9 ойда жон бошига ЯИМ 1 800 долларга яқинлашди ва секинроқ ўсмоқда
2023 йилнинг январ-сентябрь ойларида аҳоли жон бошига ЯИМ 1 790 долларни ёки 20,6 млн сўмни ташкил қилди. Ўсиш кўрсаткичи 3,6 фоизни ташкил қилган ва уч йилдан бери қисқариб бормоқда.
Киши бошига ЯИМ мамлакатда бир кишига тўғри келадиган ўртача иқтисодий маҳсулот ҳажмини ифодалайди.
Бу аҳоли турмуш даражаси ҳақида дастлабки хулосалар қилиш имконини беради ва халқаро миқёсда таққослаш учун ишлатилади.
Масалан, 2022 йилда Қозоғистонда киши бошига ЯИМ 11,5 минг доллар бўлган. Ўзбекистонда эса 2,3 минг доллар. Бу рақамлар халқаро мутахассисларга мамлакатларнинг нисбий фаровонлиги ва иқтисодий ривожланиш даражасини баҳолаш имконини беради.
@bankir
2023 йилнинг январ-сентябрь ойларида аҳоли жон бошига ЯИМ 1 790 долларни ёки 20,6 млн сўмни ташкил қилди. Ўсиш кўрсаткичи 3,6 фоизни ташкил қилган ва уч йилдан бери қисқариб бормоқда.
Киши бошига ЯИМ мамлакатда бир кишига тўғри келадиган ўртача иқтисодий маҳсулот ҳажмини ифодалайди.
Бу аҳоли турмуш даражаси ҳақида дастлабки хулосалар қилиш имконини беради ва халқаро миқёсда таққослаш учун ишлатилади.
Масалан, 2022 йилда Қозоғистонда киши бошига ЯИМ 11,5 минг доллар бўлган. Ўзбекистонда эса 2,3 минг доллар. Бу рақамлар халқаро мутахассисларга мамлакатларнинг нисбий фаровонлиги ва иқтисодий ривожланиш даражасини баҳолаш имконини беради.
@bankir
👍22👎20
Банкир
❗️Yandex.Go 1 декабргача талабларни бажармаса фаолияти тўхтатилади Солиқ қўмитаси ижтимои тармоқларда Yandex.Go хизмати ҳақида эълон қилинган хабарларга (1, 2) муносабат билдирди. Маълум бўлишича сентябрь ойида Ridetech International B.V. компаниясига икки…
Yandex Go солиқ тўловчи сифатида рўйхатдан ўтди
Аввалроқ Солиқ қўмитаси компания олдига бир қанча талабларни қўйган эди. Улар орасида солиқ тўловчи сифатида рўйхатдан ўтиш ҳам бор.
Шу тариқа, Yandex Go Ўзбекистонда фаолиятини давом эттирадиган бўлди. Компания 1 декабргача ахборот хизматини маҳаллийлаштиришини маълум қилган. Йўловчиларга фискал чек бериш масаласи ҳам кўриб чиқилмоқда.
@bankir
Аввалроқ Солиқ қўмитаси компания олдига бир қанча талабларни қўйган эди. Улар орасида солиқ тўловчи сифатида рўйхатдан ўтиш ҳам бор.
Шу тариқа, Yandex Go Ўзбекистонда фаолиятини давом эттирадиган бўлди. Компания 1 декабргача ахборот хизматини маҳаллийлаштиришини маълум қилган. Йўловчиларга фискал чек бериш масаласи ҳам кўриб чиқилмоқда.
@bankir
👍47👎11
Forwarded from Pulli Gap
Obunachilarimiz loyihamizga eng ko‘p bir savol bilan murojaat qilishadi. Keling, bugun unga birgalikda javob topamiz)
Bankdan kredit olayotib uni qaysi usulda so‘ndirish haqida bosh qotirganmisiz? Xo‘sh, annuitet yoki differensial — qay biri foydaliroq?
