигини айтмоқда.
Шунингдек Мухаммадиев Зафар Мухаммадаминович ўз қудаси Ибрагимов Икромга номида турадиган Тошкент вилоятининг Янгийўл туманидаги Мис симлар ишлаб чикариш комбинатини
рейдерлик билан тортиб олишган.
Зафар Мухаммадиев ва бутун қариндош уруғларини оддий ишчи ва хизматчига айлантирган Дилмурод Парпиевни маҳкамага чиқарадиган кунлари яқинлигинига ишонишмоқда.
Парпиев Дилмуродга ва кланни фош қилган журналист тагдири.
Турсунали Акбаровдир.
Хуррият ва Мохият газеталарида бош мухаррир ўринбосари бўлган Турсунали Дилмурод Парпиев хақида фош қилувчи мақолалар ёзган ягона журналистдир.
Уни барча нашрлардан қувилиши ва мақолалари сензирага учраши давом қилмоқда.
Кланнинг тахдити остида яшамоқда.

Сафар Урганжи

28.02.0221 https://www.youtube.com/live/r1l3gqS-k9w?si=RP0t928BkMPe_cqA
"-Ўзбекистон қандай таланмоқда?"
туркум видеодастурларни бошлаймиз.
Бу видеодатурлар оммабоп шаклда ёйинланади. Мутаҳасислиги иқтисодчи, терговчи ҳужжатшунослик, эхспертлик, адвокатлик бўлган инсонлар учун брифинг бера оладиган инсонларимиз бор.
Видеодастурлар Ўзбекистон давлатчилиги кимларнинг қўлида қолганлигини курсатишга қаратилгандир.
Биз, бу тузумни инкор қиламиз.
Парламент Хокимиятчилиги тузимига ўтиш орқалигина халқни давлат бошқарувидаги ролини тиклаш мумкинлигини айтмоқдамиз. https://www.youtube.com/live/7Sc0b_z1xVw?si=gW7Vll-d8c_OWzKB
Сорос бермаса ўрисдан...

Uzdemfundsuisse ташкилотига мурожат килган Узбекистон ва Россиялик фукоролар бир нечта саволга жавоб берилишимизни сурашган.

1) Uzdemfundsuisse халкаро ташкилотлар билан хамкорликда Узбекистондаги муаммоларни мухокама кила оладими?
2) Uzdemfundsuisse Узбекистонда уз булимларини ташкил кила оладими?

Узбекистонда 1993 йилдан бошлаб оммамий катагонлар бошланган. Баробарида Халкаро ташкилотларда Узбекистондаги сиёсий эркинликлар ва демократя масаласи мухокама килинмокда. Талаблар, тавсияномалар баъзи давлат рахбарларининг шахсий илтимослари шахсан Ислом Каримов ва Xукуматга етказилди.
Андижон вокеаларидан кейин АКШ ва Европа Иттифоки Узбекистон хукуматига карши эмборголар хам эълон килишди.

23 йил мабойнида мухолифат ва инсон хукукчилари Халкаро ташкилотлар тарафидан сиёсий химояланмокда.
Реал бир натижа курилдими?
Режим юмшадими?
Афсуски йук.

