Forwarded from Shokirjonov news
Одамларга шунақа хабарнома боряпти экан телкфонига ИИВ номидан.
Бу -- фирибгарларнинг иши, тағин тўлаб юрманглар...
👉 @shokirjonov
Бу -- фирибгарларнинг иши, тағин тўлаб юрманглар...
👉 @shokirjonov
Hurmatli informatika o'qituvchilari.
Agar svet yoki kompyuter bo'lmasa shunaqa holatda dars o'tib bering. Hech bo'lmasa tasavvur qilishsin...
PS: Kollejda ishlaganimda, shunaqa dars o'tganman afsuski ...
👉 @informatika
Agar svet yoki kompyuter bo'lmasa shunaqa holatda dars o'tib bering. Hech bo'lmasa tasavvur qilishsin...
PS: Kollejda ishlaganimda, shunaqa dars o'tganman afsuski ...
👉 @informatika
Forwarded from Informatika va AT (Nᴜrsaidov ㅤ)
#Diqqat #informatika #ilova
Informatika mobil darslik narxi bo'yicha ko'plab murojaatlar bo'layotganligi sababli dastur narxini ⚠️ 35 ming so'm qilib belgiladik.
Lekin dasturga yangiliklar qo'shilganda shu narxning yarmini to'lab dastur qayta yuklab olinishi mumkin.
⚠️ Dasturni 50 mingga sotib olganlarga pullari qaytariladi.
Murojaat: @Nursaidov va @Nursaidov_bot
👉 @informatika
Informatika mobil darslik narxi bo'yicha ko'plab murojaatlar bo'layotganligi sababli dastur narxini ⚠️ 35 ming so'm qilib belgiladik.
Lekin dasturga yangiliklar qo'shilganda shu narxning yarmini to'lab dastur qayta yuklab olinishi mumkin.
⚠️ Dasturni 50 mingga sotib olganlarga pullari qaytariladi.
Murojaat: @Nursaidov va @Nursaidov_bot
👉 @informatika
Telegram
Informatika va AT
Maktab o'qituvchilari, o'quvchilari va informatika fanini o'rganuvchilar uchun Android qurilmalarida ishlovchi mobil darslik sotuvga chiqarildi.
1. Dasturda maktab darsliklari bo'limida 5 dan 11-sinfgacha bo'lgan darsliklar kiritildi. Hamda ushbu bo'limning…
1. Dasturda maktab darsliklari bo'limida 5 dan 11-sinfgacha bo'lgan darsliklar kiritildi. Hamda ushbu bo'limning…
Forwarded from Nodir Abduqodirov
Танзила Нарбаева: Ёшларга оид масалалар улар билан бирга муҳокама этилади
Олий Мажлис Сенатининг иккинчи ялпи мажлисида нутқ сўзлаган Сенат Раиси Танзила Нарбаева мамлакатимизда ёшлар фаолллигини қўллаб- қувватлашга алоҳида тўхталди ва бугунги ялпи мажлисга олий ўқув юртлари талабалари ҳам таклиф этилганлигини маълум қилди.
“Тез орада ёшлар парламенти ташкил этилади. Шунинг учун Сенат қўмиталари фаолиятига ёшлар кенг жалб этилмоқда”, деди Т.Нарбаева.
Сенат Раиси бугунги ялпи мажлисга таклиф этилган Ёшлар иттифоқи фаолларини ҳам қутлади. Билимдон, интилувчан ва жонкуяр ёшларнинг парламент фаолиятига кенг жалб этилиши қонун чиқарувчи орган ишига маълум даражада янгилик олиб кириш, ёшларга ўз интилишларини рўёбга чиқариш имконини бериш, қолаверса ёш авлод муаммоларини самарали ҳал қилишни таъминлайди.