Annuitet to‘lov usuli
Annuitet usulda siz kreditingiz uchun har oy bir xil summada to‘lovlarni amalga oshirishingiz kerak bo‘ladi.
Bunda asosiy qarz va foiz summasi har oyda o‘zgarsa ham, umumiy to‘lov miqdori o‘zgarishsiz qolaveradi.
Aytaylik, siz bankdan bir yil muddatga 27 foiz stavkasida 10 mln so‘m kredit oldingiz. Bunda sizning oylik to‘lovingiz taxminan 960,1 ming so‘mdan bo‘ladi.
Yakunda esa bankka umumiy 11 mln 522 ming so‘m miqdorida kredit to‘lagan bo‘lasiz.
Differensial to‘lov usuli
Ushbu uslubda siz har oyda kredit uchun uning summasidan kelib chiqib bo‘lingan miqdorlarda to‘lovlarni amalga oshirasiz.
Bunda har oy asosiy qarz bo‘yicha bir xil summa to‘lab boriladi, foiz to‘lovlari esa kredit qoldig‘i kamayib borishi bilan birga asta-sekin kamayib boradi. Ya’ni birinchi oylarda to‘lov miqdori yuqori bo‘ladi va har oy kamayib boradi.
Deylik, siz yuqoridagi shartlarda yana kredit oldingiz. Bu safar kreditni differensial usulda so‘ndirib bormoqchisiz.
Demak, sizning birinchi oylik to‘lovingiz qariyb 1 mln 63 ming so‘mni tashkil etadi va bu miqdor har oyda kamayib, 12-oyga yetganda deyarli 853 ming so‘mga tushadi.
Shunday qilib yakunda siz bankka taxminan 11 mln 467 ming so‘m miqdorida kredit to‘lagan bo‘lasiz.
Qaysi biri foydali?
Solishtiruv natijalaridan kelib chiqadi-ki, differensial to‘lov usuli annuitetga nisbatan qariyb 55 ming so‘mga foydaliroq bo‘ldi. Ya’ni birinchi holatda to‘lovlar miqdori birmuncha ko‘proq.
*ushbu hisob-kitoblar axborot beruvchi xarakterga ega va sizni qiziqtirgan bankning hisob-kitoblaridan farq qilishi mumkin
Telegram • Instagram • YouTube • TikTok
Bankdan kredit olayotib uni qaysi usulda so‘ndirish haqida bosh qotirganmisiz? Xo‘sh, annuitet yoki differensial — qay biri foydaliroq?
Annuitet to‘lov usuli
Annuitet usulda siz kreditingiz uchun har oy bir xil summada to‘lovlarni amalga oshirishingiz kerak bo‘ladi.
Bunda asosiy qarz va foiz summasi har oyda o‘zgarsa ham, umumiy to‘lov miqdori o‘zgarishsiz qolaveradi.
Aytaylik, siz bankdan bir yil muddatga 27 foiz stavkasida 10 mln so‘m kredit oldingiz. Bunda sizning oylik to‘lovingiz taxminan 960,1 ming so‘mdan bo‘ladi.
Yakunda esa bankka umumiy 11 mln 522 ming so‘m miqdorida kredit to‘lagan bo‘lasiz.
Differensial to‘lov usuli
Ushbu uslubda siz har oyda kredit uchun uning summasidan kelib chiqib bo‘lingan miqdorlarda to‘lovlarni amalga oshirasiz.
Bunda har oy asosiy qarz bo‘yicha bir xil summa to‘lab boriladi, foiz to‘lovlari esa kredit qoldig‘i kamayib borishi bilan birga asta-sekin kamayib boradi. Ya’ni birinchi oylarda to‘lov miqdori yuqori bo‘ladi va har oy kamayib boradi.
Deylik, siz yuqoridagi shartlarda yana kredit oldingiz. Bu safar kreditni differensial usulda so‘ndirib bormoqchisiz.
