"Байтил Мақдис"дан бир олов кўтарилиб, осмонгача етди ва Мисрни ҳам ўз домига олди. Мисрнинг ҳамма уйларию қасрлари оловнинг ичида қолиб кетди. Энг ажабланарлиси, бу олов фақат Қибтийларнинг уйларини ёқар, лекин Бани Исроилнинг уйларига тегмас эди. Яна бу тушида, Бани Исроилдан туғилган бир йигит, ўзининг мулкини парчалаётганини кўрди. Туш таъбир қиладиганларни тўплаб, уларнинг ўзининг тушининг таъбирини сўраган эди, улар: “Бани Исроилдан бир йигит чиқади ва сенинг салтанатингни парчалар экан” дейишди.
Фиръавн фармон бердики, Бани Исроилдан туғиладиган ҳамма ўғил болалар ўлдирилсин. Фиръавннинг хизматкорлари бу вазифани сидқидилдан бажардилар. Ҳатто хомиладор аёлларни ҳали туғмасидан олдин азоблар, ўғил туғса ўлдирар эди.
Фиръавннинг гўдакларни ўлдириш ишидан, унинг нақадар ақлсиз одам эканлигини аниқлаб олишимиз мумкин. Фиръавн ўзининг туши ҳақида, коҳинлар айтган гапнинг бир қисмига ишониб, бир қисмини инкор қилди. Яъни, “Бани Исроилдан бир йигит чиқади...” деган қисмига ишониб, “Сенинг салтанатингни парчалайди” деган қисмини, “Мен барча гўдакларни ўлдириб, у йигитнинг чиқишига йўл қўймайман” дея инкор қилди. Аслида эса, Бани Исроилдан бунақа йигит чиқишига ишондими, унда, ўша йигит ўзининг салтанатини парчалашига ҳам ишониш керак эди. Ёки, “Мен барча гўдакларни ўлдириб, у йигитнинг чиқишига йўл қўймайман” дедими, коҳинларнинг “Бани Исроилдан бир йигит чиқади...” деган гапларига ҳам ишонмаслиги керак эди.
Натижада Бани Исроил қавмининг орасида ўлим тезлашиб кетди. Шунда Қибтийлар айтишдики: “Агар биз бу ҳолатда Бани Исроилни ўлдирсак, қарилари ўзлари ўлиб қолса, тезда бу уруғ йўқ бўлиб кетадику, унда кейин бизга хизматкор қолмай қолади, яхшиси, бир йили туғилган ўғил болаларни қолдирамиз, кейинги йили туғилган ўғил болаларни ўлдирамиз” дедилар. Бу ҳам Фиръавннинг ақлсизларча чиқарган фармони эди.
Мусо алайҳис салом, акалари Ҳоруннинг туғилиши, мана шу ўғил болалар ўлдирилмайдиган йилга тўғри келди. Мусо алайҳис саломнинг туғилиши эса ўлдириладиган йилга тўғри келди. “Фиръавн макр қилган эди, Аллоҳ ҳам макр қилди”. Натижада иккита Пайгамбар хам, Фиръавннинг макридан омон қолди. Махлуқнинг макри Холиқнинг макри олдида “ҲОЛВА” эканлигини томоша қилинг!
Қачоники Мусо алайҳис саломнинг туғилиш вақти яқинлашганда онаси жуда изтиробга тушди. Аллоҳ унинг қалбига илҳом қилиб, хотиржамлик солди ва бир ёғочдан сандиқ ясаб, чақолоқни унга солиб, Нил дарёсига оқизиб юборишни амр қилди.
Мусо алайҳис саломнинг оналари сандиқни сувга ташлаб, уни кузатиб боришни қизига буюрди. Сувда оқиб бораётган чандиқни Фиръавннинг аёли Осиё онамиз ушлаб олдилар. Осиё онамизнинг қалбига Аллоҳ таоло сандиқдаги болага нисбатан муҳаббат пайдо қилди.
