Ево како су код Ваљева истражне бушотине фирме "Еуро литијум" загадиле воду сељацима, који не смеју да је пију, да дају стоци, не смеју да се купају или перу веш или суђe том водом. Људи морају да се довијају за чисту воду, а неки немају избора, то им је што им је. Такође, од вибрација пуцају зидови и таванице на кућама, а на местима бушотина буквално ни трава не расте.
Е, сад, кад толико има загађења и проблема са истражним бушотинама, замислите само рудник.
Зато Ваљевци поручују: "Марш са Колубаре".
А ми додајемо: Марш из Србије!

https://youtu.be/-SgyAw1W0G8?si=qAV4dW_HDbkicUND

Културна и духовна вертикала у Срба

Да ли сте се икада запитали колико је самопоштовање  важно за све у нашем животу?


Ово је једно од најважнијих питања. Оно што мислиш о себи дотиче се свега што радиш. Све што чинимо почиње управо од слике коју имамо о себи.
Особа са ниским самопоштовањем не може себе да воли. Ако не можеш да волиш себе, не можеш ни друге. Господ од нас очекује  да волимо себе, зато и каже:
"Љуби ближњег свога као самог себе".


Оно што је својствено сваком од нас појединачно, преноси се и на одређење нас као народа.
Народно самопоштовање гради народну самосвест.
Народна самосвест је одраз снаге,моћи, сазнања и прихватања ко смо и зашто смо, то што јесмо.
Наш српски идентитет почива на тој нашој самосвести. Она је у вековима нашег трајања повезивала нашу цркву, елиту и обичан народ. Друштвене и сталешке поделе никад нису доводиле у питање нашу духовну вертикалу и припадност културном кругу времена.
Тешка историјска времена су увек, као наш самоспознајни одговор, у крилу СПЦ, под њеном заштитом и вођством, стварали људе и могућности да као народ сачувамо своју самобитност, да очувамо идентитет, веру, да обновимо уништено, да изнова стварамо своју државност.
Када смо губили државу, црква је била тај заштитник српског постојања. Она је била та која је по Божјој промисли стварала српску државу.


Шта се то данас променило у Српској духовној и културној вертикали?


Како смо дошли до толиког одсуства самопоштовања?


Како је могуће да себе и своје сматрамо најгорим?


Зашто смо презрели и одрекли се свог писма, своје културе, свог система вредности?


Како је могуће да са свих страна слушамо:
"Ми Срби смо стока!"
Како смо стигли до свемедијски ширене изреке :
"Будимо људи, иако смо Срби."
Да ли је смисао можда у:
"Будимо Срби, али и људи."


Ово је време нашег опстанка и останка, време када је више него икад потребно сваком од нас осветлити  идентитески пут спаса.
Наше ропство предуго траје. Турске аге и бегове, заменило је светло западних метропола, новац, моћ, нихилизам, устоличење човекобога. ..
Дугачак је списак зала и искушења.
Малограђански образац понашања, рајетински менталитет, губитак самопоштовања и достојанства не смеју бити наш  одговор.
Окренимо се себи, не тражимо потврду сопствене вредности код туђина.
Изађимо из зачараног круга кретања између рајетинског менталитета и побуне,обезбожења и егзистенцијалне празнине.
Уморни и од  света и од себе, не видимо истину. Наш спас је у вери и самоистоветности.
Другима је, како каже Црњански, било дато бар да одахну, нама не.

Да је за уништење било ког народа, у последњих 200+ година уложено средстава и енергије, као за уништење нас Срба, давно га се нико не би ни сећао.
Не вреди да се умиљавамо, осуђени смо. Зато нема места одрицању од себе.


Морамо схватити да је народ заједница мртвих, живих и нерођених. То је наша снага извор самопоштовања, вере и самоспознаје да и ововремена искушења на прави начин савладамо.


☦︎【Созерцање】- Запратите