Факат узбек жамиятидаги "сиёсий бокимандаликни" кучайтирди. Халкаро ташкилотлар Узбекистондаги вазиятни узгартириб беришлари керак деган тушунча таркатилди. Инкилобларни Сорос ташкил килмокда, Узбекистонда хам шундай килиниши мумкин деган умидворлик урчитилди. Гарб давлатларига кочиб келиб грант гадайчилиги килиш топширигини олган, МХХ айгокчиларини хар кадамда учратиш мумкин булди. Узбекистон МХХ ичидаги Россияпараст кучлар хам уз айгокчиларини Гарбга жойлаштиришди. Россия манфатларини узбеклар оркали амалга ошириш кулай булган булиши мумкин. Аммо 2016 йилининг бошидан бери бу айгокчиларнинг пайтавасига курт тушган. АКШ махфий хизмати Европа Иттифоки худудларида Россия кгб ташкилотига ишлаяпган инсонларни аниклаганини эълон килди. Франция, Венгеря, Чех республикасидаги баъзи сиёсий партиялар миллиардаларча $ Россия ёрдамини олганлиги аникланди. Рамазон Кодиров тарафдорларидан таёрланган сохта кочкин "муллалар" жоми ва масжидлар ташкил килиш оркали Европадаги исломий мухитнинг Россия манфатларига хизмат килдиришга харакати аникланган.
Узбекистонликлар бу махфий хизмат уйинларида хамма билан бирга була олишларини кузатилаяпди. Узларини сиёсий лидерман деб курсатаётагнлардан баъзилари Сорос фондидан гадайчилик иш бермаса Россия хизматидан фойдалана бошлаган. Бу сояда Узбекистонга хам бориб келиш имконларидан фойдаланишмокда.
Uzdemfundsuisse бу вокеаларни кузатиб келмокда. Юзсиз, шарафсиз кишилар ва ташкилотларга ухшаб халкаро ташкилотларга шикоятшунослик килишни узига эп курмаяпди. Узбекистондаги вазиятни уз миллий кучларимиз оркали хал килиш имконларини изламокда.
Халкаро Ташкилотларга ялиниб учрашувлар олиш миллийятчиликга зиддир. Бу ташкилотлар, "-Биз узбекистон учун нима кила оламиз? " дейишлари уринлидир.
"-Сорос бермаса ўрисдан оламиз" шармандалигини кузатаётганлар битта биз эмасмиз.

Иккинчи саволга киска жавобимиз;
Uzdemfundsuisse Узбекистонда уз тарафдорларига эга. Уларнинг хаётини тахликага куядиган булимлар ва адреслар ташкил килмайди.

Uzdemfundsuisse матбуот бўлими.


01.02.2016.
Маддох улди, ортидан шурвада купик колди,
Шоири-ю шайхлар минган, эшшагу хутик колди.
Инсон Одам булмаса талантидан не фойда,
Андижонда Бобирбогнинг, бошлари эгик колди.

Халк, оламон, халойик, кайга борса нолойик
Айби купик шурвадан умидворди, хаклийди
Шоири-замон шу кун чумич истар дододан,
Калкиб чикган оламон факат куркар Худодан.

Маддох зотга Худо узок, дадо шундок ёнида,
Лутф истар подшодан, шавкати-ю шонидан.
Хоинлигин унитди, лек чикмади конидан,
Шогирд маддох колар, узилсада жонидан

Маддох улди ортидан шурвада купик колди,
Иймони йук номард утмишин кулфга солди.
То киёмат кутгаймиз адолатнинг хукмини,
Муминлар эгиб бошин, майдонда якка колди.


Урганжий. 18.01.2028
Xалкга ук отиш карори келажкга куйилган мина эди.