Эри Фиръавн, аёлининг қўлидаги гўдакни кўрганида, уни ўлдирмоқчи бўлди. бунга аёли Осиё онамиз йўл қўймади, айтдики: “Шу бола менга ёқиб қолди. фарзандимиз йўқ, балки шуни фарзанд қилиб олармиз, ёки бизга фойдаси тегиб қолар” деди. Фиръавн шу гўдакдан аниқ шумланган бўлсада, “Бу гўдак заифдир! Қўлидан ҳеч бир иш келмайди!” деб ўйлади ва ўлдирмади. Аслида эса, ўлдира олмас эди. http://t.me/RegistonOrg
Фиръавн фармон бердики, Бани Исроилдан туғиладиган ҳамма ўғил болалар ўлдирилсин. Фиръавннинг хизматкорлари бу вазифани сидқидилдан бажардилар. Ҳатто хомиладор аёлларни ҳали туғмасидан олдин азоблар, ўғил туғса ўлдирар эди.
Фиръавннинг гўдакларни ўлдириш ишидан, унинг нақадар ақлсиз одам эканлигини аниқлаб олишимиз мумкин. Фиръавн ўзининг туши ҳақида, коҳинлар айтган гапнинг бир қисмига ишониб, бир қисмини инкор қилди. Яъни, “Бани Исроилдан бир йигит чиқади...” деган қисмига ишониб, “Сенинг салтанатингни парчалайди” деган қисмини, “Мен барча гўдакларни ўлдириб, у йигитнинг чиқишига йўл қўймайман” дея инкор қилди. Аслида эса, Бани Исроилдан бунақа йигит чиқишига ишондими, унда, ўша йигит ўзининг салтанатини парчалашига ҳам ишониш керак эди. Ёки, “Мен барча гўдакларни ўлдириб, у йигитнинг чиқишига йўл қўймайман” дедими, коҳинларнинг “Бани Исроилдан бир йигит чиқади...” деган гапларига ҳам ишонмаслиги керак эди.
Натижада Бани Исроил қавмининг орасида ўлим тезлашиб кетди. Шунда Қибтийлар айтишдики: “Агар биз бу ҳолатда Бани Исроилни ўлдирсак, қарилари ўзлари ўлиб қолса, тезда бу уруғ йўқ бўлиб кетадику, унда кейин бизга хизматкор қолмай қолади, яхшиси, бир йили туғилган ўғил болаларни қолдирамиз, кейинги йили туғилган ўғил болаларни ўлдирамиз” дедилар. Бу ҳам Фиръавннинг ақлсизларча чиқарган фармони эди.
Мусо алайҳис салом, акалари Ҳоруннинг туғилиши, мана шу ўғил болалар ўлдирилмайдиган йилга тўғри келди. Мусо алайҳис саломнинг туғилиши эса ўлдириладиган йилга тўғри келди. “Фиръавн макр қилган эди, Аллоҳ ҳам макр қилди”. Натижада иккита Пайгамбар хам, Фиръавннинг макридан омон қолди. Махлуқнинг макри Холиқнинг макри олдида “ҲОЛВА” эканлигини томоша қилинг!
Қачоники Мусо алайҳис саломнинг туғилиш вақти яқинлашганда онаси жуда изтиробга тушди. Аллоҳ унинг қалбига илҳом қилиб, хотиржамлик солди ва бир ёғочдан сандиқ ясаб, чақолоқни унга солиб, Нил дарёсига оқизиб юборишни амр қилди.
Мусо алайҳис саломнинг оналари сандиқни сувга ташлаб, уни кузатиб боришни қизига буюрди. Сувда оқиб бораётган чандиқни Фиръавннинг аёли Осиё онамиз ушлаб олдилар. Осиё онамизнинг қалбига Аллоҳ таоло сандиқдаги болага нисбатан муҳаббат пайдо қилди.
Эри Фиръавн, аёлининг қўлидаги гўдакни кўрганида, уни ўлдирмоқчи бўлди. бунга аёли Осиё онамиз йўл қўймади, айтдики: “Шу бола менга ёқиб қолди. фарзандимиз йўқ, балки шуни фарзанд қилиб олармиз, ёки бизга фойдаси тегиб қолар” деди. Фиръавн шу гўдакдан аниқ шумланган бўлсада, “Бу гўдак заифдир! Қўлидан ҳеч бир иш келмайди!” деб ўйлади ва ўлдирмади. Аслида эса, ўлдира олмас эди. http://t.me/RegistonOrg
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Чунки, Фиръавн катта гапирганлиги учун Аллоҳ таоло, гўдакни Нил дарёсида оқиб келиб, нафақат Фиръавннинг саройида, балки, Фиръавннинг қучоғида улғайишини ирода қилган эди.