Ўзбекистон Республикаси
Олий Мажлиси Сенатининг
Ахборот хизмати
Олий Мажлис Сенатининг иккинчи ялпи мажлисида нутқ сўзлаган Сенат Раиси Танзила Нарбаева мамлакатимизда ёшлар фаолллигини қўллаб- қувватлашга алоҳида тўхталди ва бугунги ялпи мажлисга олий ўқув юртлари талабалари ҳам таклиф этилганлигини маълум қилди.
“Тез орада ёшлар парламенти ташкил этилади. Шунинг учун Сенат қўмиталари фаолиятига ёшлар кенг жалб этилмоқда”, деди Т.Нарбаева.
Сенат Раиси бугунги ялпи мажлисга таклиф этилган Ёшлар иттифоқи фаолларини ҳам қутлади. Билимдон, интилувчан ва жонкуяр ёшларнинг парламент фаолиятига кенг жалб этилиши қонун чиқарувчи орган ишига маълум даражада янгилик олиб кириш, ёшларга ўз интилишларини рўёбга чиқариш имконини бериш, қолаверса ёш авлод муаммоларини самарали ҳал қилишни таъминлайди.
Ўзбекистон Республикаси
Олий Мажлиси Сенатининг
Ахборот хизмати
Қош қўяман деб кўз чиқариш…
Aфсуски, шу иккита мақолни маъноси бугунги ижтимоий тармоқларда болаларни сочини линейкада ўлчашга боғлиқ ҳолатни яхши тасвирласа керак. Ҳеч қайси Қарор ёки топшириқда болаларни сочини чизғичда ўлчаб, расмга олиб, телеграм группада тарқатиш керак деб ёзилмаган. Кимдир қаердадир жуда қаттиқ ишлаётганини кўрсатиш учун шундай қилгандир шекилли…
Қани энди, таълим сифатини яхшилаш ва ўз малакасини ошириш бўйича Қарорларни шунчалик жон куйдириб ижро этишса жойларда…
Шерзод Шерматов,
Халқ таълими вазири
👉 @informatika
Aфсуски, шу иккита мақолни маъноси бугунги ижтимоий тармоқларда болаларни сочини линейкада ўлчашга боғлиқ ҳолатни яхши тасвирласа керак. Ҳеч қайси Қарор ёки топшириқда болаларни сочини чизғичда ўлчаб, расмга олиб, телеграм группада тарқатиш керак деб ёзилмаган. Кимдир қаердадир жуда қаттиқ ишлаётганини кўрсатиш учун шундай қилгандир шекилли…
Қани энди, таълим сифатини яхшилаш ва ўз малакасини ошириш бўйича Қарорларни шунчалик жон куйдириб ижро этишса жойларда…
Шерзод Шерматов,
Халқ таълими вазири
👉 @informatika
SWiSH Max4+Tab.zip
57.8 MB
#dastur #kerakli
SWiSHMax dasturi. O'rnatib ishlatib ko'ring (O'rnatiladigan EXE dastur va o'rnatish oxirida Patch -ni o'rnating)
👉 @informatika
SWiSHMax dasturi. O'rnatib ishlatib ko'ring (O'rnatiladigan EXE dastur va o'rnatish oxirida Patch -ni o'rnating)
👉 @informatika
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#KoronaVirus #texnologiya
Xitoyliklar shaharlarni zararsizlantirish uchun, mini-tanklardan foydalanishni boshladilar.
Китайцы начали использовать мини-танки, для дезинфекции городов.
👉 @informatika
Xitoyliklar shaharlarni zararsizlantirish uchun, mini-tanklardan foydalanishni boshladilar.
Китайцы начали использовать мини-танки, для дезинфекции городов.
👉 @informatika
Bakalavr, magistr va doktorantlar uchun, diplom ishi hamda dissertatsiya ishlari tayyorlab beriladi. Barchasi sifatli va tezkor.