Шавкат Мирзиёев бу минани босиб куйиш эхтимоли бор.
2005 -12 май куни кечаси олинган карор Андижондаги исёнчиларга эмас, Узбекистон мустакиллигига отилган ук эди.
Андижондаги 2005 йил 13 май куни халкга ук отиш карорини кимлар кабул килган? Ислом Каримов, Рустам Иноятов, Зокир Алматов, Шавкат Мирзиёевлар , Кодир Гуламовлар Узбекистон Хавфсизлик Кенгаши мажлисини 2005 йил 12 Май кечаси "22-24" соатлар орасида утказишган.
Куч ишлатишнинг куролли куриниши, кимёвий газ ишлатишгача булган шакллари мухокама килинган.
Мудофа Вазири Кодир Гуламов "-Бу ички куролли исён, ташки агрессия эмас, мен харбий булинмаларимга ук отиш буйругини бера олмайман"-деган. (куп отмай ишдан олинди, судланди)
Кодир Гуламов
"-Халкаро майдонда бу масала БМТ гача олиб чикиши мумкин..." деган сабаблар курсатган.
Ички Ишлар, МХХ куролли кучлари ички муаммоларга дохил килинсин дейилиб, Кодир Гуламовни мажлисдан чикариб юборилган. Мажлисда уша 4 та одам колган.
Каримов, Иноятов, Алматов, Мирзиёевлар Хавфсизлик Кенгашининг курол ишлатиш кераклиги карорини чикаришган.
Ислохат булаётган булса, адолатли булиш керак.
Агар битта гуруп бошка гурупга бутун айбларни куйиш сиёсати булаётган болса, шуни айтишсин?!
Шавкат Мирзиёев катта ишлар килаётир, бунака масалаларнинг урнима хозир дейдиган одамларга!
Сиёсий масулятда булган кишиларнинг айби ва котилликларни билвосита килган одамларнинг жавобгарлиги хакида гап кетмаяпди.
Ислохат булиши учун, инсонлар эркин булиши керак.
Бошка давлатлар геополитик манфаатларини амалга оширишда тузокга туширмасликлари учун хам, эркинлик керак.
МХХнинг бир кисми Россия махфий хизматлари билан бирга Андижонда килганларидек бошка бир вилоятда, сохта исён чикара олмасин.
Катта давлатлар бизга тегмасин, улар билан яхши сиёсий алокаларда бyлайлик деган билан иш битмайди.
Барибир бир кун yртада хафагарчилик булиш эхтимоли бор.
Давлатларнинг абадий дустлари булмайди, вактинчалик маънфатлари булади.
Ислом Каримов Андижондаги провакатционнинг максадини билди.
АКШни хайдаши кераклиги, Кодир Гуломовга ухшаган НАТО билан хамкорлик тарафдори кишилар ва Гарб билан яхши алокалар тарафдори булганларни ем килди.
2005-2009 йилларда жуда куплаб кадрлар факат Гарбда малака оширганликлари учун ишдан хайдалди. Куплаб сохта диний ташкилотлар ташкил килиш оркали инсонларни тузокка тушириб камашди.
Жамиятда оммамий адолатсизлик оркали оддий диндорни "исёнкор мужохид" булишга йуллантиришди. Бу хол узбekларни халкаро кенгликдаги "терорист" фикрловчи халкга айлантириши хакида 2010 йиллардан бошлаб жуда куплаб маколалар ёздим.
Узбекистон Андижон кузгалонини тинч йул билан хал килганида ва Россияга хизмат килаётган кадрларни "изолятся" килганида бу ахволгача етиб келмасдик.
АКШда, Европада "узбек терористлари" катта давлатларнинг имдодига етишадиган холатда туришмокда.
Узбекистондаги катлиомлар, адолатсизликлар, ишсизлик, динга карши курашда кгб мулларини хокимиятнинг бир парчаси. Bu холатга олиб келишлик жамиятда "соф дин" излаётган адолатли жамиятни шариатда курадиган ун мингларча инсонni яратилди.
Буларни камаб, сургин килиб, улдириб йук кила олмайсиз.
Адолат керак!
Утмишда кимга адолатсизлик килинган булса кечририм сураш керак.
МХХ тарбиялаган Дин идорасинг купчилик рахбарини нафакага жунатиш вакти келди.
Кейинги кунларда менга улим тахдиди килаётган одамлар купайди. Узбекистон ичкарисидан адреси, иш хонаси маьлум килинган кишилар. Олий малумотли, ичларида биттаси хатто адвокат экан.
Бу нимадан далолат, Ислохат килиш ва танкид килиш битта одамга берилганлигидир.
Бу ислохат эмас.
Битта одамлик демократя халос.
Узбекистон эса 32 миллионлик демократяга мухтож!
Омон булинглар.

Сафар Бекжон.
18.03.18 P.S. Улим тахдиди ёзаётганларга: Азроил сиздан амир олмайди!
Сафар Бекжон Урганжи.
2012-16 йиллар архивидан олинган мақолалар.
Мақолалар "https://uzdemfundsuisse.blogspot.com/"
сахифасидан эълон қилинган.