Demak, sizning birinchi oylik to‘lovingiz qariyb 1 mln 63 ming so‘mni tashkil etadi va bu miqdor har oyda kamayib, 12-oyga yetganda deyarli 853 ming so‘mga tushadi.
Shunday qilib yakunda siz bankka taxminan 11 mln 467 ming so‘m miqdorida kredit to‘lagan bo‘lasiz.
Qaysi biri foydali?
Solishtiruv natijalaridan kelib chiqadi-ki, differensial to‘lov usuli annuitetga nisbatan qariyb 55 ming so‘mga foydaliroq bo‘ldi. Ya’ni birinchi holatda to‘lovlar miqdori birmuncha ko‘proq.
*ushbu hisob-kitoblar axborot beruvchi xarakterga ega va sizni qiziqtirgan bankning hisob-kitoblaridan farq qilishi mumkin
Telegram • Instagram • YouTube • TikTok
👍50👎6🤔5
Мамлакатимизда ижтимоий дастурларни молиялашти-риш харажатлари ЯИМ (ялпи ички маҳсулот)га нисбатан 2 бараварга ошиб, кам таъминланган нафақа олувчи оилалар қамрови 5 баробарга кўпайди ҳамда ногиронлиги бўлган шахслар ва ногиронлиги бўлган болаларнинг парвариши билан банд бўлганлар учун янги нафақа турлари жорий этилди.
Буларнинг натижасида бугунги кунда 2,3 млн. ортиқроқ кам таъминланган оилалар учун болалар нафақаси ва моддий ёрдам тўланмоқда. 2023 йилда ушбу тўловлар учун 12,2 трлн сўм йўналтирилади. Шундан 1,8 трлн сўми қўшимча ажратилади.
@bankir
Буларнинг натижасида бугунги кунда 2,3 млн. ортиқроқ кам таъминланган оилалар учун болалар нафақаси ва моддий ёрдам тўланмоқда. 2023 йилда ушбу тўловлар учун 12,2 трлн сўм йўналтирилади. Шундан 1,8 трлн сўми қўшимча ажратилади.
@bankir
👍15👎9
❗️16 та банк жаримага тортилди
Марказий банк истеъмолчилар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш мақсадида банкларда назорат тадбирларини ўтказди.
Ўрганишлар давомида банкларда омонат ва кредитлар бўйича ахборотларни етказишда камчиликлар борлиги маълум бўлди. Бундан ташқари, банк карталари орқали хизмат кўрсатилиши тўлиқ йўлга қўйилмагани аниқланди.
Натижада 16 та банк жаримага тортилди ва 5 та банк огоҳлантирилди. Банклар номи очиқланмаган.
@bankir
Марказий банк истеъмолчилар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш мақсадида банкларда назорат тадбирларини ўтказди.
Ўрганишлар давомида банкларда омонат ва кредитлар бўйича ахборотларни етказишда камчиликлар борлиги маълум бўлди. Бундан ташқари, банк карталари орқали хизмат кўрсатилиши тўлиқ йўлга қўйилмагани аниқланди.
Натижада 16 та банк жаримага тортилди ва 5 та банк огоҳлантирилди. Банклар номи очиқланмаган.
@bankir
👍92👎13🤔8
Нарх пуфаги хавфи сақланиб турибди
Май ойида Марказий банк 2022 йил охирида Тошкент кўчмас мулк бозорида нарх пуфаги хавфи юзага келаётгани ҳақида хабар берган эди. Қизиққанлар мана бу линк орқали батафсил ўқиши мумкин.
Кеча эълон қилинган Молиявий барқарорлик шарҳига кўра, уйларнинг асл нархи ва бозор нархи ўртасидаги фарқ 2023 йилда яна ҳам кенгаймоқда.