Мусо алайҳис салом оч қолди, аммо ҳеч бир онани кўкрагини қабул қилмасдан, фақат йиғлар эди. Шунда Мусо алайҳис саломнинг опаси уни эмизиши мумкин бўлган бир аёлни билишини айтди ва онасини бошлаб келди. Мусо алайҳис саломнинг онаси бир баҳя қолдики, “Бу ўзимнинг болам” деб юборишига. Мусо алайҳис салом, онасини роса маза қилиб эмиб ухлади. Бундан Мусо алайҳис саломнинг онаси ҳам, Осиё онамиз ҳам хурсанд эдилар. Қолаверса ўзининг боласини эмизгани учун Фиръавн энди унга пул хам берар эди.
Мусо алайҳис салом, Фиръавннинг қасрида бемалол, бехавотир улғая бошлади. Фиръавн нима еса, шуни еди, нима кийса, шуни кийди. Одамлар Мусо алайҳис саломни “Ибну Фиръавн” деб чақирар эди.
Мусо алайҳис салом, ўсмир ёшида, билаги куч ва қувватга тўлган маҳал, бир Қибтий билан, Бани Исроилдан бўлган кишини уришаётганини кўриб қолди. шунда Бани Исроилдан бўлган йигит Мусо алайҳис саломни ёрдамга чақирди. Мусо алайҳис салом, Қибтийни бир мушт урган эди, Қибтий йигит орқага отилиб кетди ва тошга боши урилиб ўлди. Бу ишидан Мусо алайҳис салом қаттиқ пушаймон бўлди ва Аллоҳга истиғфор айтди.
Ҳамма Қибтийлар қотилни ахтариб юрганида, ҳалиги урушқоқ Бани Исроиллик йигит яна бир Қибтий йигит билан уришиб, талашиб турган эди, яна Мусо алайҳис салом келиб қолди. У яна ёрдамга чақирган эди. Мусо алайҳис салом: “Сенинг ўзинг ярамас одам экансанку” деб унга яқинлашаётганида, у қўрқиб: “Кечаги Қибтийни ўлдирганинг каби мени ҳам ўлдирасанми” деб айтиб қўйди. Мусо алайҳис салом у ердан кетиб қолди. эртаси куни фиръавннинг хонадонидан бир киши Мусо алайҳис саломга келиб, Қибтийлар Мусони ўлдиришга режа тузаётганлигини айтди.
Мусо алайҳис салом Миср ерини ташлаб, 8 кеча-кундуз йўл юриб, Синай ярим ороли орқали Мадян қишлоғига етиб борди. Йўлда егулик нарсаси йўқлиги учун дарахтларнинг баргларини еб юрди. Хориб – чарчаб, очликдан эти этига ёпишиб кетган эди. Мадян қишлоғига кириб келар экан. бир нечта чўпонлар бир қудуқдан қўйларини суғоришаётганини кўрди. Уларнинг олдиларида иккита қизбола ҳам бор бўлиб, улар қўйларини суғоришдан қайтариб турар эди. Улардан нега қизбола ҳолларида қўй суғоришга келиб юргани ҳақида сўраган эди, улар оталарининг қари киши эканлиги ва уйларида бошқа эркак киши йўқлиги сабабли ўзлари келишини айтишди.
Ибну Касир (р.а) ўзининг “Ал-Бидая ван Ниҳая” асарида келтиришича, чўпонлар ўзларининг қўйларини суғориб бўлганларидан сўнг қудуқнинг оғзига 10 таси биргалашиб, катта харсанг тошни қўйиб, қудуқдан қизлар сув ололмайдиган қилиб ёпиб қўйишар эди. Қизлар эса, чўпонлардан қолган сув билангина қўйларини суғорар, у сув эса уларнинг қўйларининг ярмига етиб, қолганига етмай қолар эди. Мусо алайҳис салом бир ўзи мана шу тошни кўтариб, олиб ташлади. Қизлар қўйларини суғориб бўлганларидан кейин, яна тошни жойига қўйиб қўйди.