Алишер Навоий турк тилини илмий тадкикот килган "МУҲОКАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН" ёзганлар.
Навоий даврида узбек тили деган тил булмаган, шеваlардан биттаси узбекча эди халос. Навоий хазратлари туркий тилнинг "Чигатой" лахчасида ижод килганлар. "Чигатой" лахчаси хозирги узбек тилига якин булгани учун Навоийни бизлар купрок урганганмиз. Аммо Навоийни энг куп Осмонли турклари урганган. Советлар узбекларни бошка туркий кавмларимиздан ажратиш учун ва миллаt яратиш учун фойдаланган. Билигиз-ки, Навоий узбек шевасини хатто илмий асарларида хам тилга олмаган. Узини турк деб билган. Бу хакда узи ёзган. Аммо бугунги узбеклар турк деганда Туркияни тушинишганидан купрок турк(ий)лармиз дейишади. Жадидлар узларини узбекмиз демаган. Туркмиз деганлар. Кейинги даврда Мамадали Махмуд, Рауф Рарфи....лар узларини турк миллати ва иркиданмиз деб ёзишган. Узбекчилик советлар ижоди эди. Бу бизни буюк килмади, аслида майдалаштирди. Темур, Бобур уз асарларида узбек кучманчилари билан катта ихтилофлари булганлигини ёзади. Дунёнинг ишларига каранг-ки худди уша узбекларни Темур ва Бобурга невара килиб куйишди.
Алишер Навоий уз асарларинг сарлавхасига: "Гар қавм юз йўқса, мингдур,
Муайян турк улуси манингдир”. "Турк назмида мен тортиб чўҳ қалам,
Айладим ул мамлакатни бир қалам"

Oct 14, 2014 11:40:18am

Э койил-е, Пантуркизм миллат эканда. Агар мен казок ёки туркманга Пантуркислик килсам, уларга миллатчилик килган буламаманми?
Пантуркистлик Руслар, Хитой ва Эронда миллатчилик деб каралади. Форслар, руслар демадим. У ердаги халклар учун бизнинг туркийлик давомизнинг ахамияти й ук. У ерлардаги сиёсатчилар ва иркчилар учун Пантуркизм миллатчиликдир халос. Энг фожеалиси бизнинг манкуртлар Узбекчилик десак миллатчи булмаймиз, аммо турк ва ёки Пантуркизм миллатчиликдир деганида. Агар умматчилик масаласини ёзолмай турган булсангизлар бу бошка масала. Умматчилик бирлаштирувчи омил булганида Араблар аллакачон бирлашган булардилар. Араблар олдин узлари бирлашсин, кейин бизга умматчилик хакида акл ургатишар. Инсонларнинг калби ва иймонини бирлаштириш мумкин эмас. Сиёсий бирлашувда динниг роли Якин Шаркдаги kатлиомлар билан хам амалга оширолмаяпдилар. Биз Туркистонда бир туркий миллатлар чегарасиз, визасиз яшасинлар деганимиz. Buni араб минталети билан ёки руслар, хитойлиларга тили билан айблаsh халкларимизни бир бировига гижгижлаш керак эмас. Биз канчалик узбекчилик килсак, киргизлар ва тожиклар ушанчалик Россиянинг пинжга кириб кетишмокда. Казакистон ва Узбекистон иктисодий ва сиёсий потенциали билан бу давлатларни химоя килолмаяпди. Россия ва Хитой "Бул ва бошкар" ишларини пантуркизм миллатчиликдир деган сафсаталар оркали амалга оширмокда. Мени хеч ким шу пайтгача иркчиликга айблай олмади. Иймоним улчовуни хам Аллохдан бошка килолмаса карак. Хаммларигизга кибр ва тухматбозликдан холи бахслар килишни тилан коламан.
Рахмат.
Сафар Бекжон.
Инсонлар Аллохга, Худога, Тагри номига ибодат киладилар. Инсонлар Яратгандан куркади аммо бир пайтнинг узида хокимиятга интилади. Мутлок хокимиятга эришиб булмаслигини билса хам. Инсонлар канчалик танилсам ушанчалик моддий даромадли инсонга айланишга мажбурман, булмаса бошкалар мени хурмат килмай куйишади деб уйлайди. Девона-камбагалга хушомад килинганини курмаганман. Хокимият эгалари угри ва жаллод; Уламолар Куронни худди узлари ёзган хусусий китобдек талкин килишлари; Аллохнинг Куронини укиб бергишдан максад бойлик оттиришга айлантирилган жамият бир кун албатда инкирозга махкум булади. Хар ким уз фелидан топади нима топса. Хар халк хам уз ниятига яраша жазоланади.
Узбекистон ёшлари орасида яхши ният килаяпганлар борлигига ишонаман. Якин Шаркдаги вокеалар бизгача етиб келмаслиги учун Туркистон гояси мухим. Тарихимиз ва адабий меросимизни бирлаштириш вакти этиб келди. Куни кеча Казoкистон пайтахтида Турк дунёси илмий Aкадемяси ташкил килинди. Академя учун мустакил бир шахар куриш моллаяштириладиган булинди. Бундай масалаларда биз хали хам орамиздаги бир xавуч кам сонлилар хафа булмасин, миллатчи булмайлик деб Туркистон, туркчилик сузларини ишлатишга хам куркаяпмиз.