Марказий банк бу сафар уйлар нархини Тошкент бўйича эмас, бутун Ўзбекистон бўйича кўриб чиққан. Таҳмин қилиш мумкинки, 2023 йилда Тошкентда уйларнинг фундаментал ва бозор нархи ўртасидаги фарқ янада ошган ва мамлакат бўйича ўртача кўрсаткичдан юқорироқ.
Биринчи ярим йилликда Ўзбекистон бўйлаб уйларнинг бозор нархи асл нархидан ўртача 36 фоиз ортиқча баҳоланиши кузатилган.
Тушиниш учун асл нархи 100 минг доллар бўлган квартира, спекулятив сабабларга кўра ўртача 136 минг долларга баҳоланмоқда. Тошкентда бу фарқ анча каттароқ.
Уйларга бўлган доимий талабнинг сақланиб қолиши, таклиф етарли даражада кўп бўлмаётгани сабаб кўчмас мулк бозорида нархлар янада ошиши мумкин. Бу эса эҳтимолий нарх пуфагини катталашишда давом этишига сабаб бўлади.
@bankir
Май ойида Марказий банк 2022 йил охирида Тошкент кўчмас мулк бозорида нарх пуфаги хавфи юзага келаётгани ҳақида хабар берган эди. Қизиққанлар мана бу линк орқали батафсил ўқиши мумкин.
Кеча эълон қилинган Молиявий барқарорлик шарҳига кўра, уйларнинг асл нархи ва бозор нархи ўртасидаги фарқ 2023 йилда яна ҳам кенгаймоқда.
Марказий банк бу сафар уйлар нархини Тошкент бўйича эмас, бутун Ўзбекистон бўйича кўриб чиққан. Таҳмин қилиш мумкинки, 2023 йилда Тошкентда уйларнинг фундаментал ва бозор нархи ўртасидаги фарқ янада ошган ва мамлакат бўйича ўртача кўрсаткичдан юқорироқ.
Биринчи ярим йилликда Ўзбекистон бўйлаб уйларнинг бозор нархи асл нархидан ўртача 36 фоиз ортиқча баҳоланиши кузатилган.
Тушиниш учун асл нархи 100 минг доллар бўлган квартира, спекулятив сабабларга кўра ўртача 136 минг долларга баҳоланмоқда. Тошкентда бу фарқ анча каттароқ.
Уйларга бўлган доимий талабнинг сақланиб қолиши, таклиф етарли даражада кўп бўлмаётгани сабаб кўчмас мулк бозорида нархлар янада ошиши мумкин. Бу эса эҳтимолий нарх пуфагини катталашишда давом этишига сабаб бўлади.
@bankir
👎37👍27🤔4
Доллар кўтарилади
27 октябр куни амал қиладиган доллар курси 14-15 сўм атрофида ошиши прогноз қилинмоқда.
Банкларга долларни сотиш бўйича энг яхши курслар:
Infinbank — 12 200
Davrbank — 12 200
SQB — 12 195
Банклардан долларни сотиб олиш бўйича энг яхши курслар:
Octobank — 12 230
Anor bank — 12 240
@bankir
27 октябр куни амал қиладиган доллар курси 14-15 сўм атрофида ошиши прогноз қилинмоқда.
Банкларга долларни сотиш бўйича энг яхши курслар:
Infinbank — 12 200
Davrbank — 12 200
SQB — 12 195
Банклардан долларни сотиб олиш бўйича энг яхши курслар:
Octobank — 12 230
Anor bank — 12 240
@bankir
👎28👍13🤔2
Банкирларда энг кўп, шифокорларда энг кам: ойликлар қандай ўзгарди?
Ўзбекистон аҳолисининг 2023 йил учинчи чорак якунларига кўра, ўртача ойлик иш ҳақи 4,4 млн сўмни ташкил қилди.
Энг кўп ойлик олувчилар ҳамон банк ва молия соҳасида ишламоқда. Улар ўртача 12,8 млн сўм маош олади (биринчи ярим йилликда 12,4 млн сўм эди). Иккинчи ўриндан 10,3 млн сўм билан IT ходимлари жой олган.
