Нападач на Несторовића прво био у СПС-у, сада код Парандиловића.
На снимку проглашен да су он и још један његов другар"народ" који је "отерао" Несторовића.
(Иначе, у тренутку кад је митинг завршен и почела шетња)

https://youtu.be/-B1CDrOeNdM?si=7xRIIVfAXFbd13ql

У ОТПОР КРЕНИ и за потребе западних корпорација ПРОМЕНИ

Сви смо ми слаби на своју децу, унуке, иако добро знамо да су неискусни. Слаби смо на младе, студенте, средњошколце. Слаби смо на младост која својом јаком и искреном жељом и активном борбом, па и оном озбиљном политичком, жели промене, нова политичка лица, наизглед наивна и неукаљана корупцијом, криминалом, бахатошћу, непотизмом, незнањем… Та младост, сугерише својим бакама и декама, па и родитељима који су, или преспавали пре и пост-петооктобарска дешавања, или су у канџама партократског или корпоративног система какав је, никако случајно, инсталиран у Србији после 2000., са озбиљним „апгрејдом“ 2012. и доласком СНС и Александра Вучића, „да је, ипак, дошло време да се мења власт“.

И ту почиње ова сажета прича о озбиљним манипулацијама које спроводе западне службе и њихови бројни експерти у државама попут Србије, чије су политичке, економске и, махом, интелектуалне „елите“ активно подстицане да мењају суверенитет државе, државну имовину и ресурсе (да, и јадарит), за дуг, односно стране кредите и слободу да се пљачка сопствена земља.

Као млад и неискусан новинар опозиционог медија, гледао сам те 1999., непосредно после агресије НАТО злочинаца на нашу земљу, како, као из воде, расте и грана се организација махом студената која је својом лепршавошћу, креативношћу и храброшћу активиста пркосила „озлоглашеном, конзервативном режиму и злом Геди“ (како су НВО организације, које су ницале као после кише, прозвале Слободана Милошевића). Нама, којима су биле доступне многе информације, али које нисмо смели (а неки ни хтели) да објављујемо, убрзо је постало јасно да студентски покрет ОТПОР расте неприродном брзином, да се код већине младих „примио“ како је планирано, да је новац долазио са Запада, а његов „мирис ширио слободу“. Знали смо и да постоје неки млади странци из некаквих страних невладиних организација, махом Американци и Британци, који су саветовали младе српске активисте, нарочито оне прецизно одабране. Кроз честе „брејнсторминге“ из којих су се рађале „идеје и креативне акције“ које су служиле да се поберу симпатије народа, па и оних задртих бака и дека, лепршава српска младост полако је увучена у пажљиво креиран систем манипулације и обмане и регрутована је у прве борбене редове. Нимало случајно.

Јер, млади желе припадност организацији, желе улогу у мисији која им је представљена као часна и патриотска, али и истовремено отворена, пацифистичка. С обзиром да креативност у тим годинама буја, важно им је да она буде испољена са јасним циљем, нарочито оним политичким. С обзиром да свака креативна идеја кошта, новац је тај који им је тихо, преко оних пажљиво одабраних лидера, доступан и који им даје утисак лакоће и слободе. Али, ретко ко се пита, одакле он потиче. Младе то мање занима, а они који посумњају, сервира им се да постоје поштени донатори који желе демократију и не воле диктаторе. Поред тога, одабрани лидер(и), месецима, па и годинама тренирани (од јавног наступа до психологије), који својим лицем, стасом, наученим наративом, харизмом представља, такозвану, „лепак“ организацију мора да буде и храбар, па и да се саможртвује. И ту је кеч, ту је замка у коју упадају сви. И млади који приступају и поједини бирачи.