Oct 17, 2014 1:26:05am
Insonlarimiz savodli. Kuronni ozlari okib organish imkonlari bor. 1400 yil oldin har koringan haykal put, hudo deb karalganiday emas bugungi zamonlar. Islomning buyukligi inson gnetikasidan boshlanadi. Yagona Yaratganga intilish inson "menligiga" joylashgan. Islom umuminsoniy ekanligi shuerdadir. Men hech kimga halo boriga sajda kilinglar demadim. Tarihda ham unday bolmagan. Menig iymonimni milliy kelib chikishimga karab olchalishiga kim ruhsat berdi. Turkchilik Islom olamini oyokda tutgan bir davlatchilik shaklidir. Agar arablar menga "ummatchilik uchun Kuronni fakat arabcha okiysan" deydi. Ummatchilik uchun Falastin himoyasi iymon keltiradi Sharkiy Turkistonni taniydigan arab dunyoda yo bor yo yok. Hozir bironta arab comiysiga chiking duo kilinganda Sharkiy Turkiston eslanadimi? Va hatto Ozbekistondagi dindoshlarimiz uchun miting kilgan arab tashkilotini kurdigizmi? Fransiyada 3 million arab bor. Uch kishi bizga koshildimi? Ummatchilik fakat panarabizmning yashirin shakliga aylantirildi. Biz umuminsoniy, umumislomiy vokealardan gapiraverib charchadik. Biz Turkisron islom bugungi ahvolini gaplashsak, dindoshlariznig kamokdagi agvolini muhokama kilsak, ularga foydamiz tegsa eng katta savob ish kilgan bolamiz. Dunyonig ishlari bilan keyin shugullanarmiz Inshalloh.

