СВИ НА СТАДИОН!

Сви Сребреничани који су погинули у борбама или стрељани након заробљавања, страдали су као војници 28. дивизије АБиХ од 12. до 16. јула 1995. током пробоја колоне према Тузли ван града Сребренице и ван заштићене зоне „Сребреница”.

Са друге стране, у средњем Подрињу(коме припада и Сребреница) убијено је 3.267 Срба, међу којима и четрдесет троје деце. За тај злочин нико није одговарао ни пред правосуђем у БиХ ни у Хашком трибуналу.

Доста је манипулација и иживљавања над српским народом!

Делије, да се никада не заборави!

"Рат је тако страшна ствар. Кад бих се ја питао, можда ово не очекујете од генерала да чујете, забранио бих ту реч међу људима да се употребљава. А оружије не бих производио ни као дјечије играчке. Док на тај ниво свјести човечанство не дође никад неће бити мира макар на неком парчету земље. А на планети земљи има места за много више људи него што их сада има и то да веома срећно и удобно живе, али међу људима владају неки нагони који нису својствени ни животињама."

Ако би неки цитат требало најбоље да опише генерала Младића онда су то вероватно управо ове речи. Нимало случајно, у светској јавности се ствара слика о једном ратном злочинцу који је убијао све што му се нађе на путу чинећи геноцид над невиним становништвом. У делу наше јавности такође преноси се ова слика и овај наратив, и то долази из истих центара.

Српски народ и ми унутар њега не наседамо! Знамо ко је и шта је генерал Ратко Младић! Ми не кличемо никаквом зликовцу и убици, кличемо неустрашивом војнику који је бранио свој народ, кличемо јунаку који је био на првим линијама са својим борцима, кличемо некоме над ким се данас врши терор у хашком казамату и коме се ускраћују основна људска права!

Хвала ти Генерале за све! Док је српског народа твоје име ће бити поштовано и слављено са Обилићем, Лазаром, Синђелићем, Мишићем и осталим српским витезовима!

Маракана моја судбина!
СВИ НА СТАДИОН!

ЗВЕЗДА - ОЛИМПИЈАКОС - ПОЧЕТАК БРАТСТВА

Недавно је потписан меморандум о сарадњи две црвено - беле породице, јединстена спортска сарадња проистекла из братства две навијачке групе.

А како је све почело?

Првог октобра 1986. године, фудбалери Црвене Звезде су гостовали Панатинаикосу у Атини у оквиру шеснаестине финала Купа шампиона. И поред пораза од 2:1, наш тим се пласирао у наредну фазу.
Иако је ово била утакмица од изузетне важности за наш клуб, ова утакмица је ипак остала упамћена по једној другој ствари. На овој утакмици створено је братство између Звезде и Олимпијакоса, односно навијачких група Делије и ГЕЈТ 7.
У питању је засигурно највеће и најснажније братство на свету! Навијачи Олимпијакоса су се појавили појавили како би подржали Звезду против свог највећег ривала, најзначајнији разлог је иста црвено-бела боја као и репутација највећег народног клуба коме је ривал клуб са подршком власти. Нема сумње да је сваки заљубљеник у Олимпијакос подржавао Црвену Звезду свим срцем против зелених још 1971. године када смо играли у  полуфиналу Купа шампиона.
Капију 7 предводили су Стефанос и Биг Џон, и после ове утакмице размењени су контакти. То је био тек почетак једног братства какво навијачки свет никада неће имати...

Срећан рођендаН!

Заувек са нама!

У сезону нову креће…

Видећемо колика група Делија.
Надамо се да ће бити велика група верних Делија јер успеси последњих 10 година, које бележи наш клуб, заслужују много више него што смо му пружали. Из године у годину причамо али време је једном да пресечемо и да трибине нашег стадиона, а поготову Север, буду целе сезоне попуњене на нивоу резултата које наш клуб постиже.
Сада већ одрастају генерације које ни не знају како изгледа две године за редом без титуле, а камоли четри, пет, шест година… Данас најмлађи навијачи не знају за Звезду која не игра неко од Европских такмичења али само пре 10 и више година није тако било. Маштало се о овоме што је данас реалност! Много смо поводљиви и свашта утиче на просечног Звездаша. Сви воле да ударе на Звездаше методом као што је “ви нисте поштени”, то боли просечног Звездаша из кладионице а камоли некога ко долази на стадион јер трибине нашег стадиона највише што не воле је баш то да их неко тако назива. Такође, не воле ни да су нечији, да наше име иде уз некога и све то многи врло добро знају зато и користе сваку ситуацију да ударе по нама, а при томе ко нама то говори? То је нека мантра уз много још измишљених, нешто што носимо на својим леђима јако дуго и то оставља своје “резултате”. Морају људи да схвате да ако чекамо да на нас неко гледа са симпатијама, немојте то да чекамо јер се то неће догодити више никада!
Не зато што ми нешто лоше радимо, већ зато што никоме не одговара да се стадион Црвене Звезде попуни навијачима. Свима је то главобоља. Пре свега свим политичким опцијама са било које стране а од којих и стижу све негативне ствари које се углавном измишљају и гурају у први план, не дозвољавајући навијачу Звезде да размишља о клубу и трибини, већ додају лажи јер понављамо, пун Север никоме не треба што се њих тиче.
Тако да овог пута морамо да верујемо једни другима када се договарамо и зовемо на утакмице. Север никада у својој историји није био сложнији, никада креативнији, организованији… Међутим делује као да недостају навијачи које занима такав живот. Желимо да ове године видимо трибину која је пуна навијача! Људима којима је праћење свог клуба уживање, задовољство и привилегија, као и људе којима је Север место које је једно од најбољих навијачких трибина и где је много лепо и занимљиво бити! Целе године нам треба истрајност, без оних ненормалних осцилација од 8.000 до 2.500 људи на Северу.
Трибина као што је Север, не сме да иде испод средишња два сектора а то је 4.000 - 5.000 људи. То треба да нам буде циљ ове године!

Идемо Делије, много смо старији, зрелији, бољи… Време је да то оствари своје резултате на трибинама!
СВИ НА СТАДИОН!

Из унутрашњости сада креће група млађих Делија!