Қизлар оталарига бориб, Мусо алайҳис алом билан бўлган воқеани айтганларида Шуъайб алайҳис салом, Мусо алайҳис саломни чақириб келиш учун қизларининг бирини юборди.
Шуъайб алайҳис салом, Мусо алайҳис саломни меҳмон қилганидан сўнг, у зот билан 10 йиллик шартнома туздилар. 10 йил ўзининг қўйларини боқиб бериш эвазига, бир қизини унга никоҳлаб бериш ва бир қанча қўй ҳам беришга келишиб олишди. Мусо алайҳис салом ушбу муддатни тўлиқ адо қилганидан сўнг, оиласи ва болаларини олиб, Мисрга қайтди.
Мусо алайҳис салом Мисрга қайтиб келар экан, Синай ярим оролидан ўтаётганида йўлдан адашди. Жануб томонга юриб, Синай ярим оролидаги ТУР тоғига яқин келиб қолди. Кечаси зимистон қоронғу бўлиб, унинг устига ҳаво жуда совиб кетди. Улар совуқда йўл топишга қийналиб қолишди...(давоми бор)http://t.me/RegistonOrg
Мусо алайҳис салом оч қолди, аммо ҳеч бир онани кўкрагини қабул қилмасдан, фақат йиғлар эди. Шунда Мусо алайҳис саломнинг опаси уни эмизиши мумкин бўлган бир аёлни билишини айтди ва онасини бошлаб келди. Мусо алайҳис саломнинг онаси бир баҳя қолдики, “Бу ўзимнинг болам” деб юборишига. Мусо алайҳис салом, онасини роса маза қилиб эмиб ухлади. Бундан Мусо алайҳис саломнинг онаси ҳам, Осиё онамиз ҳам хурсанд эдилар. Қолаверса ўзининг боласини эмизгани учун Фиръавн энди унга пул хам берар эди.
Мусо алайҳис салом, Фиръавннинг қасрида бемалол, бехавотир улғая бошлади. Фиръавн нима еса, шуни еди, нима кийса, шуни кийди. Одамлар Мусо алайҳис саломни “Ибну Фиръавн” деб чақирар эди.
Мусо алайҳис салом, ўсмир ёшида, билаги куч ва қувватга тўлган маҳал, бир Қибтий билан, Бани Исроилдан бўлган кишини уришаётганини кўриб қолди. шунда Бани Исроилдан бўлган йигит Мусо алайҳис саломни ёрдамга чақирди. Мусо алайҳис салом, Қибтийни бир мушт урган эди, Қибтий йигит орқага отилиб кетди ва тошга боши урилиб ўлди. Бу ишидан Мусо алайҳис салом қаттиқ пушаймон бўлди ва Аллоҳга истиғфор айтди.
Ҳамма Қибтийлар қотилни ахтариб юрганида, ҳалиги урушқоқ Бани Исроиллик йигит яна бир Қибтий йигит билан уришиб, талашиб турган эди, яна Мусо алайҳис салом келиб қолди. У яна ёрдамга чақирган эди. Мусо алайҳис салом: “Сенинг ўзинг ярамас одам экансанку” деб унга яқинлашаётганида, у қўрқиб: “Кечаги Қибтийни ўлдирганинг каби мени ҳам ўлдирасанми” деб айтиб қўйди. Мусо алайҳис салом у ердан кетиб қолди. эртаси куни фиръавннинг хонадонидан бир киши Мусо алайҳис саломга келиб, Қибтийлар Мусони ўлдиришга режа тузаётганлигини айтди.
Мусо алайҳис салом Миср ерини ташлаб, 8 кеча-кундуз йўл юриб, Синай ярим ороли орқали Мадян қишлоғига етиб борди. Йўлда егулик нарсаси йўқлиги учун дарахтларнинг баргларини еб юрди. Хориб – чарчаб, очликдан эти этига ёпишиб кетган эди. Мадян қишлоғига кириб келар экан. бир нечта чўпонлар бир қудуқдан қўйларини суғоришаётганини кўрди. Уларнинг олдиларида иккита қизбола ҳам бор бўлиб, улар қўйларини суғоришдан қайтариб турар эди. Улардан нега қизбола ҳолларида қўй суғоришга келиб юргани ҳақида сўраган эди, улар оталарининг қари киши эканлиги ва уйларида бошқа эркак киши йўқлиги сабабли ўзлари келишини айтишди.