Oct 27, 2014 5:03:17pm
Туркистонни босиб олган Рус боскинчилари бешта республика ва бешта миллатга булгани ажойиб иш булганми? Туркистонни бошкарган барча хонлар, амирлар кейинчалик руслар, коммунистлар маълум бир худудлардаги ахолини бирлшган бир миллат килишга харакат килишган. Давлатчилик хар доим шундай килади. Аммо бу бирлштирувга харакат Хоннинг уруги, Амирнинг уруги кайси булса давлатини уша асосида миллатлаштиришга харакатдан иборатдир. Битта Амир Темургина барча уругларни устида турган Турк миллати хакида давлат сиёсатини олиб борган. Узини Огиз Хондан келаяпган миллат деб курсатган. Биз Туркчилар узбеклар суний миллат демаяпмиз. Давлатлар суний тузилди ва шу булиниш хисобига кура миллатлаштириш амалга оширилди деймиз. Биз Кипчок, Кунгирот, Муйнок.... Узбекистонда узбеклштирилди, худди шу уруглар казакистонда казоклаштирилди демокдамиз. Туркманистонда бу уруглардан базилари огизлаштирилган туркман булдилар. Хоразмлик огизлар бугун узбеклашди. Бу жараёнлар табий окимда олдинлари хам булган. Мугил уруглари энг катта туркийлашган миллатдир. Агар бугунги кунда 96 уруг бирлашган узбекларни Туркистондаги ягона уст миллат киламиз десак, узбекча барча учун ягона урток тил булиши керак десак жанжал чикади. Туркистон дегани турк юртида яшаган турклар мамлакати дегани эмасми? Туртта давлар хам буни кабул киладими? Килади! Турк деган миллат миллат булмаса нима керак бу Туркистон деган гоя? Узбекчилик асосларини давлат микиёсига олиб чиккан Шайбонийхон курган давлат таркаб кетмаганида балким бутун туркистон бугун УЗБЕКИСТОН булармийди балким.......
Oct 31, 2014 3:39:44pm
Каримов на факат диктатор хатто хоиндир. Совет иттифокидан колган атом ракеталарини Россияга берди. Бу халкаро босим остида булди. Аммо атом тадкикотлари марказидаги реакторни Каримов уз ташабусси билан берди. Хар кандай шароитда хам бу марказни саклаб колиш керак эди. Олимларимиз номалум сабаблардан киска вакт ичида улди. Тирик колганлари Россияга кетди. Бир давлат рахбари уз халки этиштирган стратегик масаладаги олимларни химоя килмас экан, бу давлатга хиёнатдир. Сиёсий бухронни, иктисодий талон-тарожни урнини тулдириш мумкин. Аммо атом сохасидаги етук мутахасислар хар куни тугилмайди. Буларни йук килинишиdа Каримов жавобгар.

Nov 18, 2014 2:01:47am
Ижодкорларни халк факат асарлари билан танишади. Улар хам инсон. Беайб парвардигор. Ижодкор халки хар доим хам уз салохиятларига мутаносиб булавермайдилар. Расмда куриб турган иккита инсон, иккита олам карама-каршилигининг энг мукаммал намунаси. Биттаси чапани узбек. Миллий шууру ва адабий салохияти уз кишилигида ва асарларида акс этган. Хатто буни шу ок-кора расмда хам кура оласиз. Иккинчи киши эса.... Шерлек Холмос ухшатгим келди, аммо... Туркистон атамасидан шунчалик нафрат килганди-ки, хатто Узбекистон байрогини уйдирма тарихсиз давлатлардагидек байрок мерос колдирди. Кишилиги ва асарлари орасида буюк тезод намунаси бу одам. Улган одамлар оркасидан гапорилмайди....узбекчилик.... Бу иборалар давлатчилик ва маш хур шахсиятлар хатолари бирлашиб бугунги хароб ахвол уртга чикди. Хакикатлар этирофи, хеч качон эртаси кечи булмаган ва улмайдиган каврамдир.