+dasturiy ta'minot
+Animatsiya
+Arxitektura
+Dizayn
+Video rolik
+va h.k
Murojaat uchun: @Doktorantuz
Reklama
+dasturiy ta'minot
+Animatsiya
+Arxitektura
+Dizayn
+Video rolik
+va h.k
Murojaat uchun: @Doktorantuz
Reklama
#Excel #Makros #Funksiya
Excelda makros yaratish. Funksiyalarni grafigini chizish dasturi.
Erkin Otamurodov
👉 @informatika
Excelda makros yaratish. Funksiyalarni grafigini chizish dasturi.
Erkin Otamurodov
👉 @informatika
Sin_Cos_abs.xlsm
20.5 KB
#excel #makros #funksiya
Excel. Funksiyalarni grafigini chizish makrosi
Erkin Otamurodov
👉 @informatika
Excel. Funksiyalarni grafigini chizish makrosi
Erkin Otamurodov
👉 @informatika
Бугун уйда меҳмон кутдик — Калгарида уч йилдан ортиқ яшаб, оилавий сабабларга кўра Тошкентга қайтган ватандошларимиз қисқа муддатга яна Калгарига келишди. Анча гаплашиб ўтирдик.
Гапдан гап чиқиб, Ўзбекистонда қонун-қоидага итоат этиш лапашанглик, бўшлик, ва қўпол қилиб айтганда, лохлик белгиси эканини муҳокама қилдик.
Масалан, мен 2000-йиллар сўнгидан машинани камар тақиб хайдайман, қонун чиқишидан аввал ҳам тақиб юрардим. Шунда маҳалладаги ўсмир болалар устимдан кулишарди: «ока, жа тўхтатса гаплашиб кетасиз, йиғиштиринг ременни», деб. Навбатда ўтирсангиз биттаси келади шундоқ сўраволай, деб. Иккинчиси келади аммасининг холасиман, деб. Учинчиси чўнтагига қистириб, безўчирт ўтиб кетади.
Зебрадан кетаётган пиёдаги ўтказаман десангиз, ё орқангиздан сигнал чалади, ё биратўла етволади. Ўз полосангиздан юрсангиз, ҳам чап томонингиз, ҳам ўнг томонингиздан сиқиб кетишади.
Ҳар жабҳада шундай, афсуски. Мактабда «ремонт» учун пул бермасангиз, пулни нима қиласан, ҳужжатни кўрсат, десангиз, боланингизни ҳамманинг олдида изза қилишади, зиқнага чиқаришади.
Умуман олганда, қонунга итоат этиш «невигодний». Ундан кўра «гаплашсангиз» ишингиз осон ва тез битади. Қонунга итоат этишнинг афзалликлари камайиб бораётгандек.
Русларнинг бир қўпол гапи бор: «среди волков жить, по-волчьи выть».
Узоқ муддат қонун устувор бўлган мамлакатда истиқомат қилган ватандошларимизнинг қайта кўникиши қийин бўлаётган экан.
Яна бир нарса: болаларнинг ўзини тутиши. Ватандошларимизнинг айтишича, канадалик болалар ва қизларнинг юриш-туриши, гап-сўзи тошкентлик тенгқурларидан одоблироқ, тарбиялироқ эмиш. Сентябрдан бери болалари бораётган оддий давлат мактабида аллақачон бир неча марта «разборка»лар бўлиб, ўқувчилар бир-бирини бурнини қонатиб, тишини синдирган эмиш. Калгаридан бундай нарсалар бўлмайди, мана уч йилдан бери бир марта ҳам эшитганимиз йўқ.
Шунда ўйлаб қолдим: 30 йилдан бери вайсаланаётган маънавиятимиз ахлат қутисида экан-да? Иккиюзламачиликниям боплаб ташлаган эканмиз-да?
Юрагим сиқилди.
@zambarakning_oqi
Гапдан гап чиқиб, Ўзбекистонда қонун-қоидага итоат этиш лапашанглик, бўшлик, ва қўпол қилиб айтганда, лохлик белгиси эканини муҳокама қилдик.
