Не знају они шта је Туга, чим им се јебе за Косово.

Кад ће Сарајево са неком Државом илу ЕУ, отворити Гранични Прелаз.

Велика је национална и државна грешка Појединаца, гледати у Прошлост или гледати у Будућност.
Данашњица кује и једно и друго.

Уништење претходне Суштине, прати нови говор Празнине.

Бројање Гласова за ове Изборе, само је генерална проба за 2026у.
Тад се спрема постизборна Анархија.

Једни мисле да ће нападањем Вучића, спасити Србију.
Други мисле да ће подршком Студентима срушити Вучића и цијели систем.
Треба да се разбију по Забитима и праве Националну Странку.
Треба им десет година до побједе.
Иначе ће их појести Издајник, као што је овај појео 15.

Фудбалски Савез БиХ, којег нема у Дејтону и Уставу БиХ, (Спорт није у десет дејтонских надлежности), финансираће покривање Трибина у Бањалуци и Мостару.
Досјетили се да шире Братство и Трибинство како би прогурали Национални Стадион БиХ.
Борац, Град и Влада то требају да одбију.

МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪️ Република Српска има комплетан систем Власти, са својим Уставним Судом на крају.
▪️ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама, као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не може да пронађе такву везу.

Немојте трошити Паре на Изборе.
Нека ЦИК БиХ, само изброји Гласове.

Била је Друга Србија па се претопила у Вучићеву Србију.
Сад је настала и Студентска Србија.
Гдје је Србија.

Дајте нам паре из Буџета, да у Сарајеву, понижавамо и девастирамо Републику Српску, да је бабаљишемо ко жуну у сепету.

Снимаће се ТВ Серија, Како смо нагузили Вучића.
Још се не зна да ли ће аплицирати и БН.

У Србији нема правих политичких протеста против Вучића, јер за њега нико није национално гласао. А ни за друге.
Национално, као линија Србије, избачено је из политичке, јавне и државне оптике.
Зато Вучић, они прије њега и сљедећи, могу Србији да раде онако како хоће Запад.

---------------
Ја сам свој задатак обавио.
Босне и Херцеговине више нема.
Ни Месић тада није знао шта је урадио.

Крњић, Бабаљ, Конаковић, Хелез...
Земља која има таква Презимена, неће опстати.

Након Зијада, Република Српска не треба ништа да прихвати, подржи и гласа, што је босанскохерцеговачко и што може користити муслиманским Кантонима у Федерацији БиХ.

Сво западно "знање", које је код Срба превладало, о Русији, Кини, Србима... погрешно је, неонацистичко је и са постоља Више Расе.

У својој воајерској онанији гласали за Балоначелника у Балоњуци а сад се боре против њега.
Ма се јебите.

Оће да броје Гласове
Оће да кроје Изборе
Оће да смјењују Предсједнике
Оће да смјењују Србе
Оће да руше Граничне Прелазе
Оће Паре од Пореза
Оће да се питају за Електране
Оће да гледамо њихову Телевизују
Оће да нам пјева Аца Лукас...
Власти Републике Српске треба да се тргну мало.

НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.

У Рату су постојале разне "специјалне" јединице, Џамијски Голубови...
Сад је на сцени специјална бригада, Џамијски Експерти.