Nov 29, 2014 3:25:16pm
Бахс ва мунозаралардан куриниб турибдики инсонларимиз Туркистон гоясини кувватлайдилар. Аммо бунинг амалга оширилишига карши булганлардан куркишади. Ташки дунё бу масалага ашаддий карши булганлигидан бу амалга ошмайди деган фикр илгари сурилмокда. Иккинчи масала Туркистон давлатлари рахбарлари бизнинг одамлардан эмаслар шуннинг учун Туркистон интегратцияси булмайди дейдилар хам анча экан. Дустларим Туркистон гояси ташки давлатлар ва уз рахбарлармизга роман амалга ошиши мумкин. Халкларимиз махаллийчилик ва уругчиликдан вос кечсалар булгани. Чунки бу иккита тушунча динимиздаги хурофатдан-да тахликалидир. Туркистон гояси асло иркчиликга асосланмагандир. Иркчи тушунчалар сиёсийдир. Туркистон гояси ижтимоий-социал тенгликга асосланади. Бугунги кунда бу гоани диктаторлар хам сайлов арафасида вактинчалик таргибот сифатида фойдаланишаяпгани ачинарлидир.
Dec 01, 2014 11:49:45pm
Гарбдаги энг машхур газета ва журналлар Узбекистон музейларидан угирланган асарлар билан боглик ишларни Uzdemfundsuisse ташкилоти килган акция сабаб булди деб ёзган. Аммо Озодлик ва ББС узбек хизмати бу хакда гапиришни истамаяпди. Сабаби нимада?
Masalan "TIME" журнали: Gulnara Karimova, the eldest daughter of President Karimov, left her $20 million villa in Geneva when French police began amoney-laundering investigation. Members of the dissident group -------UzdemFundSuisse---------- broke into the property last month and broadcast images over Skype and Twitter showing a house filled with
artworks, gold and silver trinkets and an 18th century jewel-encrusted Koran.
Dec 13, 2014 3:53:20pm
Özbekıstan uç buyuk guç(Rusya, Çın, Batı) arasında talanmakda olan bır dıktatorlıkdır. Ikkıncı mesele Kerımov baskısı zaten başka türk cumhuryatlerından daha duyarlılıği olan İslami meseleyi problem halıne getırdı. Özbekıstan uç guç ve iki recım arasina sıkişmakda. Ya Kerimov devrılecek erine Talıban eytımlı kışiler ıktıdar olacak. Yada Kerımov deyışacak, emma recım deyışmayacak. Once sovetler, sogra dıktator muhalıfetcılerı arasında hayatını esas kısmını yaşayan bırısı ve Muhalıflerıng çoğunluğu baraber mucodele etmış birisim. Özbekıstana uyğun gorulmekda olan bır recıma halen karar verılmedı. Özbekıstndeyı recım deyışimi tüm Türkıstan devletlerını etkılayacak. Özbekıstanda İslami recım olmasını ıstemekde olan ılımlı ıslam, yada Talıban şeklini ısteyenler sadece Fergana vadısınde tam destek goracekler. Bu demek urda komşu uç devlet dağilması demekdır. Afganıstan gıbı ıç savaş durdurulamas uralarda.
Kerımov muhalıfetı hıç bır erden destek gormemekde. Özbekıstan Islamıy hereketı Paştunlarıng elınde taşaron. Anıyden gelecek demokrası Özbekıstanda ilimli İslam ve Talıban şekli terefdarlarını bır araya getıracak. Ellerınde eterınce guç olmadan bu kadar sıkı şarıat uyğulamasını ısteyenlerı, ellerıne guç geldıgınde durduramassınız. Orta cağa gerı getecegız. Kendısını lıder bılan kışiler TV haram, musık şirkdır, kadınlar evden çıkmasın deyen benım eskı dostlarımdırlar.
Gerısını sız aglayın.....
Dec 14, 2014 2:03:06pm
Шарк ҳалкларининг асосий ҳатоларидан биттаси шу икки огиз сузда жамланган: "Утган ишга саловат". Тариҳий шаҳслар ҳакида ёзарканмиз ҳоинликларини ҳар доим эслатиб туришимиз керак. Токи бугунги ҳоинлар ҳам эртадан умид килмасинлар. Бу ҳалк шунака вакт утгандан кейин унитиб юборади деб ҳомтама булмасинлар. Мен Чулпон, Абдулла