Масалан, мен 2000-йиллар сўнгидан машинани камар тақиб хайдайман, қонун чиқишидан аввал ҳам тақиб юрардим. Шунда маҳалладаги ўсмир болалар устимдан кулишарди: «ока, жа тўхтатса гаплашиб кетасиз, йиғиштиринг ременни», деб. Навбатда ўтирсангиз биттаси келади шундоқ сўраволай, деб. Иккинчиси келади аммасининг холасиман, деб. Учинчиси чўнтагига қистириб, безўчирт ўтиб кетади.
Зебрадан кетаётган пиёдаги ўтказаман десангиз, ё орқангиздан сигнал чалади, ё биратўла етволади. Ўз полосангиздан юрсангиз, ҳам чап томонингиз, ҳам ўнг томонингиздан сиқиб кетишади.
Ҳар жабҳада шундай, афсуски. Мактабда «ремонт» учун пул бермасангиз, пулни нима қиласан, ҳужжатни кўрсат, десангиз, боланингизни ҳамманинг олдида изза қилишади, зиқнага чиқаришади.
Умуман олганда, қонунга итоат этиш «невигодний». Ундан кўра «гаплашсангиз» ишингиз осон ва тез битади. Қонунга итоат этишнинг афзалликлари камайиб бораётгандек.
Русларнинг бир қўпол гапи бор: «среди волков жить, по-волчьи выть».
Узоқ муддат қонун устувор бўлган мамлакатда истиқомат қилган ватандошларимизнинг қайта кўникиши қийин бўлаётган экан.
Яна бир нарса: болаларнинг ўзини тутиши. Ватандошларимизнинг айтишича, канадалик болалар ва қизларнинг юриш-туриши, гап-сўзи тошкентлик тенгқурларидан одоблироқ, тарбиялироқ эмиш. Сентябрдан бери болалари бораётган оддий давлат мактабида аллақачон бир неча марта «разборка»лар бўлиб, ўқувчилар бир-бирини бурнини қонатиб, тишини синдирган эмиш. Калгаридан бундай нарсалар бўлмайди, мана уч йилдан бери бир марта ҳам эшитганимиз йўқ.
Шунда ўйлаб қолдим: 30 йилдан бери вайсаланаётган маънавиятимиз ахлат қутисида экан-да? Иккиюзламачиликниям боплаб ташлаган эканмиз-да?
Юрагим сиқилди.
@zambarakning_oqi
Forwarded from Informatika va AT (Nᴜrsaidov ㅤ)
#mavzu #maslahat @informatika
Kompyuter shovqin chiqaradimi? Bartaraf etamiz!
http://telegra.ph/Kompyuter-shovqin-chiqaradimi-Bartaraf-etamiz-12-04
Kompyuter shovqin chiqaradimi? Bartaraf etamiz!
http://telegra.ph/Kompyuter-shovqin-chiqaradimi-Bartaraf-etamiz-12-04
Telegraph
Kompyuter shovqin chiqaradimi? Bartaraf etamiz!
Kompyuter chiqaradigan tovushlar uning odatiy ish jarayonining natijasi yoki biror muammo darakchisi bo‘lishi mumkin. Xo‘sh, u shovqin solmasligi uchun nimalar qilish kerak? 1. Kompyuterni to‘ldirib tashlamang Odatda siz protsessorning hisoblash quvvatini…
Forwarded from Informatika va AT (Nᴜrsaidov ㅤ)
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#PowerPoint #Video_dars
Power Point dasturida har bir slaydni raqamlab chiqish vaqtni olishi mumkin. Yana taqdimotlar orasidan biror keraksiz slaydni o'chirsangiz yana qayta raqamlab chiqishga to'g'ri keladi.
Shuning uchun bu darsda slaydga avtomatik raqam qo'yishni o'rganamiz. Bunda taqdimot ichidan keraksizini o'chirsangiz ham muammo kuzatilmaydi.