Ўқитувчилар ўртача 3 млн сўм, шифокорлар эса 2,9 млн сўм ойлик олишган. Бу соҳалар кесимида энг кам иш ҳақи ҳисобланади.
Иқтисодчи Миркомил Холбоевнинг эътибор қаратишича, ўқитувчи ва шифокорлар бошқа соҳа вакилларига нисбатан камбағаллашишда давом этмоқда.
Таълим соҳасидаги ўртача иш ҳақи республикадаги ўртача маошнинг 69 фоизини ташкил этган бўлса, тиббиёт соҳаси вакилларининг ўртача маоши эса республикадаги ўртача маошнинг 66 фоизини ташкил этган.
Таққослаш учун, ўтган йилнинг мос даврида бу кўрсаткич таълим соҳаси вакиллари учун 69,7 фоизни ташкил этган бўлса, тиббиёт соҳаси вакиллари учун 67,3 фоиз бўлган.
Яъни бу соҳаларда ойлик маошлар бошқа соҳа вакилларига нисбатан секин ўсмоқда.
@bankir
Ўзбекистон аҳолисининг 2023 йил учинчи чорак якунларига кўра, ўртача ойлик иш ҳақи 4,4 млн сўмни ташкил қилди.
Энг кўп ойлик олувчилар ҳамон банк ва молия соҳасида ишламоқда. Улар ўртача 12,8 млн сўм маош олади (биринчи ярим йилликда 12,4 млн сўм эди). Иккинчи ўриндан 10,3 млн сўм билан IT ходимлари жой олган.
Ўқитувчилар ўртача 3 млн сўм, шифокорлар эса 2,9 млн сўм ойлик олишган. Бу соҳалар кесимида энг кам иш ҳақи ҳисобланади.
Иқтисодчи Миркомил Холбоевнинг эътибор қаратишича, ўқитувчи ва шифокорлар бошқа соҳа вакилларига нисбатан камбағаллашишда давом этмоқда.
Таълим соҳасидаги ўртача иш ҳақи республикадаги ўртача маошнинг 69 фоизини ташкил этган бўлса, тиббиёт соҳаси вакилларининг ўртача маоши эса республикадаги ўртача маошнинг 66 фоизини ташкил этган.
Таққослаш учун, ўтган йилнинг мос даврида бу кўрсаткич таълим соҳаси вакиллари учун 69,7 фоизни ташкил этган бўлса, тиббиёт соҳаси вакиллари учун 67,3 фоиз бўлган.
Яъни бу соҳаларда ойлик маошлар бошқа соҳа вакилларига нисбатан секин ўсмоқда.
@bankir
👎49👍26🤔3
Инфляцион таргет муддати узайтирилди
Марказий банк инфляциянинг доимий 5 фоизлик таргетига эришиш даври 2024 йил охирида эмас, 2025 йилнинг иккинчи ярмига тўғри келишини кутмоқда.
Макроиқтисодий ривожланишнинг асосий сценарийси доирасида 2024 йилда инфляция даражаси 8-9 фоиз атрофида бўлиши прогноз қилинмоқда.
@bankir
Марказий банк инфляциянинг доимий 5 фоизлик таргетига эришиш даври 2024 йил охирида эмас, 2025 йилнинг иккинчи ярмига тўғри келишини кутмоқда.
Макроиқтисодий ривожланишнинг асосий сценарийси доирасида 2024 йилда инфляция даражаси 8-9 фоиз атрофида бўлиши прогноз қилинмоқда.
@bankir
👍19👎9
Марказий банк Бошқарувининг навбатдаги йиғилиши якунларига бағишланган матбуот анжумани бошланди.