Кодирий, Усмон Носир....ларни атайин каматган инсонлар авлодлари бугунги ҳокимиятда турганлар ота боболари эдилар деб ёзганман. Бугунги режимда Гафур Гулом, Ҳади Олимжонлар авлодлари тикилиб ётибди. Яна унитмайлик-ки, булар маҳллийчилик асосода эмас ҳоинликлари асосида
бир-бирлари билан куда-анда булганлар. 1900-1957 орасидаги ҳоинликлар Россия маҳсус ҳизматлари тамонидан ташкиллаштирилган. Бу ҳоинлар маҳсус бир планга уҳшаган усулда бир-бирлари билан богланиб кетишганга уҳшайди.
Ҳаммаси кариндош, куда-анда булар. Бизнинг миллий кадрлар бу масалада тадкикотлар олиб боришмокда. Бу ҳоинлар сурисини ҳам ҳокимият ҳамда иктисодий имконларидан маҳрум килмас эканмиз ҳоинликларига давом этаверишади.
Dec 31, 2014 10:29:31am
Garbda Turkistonchilik xarakating siyosiy tashkilotga aylanishida katta xizmat kilgan sungi shaxsiyatlardan Turkistonli Ruzi Nazar 98 yoshlarida vafot etdilar.
Bu kishining ziddiyatli biografyasi xakida ancha asarlar yozilgan. Men ularga ilova kila oladigan yangilik ayta olmayman.
Men shaxsan guvox bulgan bitta vokeani xikoya kilmokchiman. Bu orkali Rozi aka yakin tarix vokeligi bilan kanchalik boglik shaxsiyat ekanliklarini aytib utmokchiman. . 1991 yil baxorida Istambulda edim. Shaxar aylanishlaridan bittasida yul boshlovchilardan bittasi meni chetga chikardi:
"-Siz bilan tanishmokchi bulgan bir nechta kishi bor. Ammo xamroxlarigiz buni bilmasligi kerak. Siz shu yerda kolib keting sizni topishadi "- dedi.
5-10 dakikadan keyin atrofimga besh oltita, yoshlari 30-35 atrofidagi yigitlar kelishdi. Xammasi bilan uzbek laxchasida tanishib xol axvol surashdik. Men xakimda etarli malumotlarga ega ekanlar. Ular bilan xam tanishdik. Barchasi (aytishlaricha 18 kishi) Afgon mujoxidlarinig asirligidan kutkarilgan sovet armiyasi sobik askarlari ekanlar. Ikkitasi mujoxidlar tarafga uz xoxishi bilan kochib utganligini aytishdi. Kolganlari yarador bulganliklaridan asir olinganliklarini, ba’zilari esa rus kamandirlari "em" kilinganliklarini aytishdi. Pashtun mujoxidlar asirlarni fakat turkiy xalkdan bulganligi uchun kiynok va azoblarda tutishganini xikoya kilishdi. Ular uz kutkaruvchilari xakida gapirar ekanlar kuz yoshlarini yashirishmadi.
Bu kishi Ruzi Nazar edilar. Albatda bu kishi xakida men eshitgandim. Bu yigitlar Ruzi aka xakida juda samimiy xikoyalar aytib berishdi. Xayotini taxlikaga kuyib bulsa xam xar bitta muxojid kampidan oylarcha, xaftalarcha olib borilgan muzokaralardan sungida Turkistonlik asir yigitlar kutkarilgan. Kutkarilmagan kancha yigitlar xam borligini Ruzi aka xozir Afganiston- Pokiston mujoxid kamplarida ekanligini aytishdi. Kutkarilishi kerak bulgan uzbeklar xali xam borligini xakida malumotlar urganilayotirganini aytishgandi. Bu xali sovetlar siyosiy saxnadan kulamagan davrlardi. Keyinchalik mustakillikdan kup utmay Ankaraga keldim. Turkiston siyosiy xarakati xakida ancha insonlardan xikoyalar tingladim, urgandim.
Ruzi Nazar xakida maktaganlar xam, tankid kilganlar xam oxirida bitta suzni aytardilar:
"Uz menligidagi kibrni uldirgan kamtar shaxsiyat".
Allox raxmat kilgan bulsin.
Safar Bekjon.
Yozuvchi.
Xalkaro PEN tashkiloti a’zosi.
Lozan. 02.05.2015