Do'stlarga ulashing:
https://t.me/joinchat/AAAAAENGLVn11ckt0szG3Q
👉 @informatika
Power Point dasturida har bir slaydni raqamlab chiqish vaqtni olishi mumkin. Yana taqdimotlar orasidan biror keraksiz slaydni o'chirsangiz yana qayta raqamlab chiqishga to'g'ri keladi.
Shuning uchun bu darsda slaydga avtomatik raqam qo'yishni o'rganamiz. Bunda taqdimot ichidan keraksizini o'chirsangiz ham muammo kuzatilmaydi.
Do'stlarga ulashing:
https://t.me/joinchat/AAAAAENGLVn11ckt0szG3Q
👉 @informatika
Иқтидорли бўлиб туғилмайдилар, балки тарбияланадилар. Агар аксиома сифатида инсон қобилиятлари 100 фоиз туғма деб олсак, демак, фарзанд хеч бўлмаса ўз ота-онаси даражасига етиши керак.
Агар тарбиянгиз натижасида фарзандингиз сиздан озгина бўлса-да, ўзиб кетмаса, демак, сиз ялқов ота-она бўлгансиз.
©Масару Ибука
👉 @informatika
Агар тарбиянгиз натижасида фарзандингиз сиздан озгина бўлса-да, ўзиб кетмаса, демак, сиз ялқов ота-она бўлгансиз.
©Масару Ибука
👉 @informatika
Mактабнинг асосий вазифаси таълим бериш
Бу постни ёзишдан аввал сўровнома ўтказдим. Сўровномадан шу маълум бўляптики, кўпчилик мактабнинг вазифаси болага таълим ва тарбия бериш деб ўйлайди.
Aммо-лекин-бироқ.
Mактабнинг асосий вазифаси фақатгина таълим бериш. Фоизларда айтадиган бўлсам, мактаб фаолияти 85% таълим 15% тарбияни қамраб олиши лозим. Демак, мактаб болага тарбия беришда кўмакчи холос.
Нима учун?
Чунки, бола 6-7 соатини мактабда AСОСИЙ ВAҚTини эса УЙИда ўтказади. Бундан ташқари бола 7 ёшдан бошлаб мактабга боради. 7 ёшгача бола тарбияси деярли шаклланиб бўлинган ҳисобланади.
ҚАЙТАРАМАН!
Бола тарбияси 7 ёшгача деярли шаклланиб бўлинган ҳисобланади!
Боламга тарбияни неча ёшдан берсам бўлади деган саволга Ибн Сино она қорнидалигидаёқ бериш керак деб жавоб қилган эканлар.
Mактабларимизда ҳар бир синфда 35-40тагача ўқувчи дарсда ўтиради. Шунча ўқувчига битта ўқитувчи қандай қилиб ҳам таълим ҳам тарбия бера олади? Ўқитувчининг диққати, эътибори, сабри етмайди. Ўқитувчи ҳам инсон. Унинг ҳам ўз ташвишлари, муаммолари ва фарзандлари бор.
Замонавий педагогика талабларига кўра сифатли таълим бўлиши учун дарсда ўқувчилар сони 15тадан ошмаслиги лозим. Tушуняпсизми? Шунча миқдор бўлса, таълим сифатли бўлади. Лекин 40 та ўқувчига ҳам таълим ҳам тарбия...
Сўровномадан аён бўляптики, ота-оналар фарзандига тарбия бериш масъулиятини мактабга юклашган.
Барака топгурлар, тушунинглар! Mактабнинг ўзининг масъулияти - таълим бериш масъулияти бор. Тарбия иккинчи масала.