Матбуот анжуманини UzReport TV каналида қуйидаги линк орқали кузатишингиз мумкин
@bankir
Матбуот анжуманини UzReport TV каналида қуйидаги линк орқали кузатишингиз мумкин
@bankir
YouTube
Markaziy bank-asosiy stavkani ko‘rib chiqish bo‘yicha Boshqaruv yig‘ilishi matbuot anjumani
Markaziy bank-asosiy stavkani ko‘rib chiqish bo‘yicha Boshqaruv yig‘ilishi matbuot anjumani
UzReportTV @ Facebook: https://www.facebook.com/uzreport.tv/
UzReportTV @ Telegram: https://t.me/UzReport
#uzreporttv
UzReportTV @ Facebook: https://www.facebook.com/uzreport.tv/
UzReportTV @ Telegram: https://t.me/UzReport
#uzreporttv
👍13👎6
"Биз нарх пуфаги пайдо бўлди демоқчи эмасмиз. Ипотека кредитларини кўпроқ ажратаётган банкларга ушбу жиҳатларни ҳам инобатга олиш кераклигини айтяпмиз. Ипотека кредитларининг тез суръатда ошиши ва енгиликлар бозордаги нархлар ўзгаришига таъсир қилади. Хавф юқорилашса кредитларни чеклаш каби қарорлар билан таъсир ўтказишимиз мумкин" — Мамаризо Нурмуродов кўчмас мулк бозоридаги нарх пуфаги ҳақида
@bankir
@bankir
👎20👍19🤔4
Хитойдан импорт сезиларли ошмоқда
2022 йилнинг охирги чорагига келиб Ўзбекистон Хитой билан ташқи савдо алоқарини сезиларли кенгайтирди. Бу жараёнда Хитойдан импорт ҳам оша бошлади.
Агардан ўтган йилнинг III чорагида Хитойдан 4,8 млрд долларлик импорт амалга оширилган бўлса, жорий йилнинг мос вақтида бу кўрсаткич 59,3 фоизга ошди ва 7,6 млрд долларга етди.
Умумий импортдаги Хитойнинг улуши 2022 йилда 21,7 фоиз бўлган бўлса, 2023 йилда 28,1 фоизгача ўсди.
Бунга нима сабаб бўлди?
Маълум сабабларга кўра, Хитойнинг Ғарб давлатлари, хусусан АҚШга бўлган импорти 2023 йилда сезиларли камайди. Мамлакат экспорт учун бошқа бозорлар топишига тўғри келди.
Ўзбекистон учун эса санкциялар остида бўлган Россия билан савдо алоқаларини амалга ошириш бир мунча рискли бўлиб қолди. Россия билан импортдаги одатий потенциал ўсиш ҳам Хитой орқали қоплана бошлади.
Бундан ташқари, Ўзбекистонга электромобиллар, мобил телефонлар ва бошқа техникалар, саноат товарлари кириб келиши анча кўпайди. Буларнинг асосий қисми эса аввалдан Хитойдан олиб келинар эди.
Импортда асосан бир давлатга қарамлик бир қанча салбий оқибатларга олиб келади. Масалан, Хитой иқтисодиётида таъминот билан боғлиқ ҳар қандай узилишлар Ўзбекистонга жиддий таъсир қилиши мумкин.
@bankir
2022 йилнинг охирги чорагига келиб Ўзбекистон Хитой билан ташқи савдо алоқарини сезиларли кенгайтирди. Бу жараёнда Хитойдан импорт ҳам оша бошлади.
Агардан ўтган йилнинг III чорагида Хитойдан 4,8 млрд долларлик импорт амалга оширилган бўлса, жорий йилнинг мос вақтида бу кўрсаткич 59,3 фоизга ошди ва 7,6 млрд долларга етди.
Умумий импортдаги Хитойнинг улуши 2022 йилда 21,7 фоиз бўлган бўлса, 2023 йилда 28,1 фоизгача ўсди.
Бунга нима сабаб бўлди?
Маълум сабабларга кўра, Хитойнинг Ғарб давлатлари, хусусан АҚШга бўлган импорти 2023 йилда сезиларли камайди. Мамлакат экспорт учун бошқа бозорлар топишига тўғри келди.