Ибну Касир (р.а) ўзининг “Ал-Бидая ван Ниҳая” асарида келтиришича, чўпонлар ўзларининг қўйларини суғориб бўлганларидан сўнг қудуқнинг оғзига 10 таси биргалашиб, катта харсанг тошни қўйиб, қудуқдан қизлар сув ололмайдиган қилиб ёпиб қўйишар эди. Қизлар эса, чўпонлардан қолган сув билангина қўйларини суғорар, у сув эса уларнинг қўйларининг ярмига етиб, қолганига етмай қолар эди. Мусо алайҳис салом бир ўзи мана шу тошни кўтариб, олиб ташлади. Қизлар қўйларини суғориб бўлганларидан кейин, яна тошни жойига қўйиб қўйди.
Қизлар оталарига бориб, Мусо алайҳис алом билан бўлган воқеани айтганларида Шуъайб алайҳис салом, Мусо алайҳис саломни чақириб келиш учун қизларининг бирини юборди.
Шуъайб алайҳис салом, Мусо алайҳис саломни меҳмон қилганидан сўнг, у зот билан 10 йиллик шартнома туздилар. 10 йил ўзининг қўйларини боқиб бериш эвазига, бир қизини унга никоҳлаб бериш ва бир қанча қўй ҳам беришга келишиб олишди. Мусо алайҳис салом ушбу муддатни тўлиқ адо қилганидан сўнг, оиласи ва болаларини олиб, Мисрга қайтди.
Мусо алайҳис салом Мисрга қайтиб келар экан, Синай ярим оролидан ўтаётганида йўлдан адашди. Жануб томонга юриб, Синай ярим оролидаги ТУР тоғига яқин келиб қолди. Кечаси зимистон қоронғу бўлиб, унинг устига ҳаво жуда совиб кетди. Улар совуқда йўл топишга қийналиб қолишди...(давоми бор)http://t.me/RegistonOrg
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#تذكرة💡
أَعُوذُ بِاللهِ مِنْ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ:
«آمَنَ الرَّسُولُ بِمَا أُنْزِلَ إِلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ وَالْمُؤْمِنُونَ ۚ كُلٌّ آمَنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ لَا نُفَرِّقُ بَيْنَ أَحَدٍ مِنْ رُسُلِهِ ۚ وَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا ۖ غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ. لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا لَهَا مَا كَسَبَتْ وَعَلَيْهَا مَا اكْتَسَبَتْ رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذْنَا إِنْ نَسِينَا أَوْ أَخْطَأْنَا رَبَّنَا وَلَا تَحْمِلْ عَلَيْنَا إِصْرًا كَمَا حَمَلْتَهُ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِنَا رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلْنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِ وَاعْفُ عَنَّا وَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا أَنْتَ مَوْلَانَا فَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ».
[ البقرة: 285 , 286]
🌱http://t.me/RegistonOrg
أَعُوذُ بِاللهِ مِنْ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ:
«آمَنَ الرَّسُولُ بِمَا أُنْزِلَ إِلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ وَالْمُؤْمِنُونَ ۚ كُلٌّ آمَنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ لَا نُفَرِّقُ بَيْنَ أَحَدٍ مِنْ رُسُلِهِ ۚ وَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا ۖ غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ. لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا لَهَا مَا كَسَبَتْ وَعَلَيْهَا مَا اكْتَسَبَتْ رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذْنَا إِنْ نَسِينَا أَوْ أَخْطَأْنَا رَبَّنَا وَلَا تَحْمِلْ عَلَيْنَا إِصْرًا كَمَا حَمَلْتَهُ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِنَا رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلْنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِ وَاعْفُ عَنَّا وَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا أَنْتَ مَوْلَانَا فَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ».