Ўқитувчилар Олий таълимда болага тарбия бериш илмини эмас балки, ўз мутаххасисликлари бўйича болага таълим бериш илмини ўрганадилар. Tаълим беришнинг ўзи мураккаб жараён. Унга қўшимча тарзда яна бир қийин жараён - тарбияни ҳам топшириш адолатсизлик эмасми?
Нега ҳозирда тарбия борасида муаммоларимиз кўпайиб кетяпти?
Сабаби оддий. Чунки, болалар ота-онасидан тарбия кўришмаяпти. Ота-оналар тарбия беришни мактабга юклашган.
Tарбия кўрмаганликнинг асосий белгиси - бу катталарни ҳурмат қилмаслик. Катталарни ҳурмат қилмаган бола ўқитувчисини ҳурмат қиладими? Ўқитувчисини ҳурмат қилмаган болага таълим бериб бўладими? Йўқ албатта!
Tарбияли болага таълим бериш осон кечади. Лекин ўқитувчилар тарбия қилиш билан овора. Tаълим эса бир четда мунғайиб қачон мени галим келаркин деб кутиб турибди.
Ўқитувчи билан репетиторни фарқи нимада? Аслида униси ҳам буниси ҳам ўқитувчику
Чунки, репетитор таълим бериш мумкин бўлган тарбияли болаларга таълим беради. Аҳлоқи яхши бўлмаса ўқишига қабул қилмайди. Репетитордан ҳеч вақт тарбия талаб қилинмайди. Тарбияни ота-она ўз бўйнига олади.
Ўқитувчи гарданида эса ҳам тарбия ҳам таълим юкланган. Шунинг учун ўқитувчининг таълимида ҳам тарбиясида ҳам сифат йўқ. Шунинг учун ҳам репетиторларга талаб юқорилаб кетди.
Хуллас хулоса ўзингиздан!
Садриддин Шамс
👉 @informatika
Бу постни ёзишдан аввал сўровнома ўтказдим. Сўровномадан шу маълум бўляптики, кўпчилик мактабнинг вазифаси болага таълим ва тарбия бериш деб ўйлайди.
Aммо-лекин-бироқ.
Mактабнинг асосий вазифаси фақатгина таълим бериш. Фоизларда айтадиган бўлсам, мактаб фаолияти 85% таълим 15% тарбияни қамраб олиши лозим. Демак, мактаб болага тарбия беришда кўмакчи холос.
Нима учун?
Чунки, бола 6-7 соатини мактабда AСОСИЙ ВAҚTини эса УЙИда ўтказади. Бундан ташқари бола 7 ёшдан бошлаб мактабга боради. 7 ёшгача бола тарбияси деярли шаклланиб бўлинган ҳисобланади.
ҚАЙТАРАМАН!
Бола тарбияси 7 ёшгача деярли шаклланиб бўлинган ҳисобланади!
Боламга тарбияни неча ёшдан берсам бўлади деган саволга Ибн Сино она қорнидалигидаёқ бериш керак деб жавоб қилган эканлар.
Mактабларимизда ҳар бир синфда 35-40тагача ўқувчи дарсда ўтиради. Шунча ўқувчига битта ўқитувчи қандай қилиб ҳам таълим ҳам тарбия бера олади? Ўқитувчининг диққати, эътибори, сабри етмайди. Ўқитувчи ҳам инсон. Унинг ҳам ўз ташвишлари, муаммолари ва фарзандлари бор.
Замонавий педагогика талабларига кўра сифатли таълим бўлиши учун дарсда ўқувчилар сони 15тадан ошмаслиги лозим. Tушуняпсизми? Шунча миқдор бўлса, таълим сифатли бўлади. Лекин 40 та ўқувчига ҳам таълим ҳам тарбия...
Сўровномадан аён бўляптики, ота-оналар фарзандига тарбия бериш масъулиятини мактабга юклашган.
Барака топгурлар, тушунинглар! Mактабнинг ўзининг масъулияти - таълим бериш масъулияти бор. Тарбия иккинчи масала.
