Остало је још 5 кола до краја, а врло вероватно ћемо у наредне две утакмице, математички и узети титулу! Треба испратити све до краја јер време је да се почне са слављем и да се спремамо за финале купа и прославу титуле која ће, како верујемо, засенити све до сада!!! Спремајте се Делије, остало је још мало до освајања титуле а онда до славља!
СВИ НА СТАДИОН!!!
СВИ НА СТАДИОН!!!
„Данас виси на крсту онај који је земљу поставио на водама, трновим венцем се крунише Цар ангела, у хаљину поруге облачи Се Онај Који одева небо облацима, ударце прима искупитељ који је у Јордану ослободио клетве Адама, клиновима се прикива на крст Женик Цркве, копљем се пробада Син Дјеве. Клањамо се страдањима Твојим Христе! Покажи нам и светло Твоје васкрсење!”
Велики Петак је најтрагичнији дан у људској историји - дан када је човек распео Бога. Дан када је Богочовек Христос умро на Крсту да би два дана касније васкрсао, победио смрт и даровао живот вечни.
Дуго смо се борили да се фудбал не игра на Велику суботу. Ми смо навијачи са свим манама и слабостима које прате тај начин живота али желели смо да макар тих неколико дана уочи Васкрса, централног догађаја и највећег хришћанског празника, буде мира међу навијачима и да уместо на стадионима те дане проводимо у храмовима и својим домовима.
Неко ће рећи да је лицемерно бити Хришћанин тих пар дана а остатак или већину дана у години проводити на други начин. Али то није исправан став. Ми се боримо свакодневно, више или мање, да будемо пре свега бољи људи. Боримо се и за бољи свет око нас кроз друштвени активизам. Боримо се и за бољи навијачки свет у коме ће владати витешки дух. Али ма колико да смо у свему овоме успешни или неуспешни, ово су дани у којима треба нешто што је важније од свега да има своје место у друштву и у нашим животима. Да се макар на неколико дана закопају ратне секире, острашћености, дневне и пролазне бриге и да се удубимо у велике догађаје који су се одиграли рад нас и ради нашег спасења. Али и да бисмо сачували као народ оно што нас највише одређује а то је наша православна вера.
Велики Петак је најтрагичнији дан у људској историји - дан када је човек распео Бога. Дан када је Богочовек Христос умро на Крсту да би два дана касније васкрсао, победио смрт и даровао живот вечни.
Дуго смо се борили да се фудбал не игра на Велику суботу. Ми смо навијачи са свим манама и слабостима које прате тај начин живота али желели смо да макар тих неколико дана уочи Васкрса, централног догађаја и највећег хришћанског празника, буде мира међу навијачима и да уместо на стадионима те дане проводимо у храмовима и својим домовима.
Неко ће рећи да је лицемерно бити Хришћанин тих пар дана а остатак или већину дана у години проводити на други начин. Али то није исправан став. Ми се боримо свакодневно, више или мање, да будемо пре свега бољи људи. Боримо се и за бољи свет око нас кроз друштвени активизам. Боримо се и за бољи навијачки свет у коме ће владати витешки дух. Али ма колико да смо у свему овоме успешни или неуспешни, ово су дани у којима треба нешто што је важније од свега да има своје место у друштву и у нашим животима. Да се макар на неколико дана закопају ратне секире, острашћености, дневне и пролазне бриге и да се удубимо у велике догађаје који су се одиграли рад нас и ради нашег спасења. Али и да бисмо сачували као народ оно што нас највише одређује а то је наша православна вера.