[ البقرة: 285 , 286]
🌱http://t.me/RegistonOrg
اللهمَّ سلِّم عبادك، احفَظ عِبادك، نَجِّ عِبادك، ارحم ضَعفهم، اجبُر كَسرهم، تَولاهم بحفظكَ ومعيتكَ ورَحماتك يَا أرحَم الرَّاحمين يَا اللَّه..!🤲🏻♥
اللهّم اماناً وسلاماً على #فلسطين🕊🇵🇸http://t.me/RegistonOrg
اللهّم اماناً وسلاماً على #فلسطين🕊🇵🇸http://t.me/RegistonOrg
Zikr
زيّنوا قلوبكم بالحمد والرضا ، رب السماء يزيد الشاكرين عطاءً وخيرًا☘
اللَّهُمَّ لَكَ الحَمْدُ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ ، كَمَا يَنْبَغِي لِجَلَالِ وَجْهِكَ وَعَظِيمِ سُلْطَانِكَ💚
اللهم فِ #ليلة_الجمعة طهرنا يا رب من ضيق الحيّاة وأسقنا السّعادة وأغمُر قلوبنا بمغفِرتك🤲🏻
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد🌼💛http://t.me/RegistonOrg
زيّنوا قلوبكم بالحمد والرضا ، رب السماء يزيد الشاكرين عطاءً وخيرًا☘
اللَّهُمَّ لَكَ الحَمْدُ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ ، كَمَا يَنْبَغِي لِجَلَالِ وَجْهِكَ وَعَظِيمِ سُلْطَانِكَ💚
اللهم فِ #ليلة_الجمعة طهرنا يا رب من ضيق الحيّاة وأسقنا السّعادة وأغمُر قلوبنا بمغفِرتك🤲🏻
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد
- اللهم صلّ وسلّم وبارك على نبينا محمد🌼💛http://t.me/RegistonOrg
Ibrohim Nahoiy rohmatullohi alayh shunday degan ekanlar:
Tolibi ilm ilmni osonroq o'zlashtirish uchun to'rt narsani muntazam qilib bormog'i lozim:
- Misvok,
- Ikki rakat bo'lsada tahajjud namozini o'qishi,
- Botini bilan zohirini bir qilishi,
- Doim tahoratli bo'lishi.
✍Abu Muhammad http://t.me/RegistonOrg
Tolibi ilm ilmni osonroq o'zlashtirish uchun to'rt narsani muntazam qilib bormog'i lozim:
- Misvok,
- Ikki rakat bo'lsada tahajjud namozini o'qishi,
- Botini bilan zohirini bir qilishi,
- Doim tahoratli bo'lishi.
✍Abu Muhammad http://t.me/RegistonOrg
G’azodan singlimiz bir ish borasida fatvo so’rab murojat qilmoqda:
“Bizda yashab qolish uchun zarur bo’lgan hamma narsa tugadi.
Gaz ham tugadi, bolalarimga ovqat pishirib bera olmayapman. Savolim shuki: “Vayron bo’lgan uylarning biridan gaz ballonni olsam bo’ladimi? Agar Alloh umr bersa, albatta qaytarib beraman. Agar qaytarib bergunimga qadar Shahid bo’lsak, bu ishim uchun gunoh bo’ladimi? Va bu ish bizni Shahidlik maqomimizni pasaytiradimi?”
Ba’zilar hatto hayot-mamot yoqasida turib ham dini haqida qayg’uradilar. Ba’zilar esa sog’lom va haromdan ko’p muqobillarga ega bo’lgan hollarida haloldan topadimi yoki haromdanmi qayg’urmaydilar.
Alloh bizga go’zal xotima va halol rizq berishini so’raymiz.
#tarjima
http://t.me/RegistonOrg
“Bizda yashab qolish uchun zarur bo’lgan hamma narsa tugadi.
Gaz ham tugadi, bolalarimga ovqat pishirib bera olmayapman. Savolim shuki: “Vayron bo’lgan uylarning biridan gaz ballonni olsam bo’ladimi? Agar Alloh umr bersa, albatta qaytarib beraman. Agar qaytarib bergunimga qadar Shahid bo’lsak, bu ishim uchun gunoh bo’ladimi? Va bu ish bizni Shahidlik maqomimizni pasaytiradimi?”
Ba’zilar hatto hayot-mamot yoqasida turib ham dini haqida qayg’uradilar. Ba’zilar esa sog’lom va haromdan ko’p muqobillarga ega bo’lgan hollarida haloldan topadimi yoki haromdanmi qayg’urmaydilar.
Alloh bizga go’zal xotima va halol rizq berishini so’raymiz.