Ўқитувчилар Олий таълимда болага тарбия бериш илмини эмас балки, ўз мутаххасисликлари бўйича болага таълим бериш илмини ўрганадилар. Tаълим беришнинг ўзи мураккаб жараён. Унга қўшимча тарзда яна бир қийин жараён - тарбияни ҳам топшириш адолатсизлик эмасми?
Нега ҳозирда тарбия борасида муаммоларимиз кўпайиб кетяпти?
Сабаби оддий. Чунки, болалар ота-онасидан тарбия кўришмаяпти. Ота-оналар тарбия беришни мактабга юклашган.
Tарбия кўрмаганликнинг асосий белгиси - бу катталарни ҳурмат қилмаслик. Катталарни ҳурмат қилмаган бола ўқитувчисини ҳурмат қиладими? Ўқитувчисини ҳурмат қилмаган болага таълим бериб бўладими? Йўқ албатта!
Tарбияли болага таълим бериш осон кечади. Лекин ўқитувчилар тарбия қилиш билан овора. Tаълим эса бир четда мунғайиб қачон мени галим келаркин деб кутиб турибди.
Ўқитувчи билан репетиторни фарқи нимада? Аслида униси ҳам буниси ҳам ўқитувчику
Чунки, репетитор таълим бериш мумкин бўлган тарбияли болаларга таълим беради. Аҳлоқи яхши бўлмаса ўқишига қабул қилмайди. Репетитордан ҳеч вақт тарбия талаб қилинмайди. Тарбияни ота-она ўз бўйнига олади.
Ўқитувчи гарданида эса ҳам тарбия ҳам таълим юкланган. Шунинг учун ўқитувчининг таълимида ҳам тарбиясида ҳам сифат йўқ. Шунинг учун ҳам репетиторларга талаб юқорилаб кетди.
Хуллас хулоса ўзингиздан!
Садриддин Шамс
👉 @informatika
Хитой ҳукумати фуқароларда коронавирусни аниқловчи иловани жорий этди.
Ҳар бир фойдаланувчи учун яшил, сариқ ва қизил ранглардаги QR-код татбиқ этилади. Офис бинолари ва тураржойларга киришда, жамоат транспортларига чиқишда уларни кўрсатиш керак бўлади.
Яшил рангли QR-код эгаси бемалол ишга бориши, жамоат транспортидан фойдаланишига рухсат берилади.
Сариқ код эгасидан бир ҳафта уйида ўтиришни талаб қилишлари мумкин.
Қизил код эгаси эса мажбуран икки ҳафталик карантинга жўнатилади. Ушбу код (қизил) вирус ташувчилари билан бирга уни юқтириш хавфида гумон қилинганлар учун жорий этилади.
«Синьхуа» агентлиги хабарига кўра, кейинги ҳафтадан бошлаб сервис исталган фуқаронинг инфекцион статусини унинг идентификация рақамини киритиш орқали билиб олиш имконини беради.
👉 @informatika
Ҳар бир фойдаланувчи учун яшил, сариқ ва қизил ранглардаги QR-код татбиқ этилади. Офис бинолари ва тураржойларга киришда, жамоат транспортларига чиқишда уларни кўрсатиш керак бўлади.
Яшил рангли QR-код эгаси бемалол ишга бориши, жамоат транспортидан фойдаланишига рухсат берилади.
Сариқ код эгасидан бир ҳафта уйида ўтиришни талаб қилишлари мумкин.
Қизил код эгаси эса мажбуран икки ҳафталик карантинга жўнатилади. Ушбу код (қизил) вирус ташувчилари билан бирга уни юқтириш хавфида гумон қилинганлар учун жорий этилади.
«Синьхуа» агентлиги хабарига кўра, кейинги ҳафтадан бошлаб сервис исталган фуқаронинг инфекцион статусини унинг идентификация рақамини киритиш орқали билиб олиш имконини беради.
👉 @informatika