Ўзбекистон учун эса санкциялар остида бўлган Россия билан савдо алоқаларини амалга ошириш бир мунча рискли бўлиб қолди. Россия билан импортдаги одатий потенциал ўсиш ҳам Хитой орқали қоплана бошлади.
Бундан ташқари, Ўзбекистонга электромобиллар, мобил телефонлар ва бошқа техникалар, саноат товарлари кириб келиши анча кўпайди. Буларнинг асосий қисми эса аввалдан Хитойдан олиб келинар эди.
Импортда асосан бир давлатга қарамлик бир қанча салбий оқибатларга олиб келади. Масалан, Хитой иқтисодиётида таъминот билан боғлиқ ҳар қандай узилишлар Ўзбекистонга жиддий таъсир қилиши мумкин.
@bankir
👍46👎9🤔3
Доллар кўтарилади
30 октябр куни амал қиладиган доллар курси 17-18 сўм атрофида ошиши прогноз қилинмоқда.
Банкларга долларни сотиш бўйича энг яхши курслар:
Infinbank — 12 210
Poytaxtbank — 12 210
SQB — 12 210
Банклардан долларни сотиб олиш бўйича энг яхши курслар:
Octobank — 12 240
NBU — 12 260
@bankir
30 октябр куни амал қиладиган доллар курси 17-18 сўм атрофида ошиши прогноз қилинмоқда.
Банкларга долларни сотиш бўйича энг яхши курслар:
Infinbank — 12 210
Poytaxtbank — 12 210
SQB — 12 210
Банклардан долларни сотиб олиш бўйича энг яхши курслар:
Octobank — 12 240
NBU — 12 260
@bankir
👎23👍10
❗️Ўзбекистонда “мобил қуллик” бекор қилинди
27 октябрдан бошлаб мобил алоқа абонентларига ўз мобил рақамларини сақлаган ҳолда ўзлари хоҳлаган мобил алоқа оператори хизматларидан фойдаланиш имконияти яратилди.
Бу жуда ҳам зўр янгилик. Атрофда кўпчилик, қайсидир алоқа операторининг мобил интернет сифатидан норози бўлиб, айнан узоқ йилдан бери ишлатиб келаётган рақами сабаб бошқа компанияга ўтолмаётганини кўрамиз. Энди бу муаммо бўлмайди.
Дастлабки босқичда жисмоний шахслар ўзи ўтишни хоҳлаган мобил алоқа оператори офисига ташриф буюрган ҳолда мурожаат этади ҳамда мобил рақами кўчирилган янги сим картани олиб кетади.
Ҳозирги кунда Ўзбекистонда 5 та мобил алоқа оператори бор — Beeline, Mobi.uz, Ucell, Uztelecom, Humans. Энди ҳақиқий рақобат муҳитини кутиш мумкин.
@bankir
27 октябрдан бошлаб мобил алоқа абонентларига ўз мобил рақамларини сақлаган ҳолда ўзлари хоҳлаган мобил алоқа оператори хизматларидан фойдаланиш имконияти яратилди.
Бу жуда ҳам зўр янгилик. Атрофда кўпчилик, қайсидир алоқа операторининг мобил интернет сифатидан норози бўлиб, айнан узоқ йилдан бери ишлатиб келаётган рақами сабаб бошқа компанияга ўтолмаётганини кўрамиз. Энди бу муаммо бўлмайди.
Дастлабки босқичда жисмоний шахслар ўзи ўтишни хоҳлаган мобил алоқа оператори офисига ташриф буюрган ҳолда мурожаат этади ҳамда мобил рақами кўчирилган янги сим картани олиб кетади.
Ҳозирги кунда Ўзбекистонда 5 та мобил алоқа оператори бор — Beeline, Mobi.uz, Ucell, Uztelecom, Humans. Энди ҳақиқий рақобат муҳитини кутиш мумкин.
@bankir
👍133🤔7👎1