1/3

Сећам се Бранка Илића, а нарочито Ивана Маровића, одабране лидере ОТПОР-а. Младе, „стимулисане“ новинарке опозиционих новина од њих су направиле иконе модерног доба. Перформанси попут „марша слободе“ и „шири се“, односно пешачких похода од Београда до градова у унутрашњости Србије како би се „ослобађали“ факултети и студенти, посебно су били пропраћени фотографијама и репортажама у којима су се описивале муке „ходочасника“, њихове ране „јуначке“ због окрвављених ногу, приказивали људи који су их путем снабдевали свежом водом, сендвичима… Сећам се и аукција плишаних играчака како би се наводно скупио новац за оболеле малишане, па до чувених акција и перформанса „Готов је“ и бројних других креативних потеза који су опијали младе, неискусне људе и придобијали бираче… Да не ширим даље, сви знамо, да је након „ослобођења“ Илић примио МТВ (MTV-Music Televiosion) награду, а Маровић и Срђа Поповић и данас дижу обојене револуције у земљама које означе Ен-Ди-Ај (NDI - National Democratic Institute) или ИРИ (IRI – International Republican Institute), организације које воле да се зову невладине, а у ствари су стециште агената америчког утицаја са дипломатским пасошима и мисијом обавештајних агенција.

Да, нисте погрешили. Ове две организације које наводно развијају цивилно друштво и „боре се за људска права“ и сада су веома активне у Србији, у њима су и даље ангажовани бројни специјалисти за такозвани Пи-Ар (манипулацију јавношћу), озбиљни психолози који свакодневно раде анализе личности које су предмет обраде, политиколози и статистичари који су задужени за политички инжењеринг по мери америчких интереса. Да, ту су и активнији су од сваке српске службе, јер и сам председник јавно каже да су на протесту незадовољних грађана у Лозници против плана мултинационалне компаније Рио Тинто, на свети српски празник Видовдан, активно учествовале две стране обавештајне службе.

И зашто све ово пишем? Зато што сам видео да се спроводи идентична матрица, након 24 године. То не виде млади људи, јер су махом рођени после 2000. године, а нема ко ни да им каже. То не виде они који „изнутра“ нису пратили процесе у последње три деценије, у којима су однародовани политиканти жељни власти, моћи, новца довели до урушавања свих српских институција и пустошења српске имовине и то баш сарађујући са оним, горепоменутим страним службама. Нажалост, млади, а заведени сада виде једног, образованог младог човека, који није крао новац пореских обвезника Србије, који је елоквентан, самопожртвован, који попут „ходочасника“ ОТПОР-а данима иде пешке од Београда до Лознице не би ли са импровизоване бине рекао „Рио Тинто, марш из Србије“. Млади, а већ заведени виде да ће у наредним данима спроводити бројне „креативне“ акције против однародоване власти, али и за то добити по коју парицу.

Сваку критику на рачун младог лидера „Крени промени“ покрета Саве Манојловића од оних људи који су свесни да новац који добија та организација од Рокфелер, Конрад Аденауер фондација, Сороса и других заправо води у нову, много дубљу колонизацију Србије, ови млади, који су већ упали у Дизниленд страних служби хистерично одбијају. Већ је код њих направљен култ личности. Не знају Савови млади да ако од ђавола узмеш, мораш много и да даш. Душа је колатарал, а Космет, раскопавање и пустошење Србије, можда и српска Рашка и Војводина, само рате кредита.

И за крај, у свеопштој спрској шизофренији, видим да власт, Вучић и „главна крила“ наше службе, сарађују и са младим лидером прозападне опозиције и са онима горе описаним странцима који га билдују и креирају. Покушавајући да усмери процес у своју корист, видим да је Александар свестан да му се ближи крај. Ноктима се држи и он и они око њега захваљујући томе што испоручују све што им наложе они, како је Вучић рекао у Давосу, „владари из сенке“. Зато сада мора да преломи Србе да прихвате разровану Србију као реалност не би ли себи и другима око себе продужо време. Видим да ће му сујета и баш ти људи око њега, ко год да су, доћи главе.

2/3