#tarjima
http://t.me/RegistonOrg
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
ЖУМА КУНИ САЛАВОТ АЙТИШНИ КЎПАЙТИРИШ ҲАҚИДА.
وَعَنْ أَوسِ بْنِ أَوسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ مِنْ أَفْضَلِ أَيَّامِكُمْ يَوْمَ الجُمُعَةِ، فأَكْثِرُوا عَلَيَّ مِنَ الصَّلاَةِ فِيهِ، فَإِنَّ صَلاَتَكُمْ مَعْرُوضَةٌ عَلَيَّ». رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ بِإِسْنَادٍ صَحِيحٍ.
Авс ибн Авс розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Кунларингизнинг энг афзали жума кунидир. Ўша кунда менга салавот айтишни кўпайтиринглар. Чунки салавотларингиз менга кўрсатилади», дедилар”.
[Абу Довуд саҳиҳ иснод билан ривоят қилдилар]http://t.me/RegistonOrg
وَعَنْ أَوسِ بْنِ أَوسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ مِنْ أَفْضَلِ أَيَّامِكُمْ يَوْمَ الجُمُعَةِ، فأَكْثِرُوا عَلَيَّ مِنَ الصَّلاَةِ فِيهِ، فَإِنَّ صَلاَتَكُمْ مَعْرُوضَةٌ عَلَيَّ». رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ بِإِسْنَادٍ صَحِيحٍ.
Авс ибн Авс розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Кунларингизнинг энг афзали жума кунидир. Ўша кунда менга салавот айтишни кўпайтиринглар. Чунки салавотларингиз менга кўрсатилади», дедилар”.
[Абу Довуд саҳиҳ иснод билан ривоят қилдилар]http://t.me/RegistonOrg
اللهم في #صباح_الجمعة هب لنا من فيض كرمك خيرًا واسعًا ورزقًا مُباركًا، وصلاحًا لأنفسنا، وأيامًا معقودة بالأفراح، وسعيًا موصولًا إلى الخير وبما نحِب🤲🏻
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد📿
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد
- اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّم عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّد📿
Hali so‘ralamiz...
Barchasidan so‘ralamiz...
Bekorchi o‘tgan vaqtdan, ne'matlardan...
Shukr qilganlarimizdan, qilmaganlarimizdan...
Ranjigan, ranjitgan ko‘ngillarimizdan...
Sababsiz qoldirgan namozlarimizdan...
Bilmasdan so‘zlangan so‘zlardan... Haq bo‘la turib, haqiqatni aytolmaganimizdan, qo‘rqqanimizdan...
Alloh yo‘lida qiladigan ishlardan voz kechganimizdan...
Yordam berish qo‘limizdan kelsa-da, hech ikkilanmasdan indamay ketganimizdan...
Birovni o‘zi yo‘q vaqtida ortidan gapirgan gaplarimizdan, kulganimizdan...
Gunohligini bilib turib, tiyilmaganimizdan... O‘zimizni tiyolmaganimizdan... Asrolmaganimizdan...
Insonlarga nasihat qilib, o‘zimiz amal qilmaganmizdan...
So‘ralamiz...
Baridan, barchasidan so‘ralamiz...
Barchasidan so‘ralamiz...
Bekorchi o‘tgan vaqtdan, ne'matlardan...
Shukr qilganlarimizdan, qilmaganlarimizdan...
Ranjigan, ranjitgan ko‘ngillarimizdan...
Sababsiz qoldirgan namozlarimizdan...
Bilmasdan so‘zlangan so‘zlardan... Haq bo‘la turib, haqiqatni aytolmaganimizdan, qo‘rqqanimizdan...
Alloh yo‘lida qiladigan ishlardan voz kechganimizdan...
Yordam berish qo‘limizdan kelsa-da, hech ikkilanmasdan indamay ketganimizdan...
Birovni o‘zi yo‘q vaqtida ortidan gapirgan gaplarimizdan, kulganimizdan...
Gunohligini bilib turib, tiyilmaganimizdan... O‘zimizni tiyolmaganimizdan... Asrolmaganimizdan...
Insonlarga nasihat qilib, o‘zimiz amal qilmaganmizdan...
So‘ralamiz...
Baridan, barchasidan so‘ralamiz...