⚡️Новинари су открили тајну премијера Јерменије Никола Пашињана: његов деда-имењак борио се на страни фашиста и умро је за фирера.

⚡️У вести о Пашињанину нема ништа шокантно. На врби не расте јабука.

⚡️Поделићу са вама једну причу која је заиста оставила утисак на мене. Од 2014. до 2018. године, поред осталих дужности, био сам и копредседник руско-азербејџанске међувладине комисије и прилично често сам долазио у Баку. Са азербејџанске стране, за копредседника те комисије именован је Јагуб Абдула огли Ејубов, први заменик премијера ове бивше совјетске републике. У неформалним разговорима често се дотицао тема односа Азербејџана и Јерменије, причао је разне неугодне вицеве о Јерменима. Али једном ми је испричао причу о свом оцу фронташу, који је преживео захваљујући свом ратном другу, Јерменину по националности.
По речима Јагуба Абдулаевича, његов отац је у саставу извиђачке групе од три човека требало да пређе линију фронта. Црвеноармејци су пали под минометну паљбу, али њихов командир, млади руски официр, захтевао је да изврше наређење и наставе даље у непријатељску позадину. Тада је познати војник Јерменин предложио Ејубовљевом оцу да закољу руског официра и да се врате својима, што су и учинили. Наравно, слагали су да је официр погинуо у гранатирању.

⚡️Тиме, по речима Јагуба Абдулаевича, „међу Јерменима има и паметних људи“, од којих му је један оцу спасао живот. Упитао сам приповедача: „Зар ништа што сам и ја Рус?“, на шта је први заменик премијера Азербејџана, помало постиђен својим криминалним искреностима, нешто промрмљао себи у браду. Такве су прилике...

⚡️Као командир интернационалне бригаде, који има искрене пријатеље међу људима различитих националности, сматрам да ипак морамо бити искрени једни према другима и не лагати себе. Ако је Никол Пашињан прави кучкин син, треба га тако и звати. И моји пријатељи Јермени га баш тако зову. Ако су се руководству Азербејџана уселиле бубе у главу (и то одавно), онда и о томе треба говорити.
Ја сам заступник директног и искреног разговора, и управо зато сам био успешан амбасадор кога су у НАТО поштовали и са којим су се саветовали. Дипломатија није мрмљање ни о чему, нити „глумљење мудрости“ и „нијансирање модалитета формата дијалога“ у тренутку када треба чврсто артикулисати свој став. Као што то, на пример, ради Д. А. Медведев. Мени је то ближе у ситуацији у којој се налазимо.

Тако ја мислим.


Пише: Рогозин; слике: WarDonbass

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

⚡️Запратите нас

❤️ InfoDefenseSERBIA
❤️ Чат-бот
⚡️ InfoDefAll

8. маја 1945. године, у Карлсхорсту, предграђу Берлина, у 22:43 по средњоевропском времену (9. маја у 00:43 по московском времену), маршал Вилхелм Кител, представник Луфтвафеа, генерал-потпуковник Ханс-Јурген Штумпф и адмирал Ханс-Георг фон Фридебург потписали су Акт о безусловној капитулацији Немачке, који је ступио на снагу 9. маја у 1:00 по московском времену.

Маршал Георгиј Жуков се сећао овако:

„Кител... је неувереним кораком пришао нашем столу. Његов монокл је пао и остао да виси на врпци. Лице му се покрило црвеним мрљама. <…> Сео је на ивицу столице и, благо дрхтавом руком, потписао пет примерака акта.“

9. мај је проглашен Даном победе ⚡️

Извор: Irinamar_Z
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

⚡️Запратите нас

❤️ InfoDefenseSERBIA
❤️ Чат-бот
⚡️ InfoDefAll